Generacija Z predvodi proteste širom Evrope: Zašto su mladi besni i šta traže?

Komentari

Generacija Z predvodi proteste širom Evrope: Zašto su mladi besni i šta traže? - Copyright TanjugAP/Thibault Camus

Autor: Euronews Srbija

27/10/2026

18:22

Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u

veličina teksta

Aa Aa

Sve veće nezadovoljstvo troškovima života, nedostupnim stanovima, stanjem u obrazovnom sistemu i političkim elitama pokrenulo je proteste u više evropskih zemalja. Iako se zahtevi razlikuju od države do države, zajednički im je strah mladih da će imati manje mogućnosti od generacija svojih roditelja.

Mladi širom Evrope izlaze na ulice zbog problema koji prevazilaze granice pojedinačnih država - od nedovoljnog ulaganja u obrazovanje i visokih troškova stanovanja do nesigurnog zaposlenja i korupcije. Protesti u Francuskoj, Italiji, Španiji, Portugalu i Albaniji ukazuju na rastuće nezadovoljstvo generacije Z, koja sve teže pronalazi svoje mesto u društvu i na tržištu rada, piše CNN.

Iako su demonstracije u svakoj zemlji pokrenuli različiti događaji, zahtevi demonstranata često se preklapaju. Mladi traže kvalitetnije obrazovanje, dostupnije stanove, sigurnije poslove i veća ulaganja u javne usluge, uz poruku da ekonomska i socijalna nesigurnost postaju zajednički evropski problem, navodi Guardian.

Od nedostatka nastavnika do preskupih stanova

U Francuskoj su protesti učenika počeli zbog nedostatka nastavnika, loših uslova u školama i preopterećenih učionica. Vremenom su prerasli u šire demonstracije kojima su se pridružili sindikati i druge društvene grupe, proširujući zahteve na rastuće troškove života, plate i kvalitet javnih usluga.

U Francuskoj studenti zahtevaju manje odeljenja, veća izdvajanja za nastavnike i ulaganja u školsku infrastrukturu. Njihovi zahtevi obuhvataju i borbu protiv policijskog nasilja nad mladima.

U Španiji je pristupačnost stanovanja postala centralna tema protesta. Povod za mobilizaciju bilo je iseljenje 87-godišnje Marikarmen Abaskal iz njenog doma. Demonstranti zahtevaju zaštitu stanara, ograničavanje rasta kirija i mere koje bi sprečile iseljavanje socijalno ugroženih građana.

Slični zahtevi čuju se i u Portugalu, gde su rast cena nekretnina i stanarina dodatno otežali život mladima i porodicama sa nižim primanjima. Demonstranti traže ograničavanje rasta kirija i povlačenje zakonskih promena za koje smatraju da bi olakšale iseljavanje stanara, navodi AP.

Zajednički problemi, različiti povodi

Uprkos razlikama u neposrednim povodima, protesti u evropskim zemljama sve češće se povezuju kroz zajedničke zahteve. Studentske organizacije razmenjuju iskustva i pružaju podršku kolegama u drugim državama, dok se poruke o dostupnom obrazovanju i stanovanju pojavljuju na demonstracijama od Francuske do Grčke.

U Italiji studenti ukazuju na to da je teško istovremeno finansirati studije i troškove života, naročito u velikim gradovima. Zahtevi demonstranata obuhvataju veća ulaganja u obrazovanje, pristupačnije stanovanje, bolje plate i kvalitetnije javno zdravstvo, piše Guardian.

Grčka je takođe suočena sa protestima učenika, studenata i nastavnika, koji traže veća izdvajanja za obrazovanje, bolje uslove rada i mere za ublažavanje troškova stanovanja. Na demonstracijama u Atini učesnici su iskazivali solidarnost sa studentskim pokretima u Francuskoj i drugim evropskim zemljama.

Studentski predstavnici poručuju da problemi prevazilaze granice pojedinačnih država. Zajednički imenitelji protesta jesu nedovoljna ulaganja u obrazovanje, visoki troškovi života i osećaj da mladi nemaju dovoljno mogućnosti da izgrade samostalan život.

Nesigurnost na tržištu rada i strah od budućnosti

Nezadovoljstvo mladih ne odnosi se samo na obrazovanje i stanovanje. Nesigurnost zaposlenja, visoki životni troškovi i neizvesnost u pogledu budućih prihoda dodatno pojačavaju osećaj da je sve teže ostvariti ekonomsku samostalnost.

Poseban izazov predstavlja ulazak na tržište rada, gde mladi moraju da se suoče sa ograničenim mogućnostima za početak karijere i promenama koje donosi razvoj veštačke inteligencije. Istovremeno, rast troškova stanovanja i svakodnevnih potreba otežava im da prihode pretvore u dugoročnu finansijsku sigurnost.

Zbog toga se protesti ne mogu posmatrati isključivo kao nezadovoljstvo obrazovnim sistemom ili pojedinačnim odlukama vlada. Oni ukazuju i na širu zabrinutost zbog mogućnosti da mlađe generacije žive lošije od svojih roditelja, uprkos obrazovanju i radu.

Od socijalnih zahteva do političkog nezadovoljstva

U Albaniji su demonstracije usmerene prvenstveno protiv korupcije i vlade premijera Edija Rame. Među povodima za proteste bili su i planovi za luksuzni građevinski projekat povezan sa Džaredom Kušnerom, zetom američkog predsednika Donalda Trampa.

Protesti su se vremenom proširili na šire nezadovoljstvo radom vlasti, a pojedini demonstranti traže promenu vlade i odbacuju mogućnost pregovora sa aktuelnim rukovodstvom.

Iako se protesti u Albaniji razlikuju od demonstracija koje su prvenstveno usmerene na obrazovanje i stanovanje u drugim evropskim državama, u osnovi se pojavljuje sličan zahtev: institucije treba da odgovore na potrebe građana i preuzmu odgovornost za svoje odluke.

Vlade pod pritiskom

Protesti predstavljaju dodatni izazov za evropske vlade koje istovremeno pokušavaju da odgovore na zahteve građana i da upravljaju ograničenim javnim budžetima. Visok javni dug i pritisak na državne finansije mogu da otežaju povećanje izdvajanja za obrazovanje, stanovanje i druge javne usluge.

U Francuskoj su zahtevi studenata za većim ulaganjima u obrazovanje deo šire rasprave o finansiranju javnih službi. U Španiji su protesti zbog stanovanja dodatno pojačali pritisak na vlasti da pronađu rešenja za rast kirija i nedostatak pristupačnih stanova.

U Portugalu demonstranti traže mere kojima bi se ograničio rast troškova stanovanja, dok se u Italiji nezadovoljstvo mladih povezuje sa troškovima studiranja i nedostatkom pristupačnog smeštaja.

Ipak, protesti ne predstavljaju jedinstven evropski pokret sa istim ciljevima i organizacionom strukturom. Oni su pre skup nacionalnih mobilizacija koje povezuju slični ekonomski i društveni problemi, ali i rastuće nepoverenje u sposobnost političkih institucija da ih reše.

Za mlade demonstrante širom Evrope, pitanje više nije samo kako poboljšati uslove školovanja ili pronaći pristupačan stan. U središtu njihovog nezadovoljstva nalazi se šira dilema - da li će obrazovanje, zaposlenje i društveni položaj i dalje predstavljati put ka sigurnijem životu ili će mogućnosti koje su ranije smatrane dostupnim postajati sve teže ostvarive.