Novi izveštaj UN-a: Putin koristi zimu kao oružje protiv civila, smrzavanje Ukrajine je čist zločin protiv čovečnosti

Pedesettrogodišnji muškarac u Kijevu pokušavao je da ostane budan usred noći. Nije očekivao napad, niti je tražio način da pobegne od ruskog bombardovanja. Plašio se da, ako zaspi, možda se nikada neće probuditi. Temperatura je toliko pala da se hladnoća unutar njegovog doma pretvorila u smrtnu presudu.

Njegovo svedočenje deo je novog izveštaja Nezavisne međunarodne istražne komisije UN za Ukrajinu, koji je juče predstavljen na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Istražitelji nisu samo dokumentovali uslove stvorene ruskom invazijom, već su doneli i tragičan zaključak: sistematski ruski napadi na ukrajinsku energetsku infrastrukturu predstavljaju ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Oni se sprovode namerno, kao deo državne politike čiji je cilj uskraćivanje osnovnih usluga civilnom stanovništvu i izazivanje ljudske patnje.

Prema navodima Komisije, Moskva ne nastoji samo da uništi infrastrukturu koja podržava ukrajinsku ekonomiju i ratne napore. Na meti su postrojenja od kojih zavisi svakodnevni opstanak miliona ljudi, pri čemu su najranjivija deca, stariji i osobe sa zdravstvenim problemima. Sve sami civili. Rusija to čini dobro znajući šta znači prekinuti grejanje jednom gradu kada je termometar duboko ispod nule.

Mrak kao oružje upereno u civile

AP Photo/Efrem Lukatsky

Od jeseni 2022. godine, nekoliko meseci nakon početka ruske invazije u punom obimu (invazija je započela 2014. aneksijom Krima i napadima u Donbasu), ukrajinska energetska postrojenja se sistematski nalaze na meti projektila i dronova.

Komisija je utvrdila da su napadi s godinama postali češći, intenzivniji i geografski rasprostranjeniji. U mnogim slučajevima stotine projektila i dronova lansirane su istovremeno, gađajući elektrane, trafostanice, dalekovode i sisteme za grejanje.

Posledice se ne ograničavaju samo na područja gde su udari izvedeni. Uništenje velike trafostanice može ostaviti čitave četvrti ili gradove bez struje. Ukoliko se prekine rad toplana, hiljade stanova istovremeno gube mogućnost grejanja i snabdevanja toplom vodom.

Ruski napadi već su naneli ozbiljnu štetu tokom prethodnih ratnih godina. Svaki novi udar zatekao bi energetski sistem sa smanjenom otpornošću, dok su tehničari bili primorani da popravljaju postrojenja koja su često ponovo bila pogođena pre nego što bi se radovi i završili.

Zima 2025. na 2026. godinu pokazala se posebno surovom. Temperature su padale i do minus 21°C. Milioni Ukrajinaca ostajali su dugo bez struje, grejanja, vode ili gasa.

Erik Mose, predsednik Istražne komisije, upozorio je da, s približavanjem još jedne zime, napadi ponovo jačaju, stvarajući ozbiljne rizike po život i zdravlje miliona civila. Upozorenje prati i zabrinjavajuća činjenica: period mraza počinje, a veliki deo uništenih postrojenja još uvek nije obnovljen.

Skoro 500 napada na struju i grejanje

AP Photo/Evgeniy Maloletka

Nalaze Istražne komisije potkrepljuje još jedan nezavisni izveštaj UN, objavljen 29. juna. Misija UN za praćenje ljudskih prava u Ukrajini zabeležila je, samo od oktobra 2025. do marta 2026. godine, najmanje 423 napada na objekte za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije i još 74 na postrojenja za grejanje.

Reč je o najmanje 497 dokumentovanih udara na infrastrukturu od koje zavisi funkcionisanje jedne moderne države.

Napadi su izazvali masovne nestanke struje, zbog čega su domaćinstva u određenim periodima imala struju samo nekoliko sati dnevno. Stotine hiljada ljudi ostale su nedeljama bez grejanja i tople vode. Prekinuto je vodosnabdevanje višespratnica, škole su zatvorene, a rad bolnica i drugih zdravstvenih ustanova bio je znatno otežan.

Ista misija je zabeležila 1.272 mrtva i 6.871 povređenog civila usled ratnih dejstava tokom šestomesečnog perioda od decembra 2025. do maja 2026. Broj žrtava povećan je za 40 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Zarobljeni u svojim ledenim domovima

AP Photo/Andrew Kravchenko

Ljudska dimenzija izveštaja podjednako je potresna kao i statistički podaci. Sedamdesetčetvorogodišnja žena, koja je živela na 18. spratu stambene zgrade u Kijevu, opisala je istražiteljima kako su je stalni nestanci struje praktično zarobili u njenom stanu. Liftovi nisu radili, a ona nije mogla da siđe niz stepenice, ostajući u hladnoći, bez hrane i lekova.

Za osobe sa invaliditetom ili ozbiljnim oboljenjima, prekid električne energije može biti izuzetno opasan. Štaviše, kada se oglasi sirena za vazdušnu opasnost, starija osoba koja živi u stambenoj zgradi možda neće moći na vreme da stigne do skloništa.

Porodice s decom suočile su se sa drugačijim, ali podjednako teškim problemima. Nedostatak grejanja narušio je zdravlje dece, dok je zatvaranje škola tokom perioda energetske krize izazvalo nove prekide u obrazovanju.

Ova svedočenja nisu prikupljana sporadično. Komisija je ispitala iskustva 255 ljudi iz devet ukrajinskih regiona, uključujući Kijev, Harkov, Herson, Odesu, Mikolajiv i Zaporožje. Istovremeno su analizirani podaci ukrajinskih vlasti, lekara i organizacija.

Zaključak je da su produžena izloženost hladnoći i neprestana borba za preživljavanje prouzrokovale ozbiljne fizičke i psihičke posledice po stanovništvo.

Žene plaćaju najveću cenu

AP Photo/Efrem Lukatsky

Još jedan aspekt proizlazi iz posebnog istraživanja agencije UN Women, objavljenog 23. septembra. Istraživanje pokazuje da energetski prekidi nesrazmerno više pogađaju žene, uglavnom zbog finansijskih teškoća i odgovornosti brige o deci ili starijima.

Čak 73,8 odsto anketiranih žena izjavilo je da nemaju alternativni izvor električne energije, poput agregata ili prenosivih baterija, dok je taj procenat kod muškaraca iznosio 51,5 odsto. Pored toga, 38,5 odsto žena je navelo da su nestanci struje i grejanja negativno uticali na njihovo fizičko zdravlje, u poređenju sa 22,8 odsto muškaraca.

Ovi podaci dobijaju na posebnom značaju s obzirom na to da UN planira da podrži više od 2,1 milion ranjivih ljudi tokom zime 2026. na 2027. godinu. Energetska kriza, dakle, stvara i sekundarnu humanitarnu krizu, sa posledicama koje se ne vide na fotografijama uništenih elektrana.

Isplanirani zločini

AP Photo/Felipe Dana

Jedan od najvažnijih elemenata izveštaja tiče se namera ruskih vlasti. Prema istražiteljima, ruski komandanti koji su naredili napade znali su da su postrojenja za grejanje u velikim urbanim sredinama ključna za preživljavanje stanovništva. Pored toga, ruske vlasti su davale javne izjave o nastavku napada i pominjale planiranje novih udara.

Misija UN-a za praćenje zabeležila je da je rusko Ministarstvo odbrane 30. avgusta 2026. najavilo pripreme za masovne udare na ukrajinska energetska postrojenja. Usledili su novi napadi.

Između 13. i 14. oktobra, pogođene su, između ostalog, tri glavne elektrane u Kijevu. Prema navodima ukrajinskih vlasti, oko 600.000 ljudi ostalo je bez struje. Udarci su nastavljeni i juče, na dan objavljivanja zaključaka UN. Prema izveštajima Rojtersa, u novom ruskom raketnom napadu na Kijev poginula je najmanje jedna osoba, a sedam je ranjeno, dok su ponovo zabeleženi nestanci struje.

Moskva negira da namerno gađa civile i tvrdi da njene operacije imaju za cilj slabljenje vojnih kapaciteta Ukrajine. Međutim, novi izveštaj UN dolazi do suprotnog zaključka.

Zločini protiv čovečnosti

AP Photo/Efrem Lukatsky

Pravna procena ima poseban značaj, jer čak i rat ima pravila. Međunarodno humanitarno pravo zabranjuje namerno gađanje civila i civilnih objekata. Međunarodni komitet Crvenog krsta objašnjava da se celokupna električna mreža jedne zemlje ne može paušalno okarakterisati kao vojni cilj. Takođe, podrivanje ekonomije ili volje građana za otporom ne predstavlja samo po sebi legitimno opravdanje za napad.

Novi izveštaj ide korak dalje. Istražna komisija konstatuje da su ruski napadi izvedeni u okviru državne politike sa ciljem uskraćivanja osnovnih usluga i nanošenja ozbiljne ljudske patnje, a to se moglo dogoditi samo po naređenju Vladimira Putina. Ova konstatacija podržava njihovu klasifikaciju kao zločina protiv čovečnosti.

Trgovina ljudima za prve borbene linije

Izveštaj otkriva još jedan mračan aspekt ruske taktike, koji seže daleko van granica Evrope. Istražitelji su pronašli snažne dokaze da su ruske vlasti učestvovale u trgovini ljudima iz 29 zemalja, s ciljem njihovog integrisanja u ruske oružane snage.

Sistem se oslanjao na regrutere i posrednike koji su se predstavljali kao zastupnici legalnih kompanija, a u nekim slučajevima su imali navodnu podršku vlade. Potencijalnim radnicima obećavana su dobro plaćena civilna radna mesta u Rusiji. Međutim, kada bi ljudi stigli u Rusiju, situacija se drastično menjala. Prema Komisiji, bili su primorani da potpišu ugovore sa ruskim Ministarstvom odbrane, napisane na ruskom jeziku, koji mnogi nisu razumeli.

Zatim su muškarci prebacivani na ukrajinski front, gde su dobijali izuzetno opasne zadatke. Većina njih je poginula ili se vode kao nestali. Komisija poziva Moskvu da oslobodi iz oružanih snaga sve ljude regrutovane putem trgovine ljudima.

Rat se nastavlja unutar domova

AP Photo/Evgeniy Maloletka

Novi izveštaj UN dodaje još jedan ključan dokument u dosije o međunarodnoj odgovornosti za rat u Ukrajini. Njegov značaj leži prvenstveno u dokumentovanju same svrhe napada. Istražitelji ne gledaju samo koje su elektrane uništene ili koliko je kuća ostalo bez struje. Oni ispituju šta su znali oni koji su izdavali naređenja, kakve su posledice mogli da predvide i zašto su nastavili da gađaju ista postrojenja.

Vojna dimenzija rata odvija se u rovovima, na ratištima i tokom bombardovanja. Ali postoji i drugi rat - unutar domova, u bolnicama i u stanovima starih i nemoćnih. Tamo gde se čovek plaši da zaspi jer mu je kuća okovana ledom. I gde sedamdesetčetvorogodišnja žena, zarobljena na 18. spratu zgrade, ne može da dođe do lekova, hrane i toplote.

Istražna komisija UN zaključuje da je ovakva stvarnost rezultat namerne državne politike. Sada pitanje nije samo dokazivanje zločina, već i mogućnost da oni koji su za njih odgovorni budu izvedeni pred lice pravde.