Superbogati ostvaruju "dvostruku dividendu" od uzroka i posledica klimatske krize, pokazuje izveštaj

Najbogatiji ljudi na svetu ne ostvaruju profit samo od zagađujućih aktivnosti koje uzrokuju klimatski slom, već sve više zarađuju i na katastrofalnim posledicama, pokazuje istraživanje organizacije Oksfam. 

Kako prenosi Gardijan, pozivajući se na podatke, ova međunarodna organizacija koja se bavi globalnom jednakošću utvrdila je da najbogatijih 0,1 odsto svetske populacije ima velika ulaganja u pripremu za katastrofe, oporavak i obnovu - tržište za koje se predviđa da će porasti sa 70 milijardi na 92 milijarde dolara godišnje do 2029. godine. 

To najbogatijim i najmoćnijim ljudima na planeti donosi "dvostruku dividendu" od klimatske krize i, što je još alarmantnije, daje im podsticaj da odlažu ili ometaju mere za rešavanje problema, navodi ova nevladina organizacija. 

Time se dodatno pogoršava globalna nejednakost, jer oni koji su najmanje odgovorni za globalno zagrevanje na kraju moraju da plaćaju onima koji su za njega najodgovorniji, kroz više cene hrane, popravku kuća oštećenih u ekstremnim vremenskim uslovima ili preseljenje u druge oblasti. 

Džin Meklin, direktorka za uticaj i zagovaranje u Oksfamu, optužila je milijardere da pretvaraju haos u profit. 

"Superbogati imaju koristi na oba kraja krize: prvo, kroz kontinuirana ulaganja u zagađujuće industrije, a drugo, kroz ulaganja u rastuću "ekonomiju prilagođavanja" - usluge oporavka i obnove prodaju se svetu koji se zagreva. Stanovništvo koje je najmanje doprinelo klimatskoj krizi snosi njene najteže posledice, dok su oni koji su je izazvali u najboljem položaju da zaštite sebe", rekla je ona. 

Prema izveštaju, najbogatijih 0,1 odsto ljudi na planeti, grupa od osam miliona ljudi, odgovorno je za veće emisije ugljenika nego najsiromašnijih 3,5 milijardi ljudi zajedno. Kako se navodi, ova grupa je zbog toga doprinela ekstremnim toplotnim talasima 125 puta više od prosečne osobe. 

To je delimično posledica njihovog načina života. Privatni avioni širom sveta, na primer, emituju više ugljen-dioksida za dve sekunde nego što većina svetskog stanovništva emituje tokom cele godine. Ipak, najveći uticaj ove grupe potiče od njihovih investicija. 

Bogati profitiraju i od katastrofa koje pogađaju siromašne

Kako navodi britanski list, novi Oksfamov indeks "uništi i obnovi" (Destroy and Rebuild Index) identifikuje 217 kompanija koje ili doprinose klimatskom slomu ili posluju u oblasti prilagođavanja na njega, pružajući rashladne uređaje, barijere za zaštitu od poplava, protivpožarnu opremu, prevoz, hranu, osiguranje i kredite. 

Prošle godine ove kompanije ostvarile su prosečan prihod od 1,8 milijardi američkih dolara, a akcionarima su isplatile milijardu dolara u vidu dividendi. Na ovom spisku nalazi se i šest velikih kompanija za upravljanje imovinom koje savetuju bogate investitore i koje imaju velika ulaganja u druge kompanije sa spiska.  

Oksfam navodi da dve najveće među njima, Blekrok (BlackRock) i Vangard (Vanguard), poseduju akcije u 92 odsto kompanija obuhvaćenih indeksom, u ukupnoj vrednosti većoj od bilion dolara. 

Slično tome, organizacija ističe da su krize izazvane ekstremnim vremenskim uslovima ili ratovima uglavnom povećavale profite velikih kompanija koje se bave trgovinom hranom i kojima dominiraju milijarderi. Njihovo bogatstvo povećalo se za 120 milijardi dolara od 2020. godine.  

Kada suša, poplave ili oluje pogode useve, svako naknadno povećanje cena hrane obično donosi nesrazmernu korist velikim korporacijama i njihovim investitorima, na štetu malih proizvođača i običnih potrošača, navodi Oksfam. 

Organizacija kao primer navodi rast cena kakaa od 231 odsto nakon ekstremnih vremenskih nepogoda u zapadnoj Africi 2024. godine, ističući da lokalni poljoprivrednici, prema njenim navodima, nisu imali nikakve koristi od tog rasta. 

Takva nejednakost ima posledice. Godišnje emisije najbogatijih jedan odsto stanovništva izazvaće 1,9 miliona dodatnih smrtnih slučajeva usled vrućina, navodi Oksfam, na osnovu procenjenih posledica po ljudsko zdravlje, poljoprivrednu produktivnost i porast nivoa mora. 

Više od tri četvrtine tih smrtnih slučajeva dogodiće se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, koje su mnogo manje odgovorne za krizu jer proizvode svega osam odsto emisija. 

Bogate države i bogati pojedinci donekle su zaštićeni, barem za sada, od klimatske krize, jer je verovatnije da mogu da priušte više cene hrane, čvršće i otpornije kuće, hitnu evakuaciju, privatnu zdravstvenu zaštitu i lično obezbeđenje. 

Zbog toga je manje verovatno da će koristiti svoj znatan uticaj na donosioce političkih odluka kako bi podržali klimatske mere. Štaviše, to bi ih moglo podstaći da uspore ili blokiraju smanjenje emisija koje bi moglo da utiče na njihovo lično bogatstvo, navodi Oksfam. Umesto toga, neki koriste katastrofe da bi promovisali privatizaciju ili podstakli siromašne zemlje da uzimaju kredite. 

Aleks Mejtland, jedan od glavnih autora izveštaja, rekao je da najbogatiji ljudi nisu samo pasivni korisnici prednosti koje im donosi klimatska kriza. 

"Ovo je namerno. Kada se uzme u obzir njihov politički uticaj, ovo je prilično poražavajući dokaz da su u stanju da usmeravaju ono što se događa", rekao je. 

Oksfam zahteva veće poreze za bogate, privatne avione, naftne i gasne kompanije i preduzeća koja zagađuju životnu sredinu. Organizacija poziva vladu Ujedinjenog Kraljevstva da unapredi svoje obaveze u pogledu međunarodnog finansiranja klimatskih mera, tako da se ono zasniva na bespovratnim sredstvima, a ne na kreditima, kao i da zaustavi ostvarivanje profita na račun klimatskih katastrofa. 

Nafkote Dabi, rukovoditeljka Oksfamovih politika u oblasti klimatskih promena pri organizaciji Oksfam internešenel (Oxfam International), rekla je: 

"Ono što je složeno u razgovorima o klimatskim promenama jeste to što svi vole da misle da je reč o zajedničkom problemu, ali nije tako. Rešavanje klimatske krize zapravo je veoma jednostavno. Ograničite moć najbogatijih, suzbijte njihov uticaj, smanjite njihove emisije i oporezujte njihovo bogatstvo", navela je.

Bonus video: