Razdor među nordijskim zemljama zbog Putina: Finska i Norveška za pregovore, Danska i Švedska skeptične
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Predsednici Finske i Norveški premijer razgovarali su telefonom 90 minuta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, pozivajući ga da okonča rat u Ukrajini i uključi se u ozbiljne pregovore. Inicijativa je, međutim, izazvala neslaganje među nordijskim zemljama, pošto su lideri Danske i Švedske izrazili sumnju u njenu svrsishodnost i upozorili na rizik od narušavanja jedinstvenog evropskog stava prema Moskvi, piše Euronews
Predsednik Finske Aleksandar Stub i norveški premijer Jonas Gar Štere inicirali su telefonski razgovor sa Putinom nakon što su nedavno bili domaćini mirovnih razgovora u Oslu. Dvojica lidera pozvala su ruskog predsednika da zaustavi invaziju na Ukrajinu i učestvuje u suštinskim pregovorima kako bi se postiglo stabilno i mirno rešenje
"Razgovor je bio otvoren i sadržajan“, rekao je Stub.
On je dodao da će ishod rata direktno uticati na bezbednost Finske, ali i šire evropske bezbednosti, ocenjujući da je za okončanje sukoba neophodan neposredan dijalog.
Tanjug/AP/Lise Åserud
Štere je istakao da su tokom razgovora naglasili značaj deeskalacije, odnosno smanjenja tenzija.
U saopštenju nakon razgovora navedeno je da su Stub i Štere razgovarali sa Putinom kao predstavnici svojih država, a ne u ime Evrope u celini. Odmah nakon razgovora sa ruskim predsednikom, telefonom su razgovarali i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, koji im je zahvalio na aktivnoj podršci Ukrajini.
Danska: Ne vidim da Rusija želi mir sa Evropom
Danska premijerka Mete Frederiksen oštro je kritikovala inicijativu Finske i Norveške, navodeći da razgovor nije bio koordinisan sa ostalim evropskim partnerima.
"Veoma sam skeptična prema ovoj samostalnoj inicijativi Norveške i Finske. Nije bila koordinisana ni sa kim od nas“, rekla je Frederiksen.
Ona je ocenila da ruska eskalacija sukoba u Ukrajini, kao i hibridne aktivnosti koje se svakodnevno odvijaju, ne ukazuju na to da Moskva zaista želi mir sa Evropom.
Tanjug AP/Emrah Gurel
"Ne vidim nikakve znake da Rusija želi mir sa Evropom, ni kada je reč o hibridnom ratu koji se odvija svakog dana, ni u Ukrajini“, navela je danska premijerka.
Frederiksen je dovela u pitanje i konkretne rezultate koje bi razgovor mogao da donese, povlačeći paralelu sa ranijim samostalnim diplomatskim inicijativama, uključujući posetu bivšeg mađarskog premijera Viktora Orbana Moskvi.
"Iskreno, ne znam šta oni misle da mogu da postignu ovim“, rekla je ona, uz poruku da Evropa mora da nastupa jedinstveno u odnosima sa Rusijom.
Švedska: Rizik je da se podeli evropski glas
Švedski premijer Ulf Kristerson takođe je izrazio rezervu prema razgovoru, iako je bio manje oštar od Frederiksen.
"Moj utisak je da svi žele mir osim Putina. Imam prilično niska očekivanja od ovakvih direktnih razgovora“, rekao je Kristerson.
On je upozorio da razgovori koji bi mogli da podele evropski stav nose rizik, ali je dodao da još ne zna šta je konkretno dogovoreno tokom razgovora finskog i norveškog lidera sa ruskim predsednikom.
Tanjug AP/Petr Josek
"Razgovori koji bi Rusiju učinili spremnijom da postigne prihvatljiv mir pod uslovima Ukrajine, naravno, dobri su“, naveo je švedski premijer.
Odgovarajući na kritike, Štere je poručio da Evropa treba da razgovara sa Rusijom, uz objašnjenje da bi takvi kontakti dopunili poruke koje Moskvi šalje američka administracija, čiji se pristup ratu razlikuje od evropskog.
Stub, Štere, Frederiksen i Kristerson boravili su u Helsinkiju, gde su učestvovali na sastanku lidera Nordijskog saveta.
Neslaganje četiri zemlje posebno je značajno jer su do sada uglavnom imale usaglašene stavove o ruskom ratu u Ukrajini. Sve četiri pružaju značajnu bilateralnu pomoć Kijevu i zalažu se za pooštravanje sankcija Moskvi.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)