EURONEWS SRBIJA U IZRAELU Počeli izbori, može li Netanjahu da sačuva vlast posle rata i političkih podela?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U Izraelu se danas održavaju parlamentarni izbori, prvi nakon razornog napada palestinskog militantnog pokreta Hamasa 7. oktobra 2023. godine. Ovi izbori predstavljaju svojevrsnu prekretnicu za izraelsko društvo, a kako javlja reporter Euronews Srbija iz Jerusalima Nikola Krunić, glasanje protiče u senci ozbiljnih bezbednosnih izazova, ekonomske krize i dubokih unutrašnjih podela. Pored pitanja nacionalne sigurnosti, ključne teme koje su obeležile predizbornu kampanju i koje će opredeliti volju izraelskih glasača jesu regrutacija ultraortodoksnih Jevreja, kao i sve teže stanje ratne ekonomije.
Biračka mesta širom Izraela otvorena su jutros tačno u sedam časova po lokalnom vremenu, odnosno u šest časova po srednjoevropskom vremenu, i biće na raspolaganju glasačima sve do 22 časa. Prema rečima našeg reportera, pravo glasa na ovim istorijskim parlamentarnim izborima ima oko 7,3 miliona građana. Oni svoje biračko pravo mogu da ostvare na više od 13.000 biračkih mesta koja su strateški raspoređena širom zemlje.
Izborni dan za sada protiče mirno. Prve zvanične informacije o izlaznosti očekuju se tokom prepodneva, a dinamika objavljivanja podataka planirana je na svaka dva sata. Prve izlazne ankete biće objavljene neposredno po zatvaranju biračkih mesta, tačnije oko 22 časa. Ipak, konačni rezultati mogli bi da sačekaju takozvane "duple koverte". U pitanju su specifični glasovi rezervista izraelske vojske koji se obračunavaju znatno kasnije, a koji tradicionalno imaju presudan uticaj na sam rezultat izbora.
Ratna ekonomija i osetljivo pitanje regrutacije
Tanjug/AP Photo/David Goldman
Izbori se održavaju u trenutku kada se država suočava sa ogromnim finansijskim izazovima. Kako prenosi reporter Euronews Srbija, ratna ekonomija je jedna od gorućih tema. Prema procenama analitičara, izraelska ekonomija je ozbiljno narušena od početka sukoba. Ratne operacije koštale su državni budžet neverovatnih 100 milijardi evra. Ovaj ogromni finansijski teret sada se direktno oseća u novčaniku svakog prosečnog izraelskog glasača, što dodatno pojačava nezadovoljstvo i rast troškova života.
Druga dominatna tema jeste regrutacija ultraortodoksnih (haredi) Jevreja. Oni su od samog formiranja države Izrael 1948. godine bili oslobođeni služenja obaveznog vojnog roka radi posvećenosti verskim studijama. Danas oni čine oko 15 odsto ukupnog stanovništva. Poslednjih godina, baza za regrutaciju u vojsci se smanjuje, dok se broj haredi Jevreja konstantno uvećava. Vojska, u uslovima ratnog stanja, ne može da računa na više od milion vojno sposobnih ljudi iz ove zajednice, što izaziva oštre polemike u društvu i zahteve za ukidanjem te prakse.
Komplikovana postizborna ukrštenica za Kneset
Tanjug AP/Ohad Zwigenberg
Kada je reč o kandidatima, na izbornim listama nalazi se više od 30 stranaka, a glavni favoriti su aktuelni premijer Benjamin Netanjahu i Gadi Ajzenkot, lider centrističke stranke Jašar i bivši načelnik generalštaba vojske. Ipak, pitanje buduće koalicije je ono što najviše komplikuje postizbornu računicu. Politička scena zemlje je izuzetno raznovrsna.
Ankete pokazuju da ni Netanjahu ni Ajzenkot nemaju dovoljan broj mandata da samostalno formiraju vladu. Formiranje većine od minimum 61 poslanika u Knesetu, koji broji ukupno 120 mesta, biće ekstremno težak zadatak, pogotovo jer cenzus iznosi 3,25 odsto.
Ulazak u koaliciju sa haredi strankama predstavlja pravu "nagaznu minu", jer su ove stranke ranije pretile obaranjem vlade upravo zbog pitanja regrutacije. Pored njih, tu su i arapske stranke koje u proseku osvajaju između 12 i 14 mesta. Iako oba bloka odbijaju saradnju sa njima, formiranje stabilne vlade bez njihovih mandata moglo bi biti neizvodljivo.
Nasleđe 7. oktobra i neizvesna budućnost
Tanjug AP/David Goldman
Za mnoge birače ovi izbori su referendum o višedecenijskoj vladavini Benjamina Netanjahua. Premijer se suočava sa oštrim kritikama zbog bezbednosnih propusta koji su prethodili događajima 7. oktobra, kada je stradalo oko 1.200 ljudi, a 251 osoba odvedena u Gazu kao talac. Opozicija, na čelu sa Ajzenkotom, najavljuje osnivanje nezavisne državne komisije koja bi detaljno ispitala okolnosti ovog napada.
Netanjahu se tome protivi, insistirajući da aktuelne vojne operacije doprinose jačanju bezbednosti države.
Prema anketama izraelskog javnog servisa KAN, opozicioni blok bi mogao da osvoji 52 mandata, dok bi stranke koje podržavaju aktuelnog premijera dobile 50 mesta. Zvanični rezultati trebalo bi da budu objavljeni u roku od osam dana od zatvaranja birališta. Nakon toga, predsednik Izraela Isak Hercog poveriće mandat za sastav vlade onom poslaniku koji bude imao najveće izglede da okupi većinu, čime počinju mukotrpni politički pregovori.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)