Izbori u Izraelu pod senkom rata: Da li će Netanjahu formirati novu vladu i kakva politika čeka Palestince?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Izraelci na parlamentarnim izborima odlučuju ne samo o tome ko će predvoditi zemlju u narednom periodu, već i o njenom budućem političkom pravcu, nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine i ratova koji su usledili u Gazi, Libanu i Iranu. Za dugogodišnjeg premijera Benjamina Netanjahua ovo je još jedan test podrške birača, dok se među ključnim temama kampanje izdvajaju nacionalna bezbednost, odgovornost za propuste, vojna obaveza i sve veći troškovi života.
Ulog je ovog puta posebno veliki. Napad Hamasa, u kojem je ubijeno više od 1.200 ljudi, a 251 osoba odvedena u Pojas Gaze, ostavio je duboke posledice na izraelsko društvo i otvorio pitanje odgovornosti političkog i bezbednosnog rukovodstva. Netanjahu, koji je godinama gradio politički imidž na obećanju da može da garantuje bezbednost Izraela, našao se na udaru kritika zbog propusta koji su prethodili napadu, ali i zbog odbijanja da preuzme ličnu odgovornost i podrži formiranje državne istražne komisije, piše CNN.
Istovremeno, ratovi na više frontova opteretili su privredu, dodatno polarizovali društvo i doprineli pogoršanju međunarodnog položaja Izraela. Zbog toga se izborna trka ne svodi samo na pitanje da li Netanjahu treba da ostane na vlasti, već i na to da li će zemlja nastaviti dosadašnjim nacionalističkim i verski konzervativnim pravcem ili će pokušati da promeni kurs.
Glavni izazivač aktuelnog premijera je Gadi Ajzenkot, bivši načelnik Generalštaba izraelske vojske i lider centrističke stranke Jašar. Ipak, čak i eventualna prednost opozicije ne znači nužno i promenu vlasti. Izraelski izborni sistem zasniva se na proporcionalnoj zastupljenosti stranaka u Knesetu, parlamentu sa 120 mesta, a za formiranje vlade potrebna je podrška najmanje 61 poslanika.
Zbog velikog broja političkih opcija i različitih interesa, presudnu ulogu imaće postizborni pregovori. Netanjahuov blok oslanja se na Likud, dve krajnje desničarske stranke i dve ultraortodoksne partije, dok je opozicija podeljena između političkih grupacija različitih ideoloških profila. Među njima su i stranke bivšeg premijera Naftalija Beneta i nekadašnjeg ministra odbrane Avigdora Libermana, koji imaju sopstvene ambicije za premijersku funkciju.
Tanjug/AP Photo/Ariel Schalit
Prema istraživanjima javnog mnjenja, nijedan blok nema sigurnu većinu, pa su među mogućim ishodima manjinska vlada, koalicija nacionalnog jedinstva ili produžena politička kriza koja bi mogla da dovede i do novih izbora.
Bezbednost i odgovornost za 7. oktobar
Napad Hamasa i rat u Gazi ostaju među najvažnijim pitanjima za izraelske birače. Netanjahuovi protivnici ukazuju na bezbednosne propuste koji su omogućili napad, dok premijer odbacuje zahteve da preuzme ličnu odgovornost i da se formira državna komisija koja bi ispitala okolnosti tragedije.
Rat je snažno obeležio i kampanju Ajzenkota, čiji je sin Gal, star 25 godina, poginuo u borbama u Gazi u decembru 2023. godine. Pojedine stranke na svoje liste uključile su članove porodica poginulih i rođake bivših talaca, dok su opozicione partije kandidovale i rezerviste koji su se borili u Gazi i Libanu.
Pitanje bezbednosti tesno je povezano sa problemom nedostatka ljudstva u izraelskoj vojsci. Većina Jevreja u Izraelu podleže obaveznom služenju vojnog roka, ali ultraortodoksni muškarci, poznati kao haredi, decenijama su imali široka izuzeća zbog verskih studija.
Takva praksa postala je predmet sve oštrijih rasprava u trenutku kada vojska vodi operacije na više frontova, a rezervisti se suočavaju sa ponovljenim mobilizacijama i dugotrajnim odsustvom iz civilnog života. Dok ultraortodoksne stranke u Netanjahuovoj koaliciji nastoje da sačuvaju postojeća izuzeća, opozicija zahteva ravnomerniju raspodelu vojne obaveze.
Ratna ekonomija i troškovi života
Iako bezbednost dominira kampanjom, ekonomska situacija postaje sve važnija za birače. Dugotrajni sukobi, mobilizacija rezervista i njihovo odsustvo sa radnih mesta opterećuju tržište rada i privredu, dok rast troškova života i stanovanja posebno pogađa mlađe generacije.
Prema istraživanju centra "AChord" pri Hebrejskom univerzitetu, sprovedenom u septembru, 58 odsto ispitanika starosti od 22 do 34 godine navelo je troškove života i cene nekretnina kao faktore koji će uticati na njihov glas, dok je 36 odsto izdvojilo bezbednosna pitanja.
Ekonomija je postala i tema političkog sukoba nakon što je Netanjahu govorio o mogućnosti da Izrael razvije privredni sistem koji bi mogao da funkcioniše uprkos eventualnim međunarodnim bankarskim sankcijama. Kao jedno od mogućih rešenja pomenuo je kriptovalute i blokčejn tehnologiju.
Ta ideja izazvala je kritike ekonomista, a Banka Izraela odbacila je mogućnost da kriptovalute mogu da posluže za zaobilaženje sankcija. Ajzenkot je premijerov predlog nazvao "BibiCoin" i upozorio na moguće dugoročne posledice po izraelsku ekonomiju.
Ekonomska pitanja tako se prepliću sa širim problemom međunarodne izolacije Izraela, jer su ratovi u Gazi i Libanu, sukob sa Iranom i nasilje izraelskih doseljenika na Zapadnoj obali pogoršali odnose zemlje sa delom zapadnih država.
AP Photo/Abdel Kareem Hana
Kakvu politiku prema Palestincima može doneti nova vlada?
Pitanje odnosa prema Palestincima predstavlja jednu od najvećih razlika između političkih blokova. Aktuelna vlada, uz snažan uticaj krajnje desnih ministara Bezalela Smotriča i Itamara Ben Gvira, podržavala je širenje izraelskih naselja na Zapadnoj obali i mere koje su dodatno oslabile Palestinsku upravu.
Smotrič se zalagao za obustavljanje transfera poreskih prihoda Palestinskoj upravi i ukidanje Sporazuma iz Osla, dok je Ben Gvir podržavao strože mere prema palestinskim zatvorenicima i pozivao na iseljavanje Palestinaca iz Gaze i sa Zapadne obale. Obojica se protive stvaranju palestinske države i podržavaju izraelsku kontrolu nad tim teritorijama.
Ukoliko Netanjahu ponovo formira vladu uz podršku istih partnera, očekuje se nastavak takve politike. Eventualna vlada koju bi predvodio Ajzenkot mogla bi da promeni pristup pojedinim pitanjima, posebno kada je reč o nasilju doseljenika i saradnji sa međunarodnim partnerima. Ipak, ni opozicija ne zagovara nužno suštinski zaokret: Ajzenkot se, poput Netanjahua, protivi palestinskoj državnosti, a u njegovoj mogućoj koaliciji našle bi se i desničarske stranke koje se protive ustupcima Palestincima.
Ko god da formira novu vladu, moraće da odgovori na pitanja koja ostaju otvorena nakon rata: kako razoružati Hamas, ko će obnoviti Gazu i kako uspostaviti bezbednost i pravni poredak na Zapadnoj obali.
Izbori pod međunarodnim pritiskom
Izraelski izbori održavaju se u trenutku kada je diplomatski položaj zemlje ozbiljno narušen. Netanjahu se suočava sa nalogom za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda zbog navodnih ratnih zločina u Gazi, dok su pojedine zapadne zemlje priznale palestinsku državu i uvele sankcije ili ograničenja povezana sa izraelskim naseljima i nasiljem doseljenika.
Američki predsednik Donald Tramp podržao je Netanjahua uoči glasanja, ali istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je deo američke javnosti sve kritičniji prema Izraelu i njegovom premijeru. Sličan trend primećen je i u više evropskih zemalja.
Tanjug AP/Mark Schiefelbein
Nova vlada mogla bi da pokuša da popravi odnose sa međunarodnim partnerima, ali značajniji zaokret u spoljnoj i bezbednosnoj politici nije izvestan. Ishod izbora zato neće odrediti samo sastav naredne izraelske vlade, već i prostor koji će zemlja imati za diplomatsko delovanje u narednom periodu.
Dok se u političkim centrima vodi borba za svaki glas, atmosfera na ulicama Tel Aviva i Jerusalima pokazuje koliko su bezbednost, rat i unutrašnje podele postali deo svakodnevnog života građana.
Kakva je atmosfera u Izraelu uoči izbora?
Uoči parlamentarnih izbora, atmosfera u ključnim urbanim centrima Izraela oslikava duboke političke i društvene podele. Na prilazima Tel Avivu i autoputu koji taj grad povezuje sa Jerusalimom kampanja je vidljiva kroz velike bilborde i aktivnosti stranačkih aktivista. U zapadnom Jerusalimu ulice i domove krase zastave i plakati kandidata, dok je u pojedinim delovima grada bezbednosna situacija osetljivija.
O stanju na terenu, političkim rivalima i temama koje opterećuju izraelsko društvo za Euronews Srbija je izveštavao reporter Nikola Krunić, direktno iz Jerusalima.
"Predizborna kampanja se u Tel Avivu najviše oseća na autoputu A1, dok su u zapadnom Jerusalimu aktivisti prisutni na ulicama, ali se iz bezbednosnih razloga izbegava snimanje u pojedinim kvartovima poznatim po agresivnijim reakcijama prema medijskim ekipama", naveo je Krunić.
Bezbednosni rizici i dalje su prisutni u pojedinim četvrtima, uključujući ultraortodoksnu Mea Šearim i istočni Jerusalim, gde živi značajan broj Palestinaca.
Krunić je istakao da se izborna kampanja odvija u senci sukoba i da, pored bezbednosti, dva pitanja posebno opterećuju izraelsko društvo - regrutacija ultraortodoksnih Jevreja i posledice ratne ekonomije.
Veliki broj rezervista angažovan je na frontovima u Gazi, Libanu i na Zapadnoj obali, što direktno utiče na privredu i svakodnevni život građana. Njihovo dugotrajno odsustvo sa radnih mesta, uz troškove višefrontovskog sukoba, dodatno pojačava pritisak na izraelsku ekonomiju.
Pitanje vojne obaveze istovremeno otvara raspravu o ravnomernoj raspodeli tereta odbrane, jer dok većina Jevreja u Izraelu podleže obaveznom služenju vojnog roka, ultraortodoksni muškarci decenijama uživaju široka izuzeća zbog verskih studija.
Upravo će odnos prema bezbednosti, odgovornosti za propuste od 7. oktobra, vojnoj obavezi i ekonomskim posledicama rata biti među ključnim faktorima koji će oblikovati političku budućnost Izraela. Konačan ishod, međutim, neće zavisiti samo od glasova birača, već i od složenih koalicionih pregovora koji slede nakon izbora.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)