Sudbonosni 27. oktobar: Ko će voditi Izrael u ratu na više frontova?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Izraelci 27. oktobra izlaze na birališta kako bi odlučili da li će Benjaminu Netanjahuu poveriti još jedan mandat. Tri godine nakon razornog napada Hamasa, ovi izbori se smatraju najvažnijim u istoriji zemlje. Ankete ukazuju na tesnu trku, dok se država suočava sa posledicama rata, ozbiljnim bezbednosnim krizama i stalnim pretnjama Irana.
Netanjahu, premijer sa najdužim stažem koji je vladao preko osamnaest godina tokom tri mandata, nalazi se pred najvećim izazovom. Još jedna pobeda donosi mu snažan povratak, dok poraz najverovatnije označava kraj političke karijere lidera koji oblikuje Izrael tri decenije. Pored suđenja za korupciju, Benjamin Netanjahu trpi oštre kritike zbog bezbednosnih propusta pred sedmi oktobar. Ipak, svoju kampanju gradi na narativu branioca nacije, ističući da jedino on sprečava Iran u nameri da ih uništi.Njegov glavni rival je Gadi Ajzenkot, bivši načelnik generalštaba vojske i lider centrističke struje. Ajzenkot, čiji je sin nedavno poginuo boreći se u Gazi, optužuje aktuelnog premijera za strateški neuspeh i tvrdi da Netanjahuova vizija ugrožava budućnost. Istovremeno, aktuelni ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir, lider ultradesničarske Jevrejske snage, želi moćniju funkciju ministra odbrane, uprkos tome što zapadne zemlje lobiraju protiv njegovog učešća u novoj vladi zbog ekstremističkih stavova.
Iranska pretnja i palestinsko pitanje
Analizirajući političku situaciju, karijerni diplomata Dragana Filipović ističe da će i nakon ovih izbora nesumnjivo biti formirana koaliciona vlada, kao što pravila nalažu. Ona smatra da dugogodišnji premijer Netanjahu upravo u tom formatu traži svoj opstanak, nadajući se da će ga pozicija na vlasti i dalje uspešno štititi od svih zakonskih optužbi i odgovornosti.
"Ono što je bitno, sve te partije de facto imaju isti stav o tome da ne prihvataju državnost Palestine. Neke će možda biti strožije prema onim jevrejskim zajednicama i setlerima koji se ponašaju na grublji način prema palestinskom stanovništvu, a neke manje", objašnjava Filipović u razgovoru za Euronews Srbija.
Ona naglašava da ono što glavne političke aktere trenutno ujedinjuje jeste činjenica da je Izrael duboko u ratu na više osetljivih frontova.
"Za Izrael je apsolutni prioritet da se u potpunosti uništi nuklearni kapacitet Irana. U tom kontekstu, ko god da dođe, mislim da će u ovom trenutku to samo biti neke nijanse u pitanju", precizirala je.
Usitnjen Kneset i uloga "političkog štita"
Tanjug/AP Photo/Ariel Schalit
Sa takvim ocenama slaže se i Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije, ukazujući na specifičnosti izbornog sistema i međunarodnu podršku koju Netanjahu uživa, pre svega od strane Donalda Trampa. Zečević podseća da je izraelska politička scena tradicionalno veoma razdrobljena, prvenstveno zbog izuzetno niskog cenzusa za ulazak u njihov parlament, Kneset, koji iznosi svega jedan odsto glasova.
"Tu je mnogo razdrobljena politička scena i tu se Netanjahu zapravo, kao lider velike stranke, postavlja tako da kasnije pravi nekakve koalicije", navodi Zečević u razgovoru za Euronews Srbija i dodaje da premijer vešto koristi geopolitičke nestabilnosti za svoje lične ciljeve.
"Vidite i tu da se Netanjahu postavlja kao neka vrsta štita. Njegov argument je da Iran predstavlja egzistencijalnu pretnju Izraelu, i da on štiti izraelski narod od te egzistencijalne pretnje koja bi se ostvarila ukoliko Iran dobije nuklearno oružje. Tako da je to zapravo izuzetno jak argument", zaključuje Zečević u svojoj analizi.
Povezane vesti
Komentari (0)