Netanjahu protiv Ajzenkota: Izbori u Izraelu mogli bi da odrede budućnost Gaze i Zapadne obale
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Opšti izbori u Izraelu održavaju se u utorak, 27. oktobra. To su prvi izbori od napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine i kasnijih sukoba u Gazi, kao i sukoba sa Iranom, Hezbolahom i Hutima. Mnogi ih smatraju jednim od najvažnijih izbora u istoriji Izraela, sa globalnim implikacijama.
Ko su glavni pretendenti?
Trenutne ankete stavljaju aktuelnog premijera Benjamina Netanjahua u tesnu trku za mesto premijera sa Gadijem Ajzenkotom, bivšim komandantom Izraelskih odbrambenih snaga.
Popularnost Gadi Ajzenkota delimično proizilazi iz njegovih vojnih i akademskih zasluga, kao i iz činjenice da je relativno nov u politici, s obzirom na to da je svoju stranku "Jašar" formirao tek prošle godine. Izgubio je sina, vojnika, u prvim mesecima rata u Gazi, a služio je u izraelskom ratnom kabinetu pod Netanjahuom sve do ostavke 2024. godine zbog neslaganja oko sukoba. Svoju kampanju je izgradio na pozivima na odgovornost zbog bezbednosnih propusta koji su doveli do 7. oktobra, navodi BBC.
Tanjug/AP/Ronen Zvulun
Među ostalim opozicionim liderima su bivši premijer Naftali Benet i Avigdor Liberman, obojica desničari koji zauzimaju tvrdokorne stavove o bezbednosti i zalažu se za trajnu izraelsku kontrolu nad velikim delom okupirane Zapadne obale, kao i Jair Golan, levičar koji podržava povlačenje Izraela sa velikih delova te teritorije. Uprkos razlikama, mogli bi da sarađuju sa Ajzenkotom na formiranju vlade.
Vlada Benjamina Netanjahua smatra se najviše desno orijentisanom u istoriji Izraela. Da bi ostao na vlasti, verovatno će morati da se osloni na podršku nekih od svojih postojećih krajnje desničarskih koalicionih partnera. Neki od njih zauzimaju ultranacionalističke stavove, poput poziva na aneksiju Zapadne obale i "migraciju" Palestinaca iz Gaze, što bi faktički predstavljalo prisilno raseljavanje civila. Neki članovi Netanjahuove sopstvene stranke "Likud" takođe su pozvali na palestinsku "migraciju" sa te teritorije.
Tanjug AP/Ariel Schalit
U trci su i dva arapska partijska bloka, budući da oko jedne petine stanovništva Izraela čine Arapi, od kojih se mnogi izjašnjavaju kao palestinski građani Izraela. U teoriji, oni bi mogli da prevagnu pri donošenju odluke o formiranju vlade. Međutim, sve vodeće jevrejske stranke, osim jedne, isključile su mogućnost saradnje sa njima.
Kako funkcionišu izbori?
Skupštinska većina: Izraelski parlament (Kneset) ima 120 mesta, što znači da vlada mora da ima najmanje 61 mesto da bi imala većinu.
Izborni sistem: Izrael koristi proporcionalni sistem glasanja, zbog čega su izraelske vlade uvek bile koalicije više stranaka.
AP Photo/Ohad Zwigenberg
Pregovori o vladi: Nakon izbornog dana može proći nekoliko nedelja ili čak meseci pre nego što se formira sledeća vlada, dok se stranke bore za ustupke i postižu dogovore.
Manjinska vlada: Ako nijedan blok ne može da formira većinu, moguće je da vlast preuzme manjinska vlada.
Koji su glavni problemi?
Bezbednost: Dominantna tema tokom kampanje je bezbednost. Netanjahuovi protivnici oštro kritikuju bezbednosne propuste koji su doveli do napada 7. oktobra, u kojima je ubijeno skoro 1.200 ljudi, a 251 osoba odvedena u Gazu kao talac. Ipak, Netanjahu se još jednom predstavio kao "gospodin Bezbednost", ukazujući na strateške pobede u ratovima koje Izrael vodi od 2023. godine.
Regrutacija: Važna tema je i vojna obaveza. Istorijski gledano, ultraortodoksni jevrejski muškarci koji su redovno studirali verske tekstove bili su oslobođeni vojne službe, ali je od izbijanja rata ovo pitanje postalo uzrok velikih političkih podela.
Pravosudna reforma: Netanjahuova vlada i dalje sprovodi kontroverzne planove za reformu pravosudnog sistema, što je dovelo do masovnih protesta i pre 7. oktobra. Kritičari tvrde da bi ti planovi ugrozili nezavisnost pravosuđa i demokratiju.
Troškovi života: Troškovi hrane i stanovanja konstantno rastu poslednjih godina, zbog čega su životni standard i ekonomija takođe među ključnim pitanjima.
Šta to znači za Palestince u Gazi i na Zapadnoj obali?
Godinu dana nakon primirja u Gazi, Izrael nastavlja sa gotovo svakodnevnim napadima na tu teritoriju, tvrdeći da su im meta operativci Hamasa, i održava kontrolu nad više od polovine njene teritorije.
Prema podacima Ministarstva zdravlja u Gazi (kojim upravlja Hamas, a čije podatke UN smatraju pouzdanim), više od 74.000 ljudi ubijeno je u izraelskim napadima od 7. oktobra 2023. godine. Na Zapadnoj obali, napadi jevrejskih doseljenika su na rekordnom nivou prema podacima UN, dok se izraelska naselja, koja su ilegalna prema međunarodnom pravu, ubrzano šire.
EPA/ATEF SAFADI, MOHAMMED SABER
Shodno tome, sastav buduće izraelske vlade predstavlja presudan faktor za život Palestinaca:
Pitanje Gaze: Dva vodeća tabora, predvođena Netanjahuom i Ajzenkotom imaju slične stavove. Oba podržavaju mirovni plan Donalda Trampa, koji podrazumeva da Hamas preda oružje u zamenu za postepeno povlačenje izraelskih trupa. Ajzenkot je nedavno obećao da će okončati vladavinu Hamasa u roku od 18 meseci, ako bude potrebno i vojnim sredstvima.
Zapadna obala:
- Netanjahuov tabor uglavnom želi da nastavi politiku širenja naselja.
- Ajzenkot generalno podržava izraelska naselja, ali se protivi nastavku kontroverznog projekta „E1” koji bi faktički podelio Zapadnu obalu na dva dela. On takođe želi da zatvori neka neovlašćena naseljenička uporišta izgrađena na palestinskoj zemlji, stvori uslove za konačno mirovno rešenje i obračuna se sa ekstremnim jevrejskim doseljenicima.
Stav o rešenju sa dve države: Decenijama su mnogi vodeći izraelski političari zagovarali rešenje o dve države (stvaranje nezavisne palestinske države koja bi u miru koegzistirala sa Izraelom), iako se Netanjahu tome dugo protivio. Međutim, podrška toj ideji opada godinama, na ovim izborima nijedna od vodećih jevrejskih stranaka ne vodi kampanju za to rešenje, a mnoge su ga i otvoreno odbacile.
Kada će biti poznati rezultati?
Izlazne ankete: U 22:00 po lokalnom vremenu (20:00 GMT) na dan izbora, izraelski mediji će objaviti izlazne ankete. One će dati okvirne naznake, ali mogu značajno da odstupaju, a trenutna istraživanja ukazuju na to da je jasan projektovani pobednik malo verovatan.
Zvanični rezultati: Preliminarni rezultati se očekuju sutradan, dok će zvanični rezultati biti objavljeni 4. novembra.
Mandat za sastav vlade: Nakon konsultacija sa liderima stranaka, predsednik Isak Hercog će poveriti mandat onome za koga proceni da ima najveće šanse da formira vladu.
Ovaj proces može trajati više od mesec dana. Ako prvi mandatar ne uspe, predsednik može poveriti mandat drugom lideru. Ako ni on ne uspe, članovi Kneseta mogu zatražiti od predsednika da dozvoli trećem lideru da pokuša. Ukoliko ni to ne donese rezultat, biće raspisani novi izbori (između 2019. i 2022. godine Izrael je održao čak pet odvojenih izbora jer stranke nisu uspevale da se dogovore).
Šesti izbori za sedam godina
Izbori 27. oktobra biće šesti nacionalni izbori u Izraelu od 2019. godine, ali ujedno i prvi u poslednjih 38 godina koji su došli do svog prirodnog kraja i punog mandata Kneseta.
Politička nestabilnost je započela u aprilu 2019. godine, kada su Netanjahuova stranka "Likud” i stranka Benija Ganca "Plavo-belo” osvojile po 35 mesta.
Drugo glasanje, održano u septembru iste godine, dovelo je do novog zastoja, "Plavo-beli" su osvojili 33, a "Likud" 32 mesta, pri čemu nijedan krug nije doneo koaliciju koja bi imala većinu.
Treći izbori, održani u martu 2020. godine, doneli su "Likudu" 36 mesta u odnosu na 33 mesta koliko je osvojila stranka "Plavo-belo". To je dovelo do formiranja vlade nacionalnog jedinstva između Netanjahua i Ganca, koja se međutim raspala u roku od godinu dana.
profimedia
Na izborima u martu 2021. godine, "Likud" je osvojio 30 mesta, a stranka "Ješ Atid" 17 mesta. Tada je koalicija od osam stranaka predvođena Naftalijem Benetom i Jairom Lapidom, a koja je uključivala i arapsku stranku "Raam", okončala Netanjahuovu 12-godišnju vladavinu.
Ova vlada je trajala godinu dana. Netanjahu se vratio na vlast u novembru 2022. godine, kada je "Likud” osvojio 32, a "Ješ Atid” 24 mesta, stupivši na čelo vlade. Ankete sada pokazuju da nijedan blok nema jasnu većinu od 61 mesta, navodi Aljazeera.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)