Ankete govore o mogućem padu Netanjahua u slučaju novih izbora

Usled usvajanja prvog čitanja zakona o samoraspuštanju izraelskog Kneseta 1. juna sa velikom većinom od 104 glasova od 120, postavlja se pitanje kakva je budućnost koalicije koju predvodi premijer Benjamin Netanjahu. Nove ankete koje su dostupne u javnosti nemaju baš optimističan pogled kada je reč o ovom pitanju, pa se može očekivati da će verovatno doći do smene vlade na novim izborima koji se očekuju u drugoj polovini septembra ili u prvom delu oktobra ove godine.  

Još na početku rata sa Iranom, "Jerusalem post" je objavio anketu koja pokazuje da popularnost Benjamina Netanjahua i njegovog kabineta ne beleži rast, što je obično slučaj toku vojnih sukoba. Prema nedavnoj anketi koja je objavljena od strane Kanala 12, ali i prema istraživanju sajta "Zman Yisrael" (sestrinski sajt "The Times of Israel") glavna vladajuća stranka Likud, koju vodi premijer Netanjahu beleži pad popularnosti. No međutim, ono u čemu se slažu oba ispitivanja javnog mnjenja jeste da je ona još uvek najveća u zemlji sa oko 23 mesta u Knesetu, koliko bi dobila da se sada održe izbori.  

Saradnja opozicije neophodna da bi se oborila vlada  

Ono što je paradoksalno jeste da i glavna opoziciona partija Benet 2026, pod vođstvom bivšeg premijera Naftalija Beneta, takođe ima pad rejtinga, ali je druga po veličini u zemlji (oko 22 mesta u Knesetu). Već je odranije poznato da je Benet sklopio koalicioni dogovor sa strankom Ješ Atid (Ima budućnosti) koju vodi Jair Lapid, inače čovek čije se poreklo vezuje za Srbiju i grad Novi Sad.  

Takođe, u istom cilju biće potrebno da se postigne dogovor Beneta sa Gadijem Ajzenkotom (nova liberalna partija Jašar), bivšim generalom IDF-a, koji je na osnovu oba istraživanja postao drugi najpopularniji vođa unutar opozicionih redova. Sa drugog mesta unutar "opozicione lige" je skinuo upravo Benetovog koalicionog saveznika, Jaira Lapida. Takođe, paradoks je i to što većina ispitanika na mestu premijera ne vidi najpopularnijeg političara opozicije Beneta, već prednost daje Ajzenkotu. 

Iz ankete Kanala 12 se izvlači zaključak da će biti neophodna saradnja opozicionih stranaka sa partijama koje predstavljaju Arape koji žive u Izraelu, jer je procena da te partije osvajaju 10 mesta u Knesetu. Sa druge strane, istraživanje sajta "Zman Yisrael" govori da je njihov rejting oko 8 mandata. Bilo kako bilo, upravo ti glasovi mogu biti tas na vagi ko će sastaviti buduću vladu.  

U istom cilju opozicije da preuzme vlast biće neophodno pridobiti i stranku Plavo i Belo, pod vođstvom Benija Ganza, a za koju se očekuje da će moći da osvoji četiri mandata u Knesetu. Ovako udružena opozicija bi mogla osvojiti od 61 do 62 mesta, što je dovoljno za većinu u izraelskoj skupštini koja broji 120 mesta.  

Ostatak vladajuće koalicije 

Credit: Kobi Gideon/Israel Gpo / Zuma Press / Profimedia

Osim Likuda, u dosadašnjoj "vladajućoj koaliciji" koja je u procesu raspada, stranke ultraortodoksnih Haredi Jevreja, Šaz partija i koalicija Ujedinjena Tora Judaizam, zajedno mogu da osvoje od 14 do 16 mandata. Kao i u prethodnim slučajevima, to im daje mogućnost da budu značajan faktor i ozbiljan koalicioni partner od koga zavisi stabilnosti i postojanje neke nove vlade.  

Radikalne Cionističke jevrejske partije koje plasiraju ideologiju Kahanizma (nazvane po pokretu pokretu Kah) zajedno mogu da osvoje oko 12 mandata, na osnovu ovih anketa. Njih reprezentuju dva ministra koja su često pominjana u toku ranijih sukoba. Prvu stranku Otzma Yehudit (Jevrejska snaga) predvodi sadašnji ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben Gvir. Njihova snaga se procenjuje na oko 8 poslaničkih mesta u skupštini. Drugi deo ove koalicije čini stranka Verski Cionizam sadašnjeg ministra finansija Bezalela Smotriča, koja bi mogla da osvoji oko 4 mandata.      

Svakako očekivanja upućenih stručnjaka govore da izbori mogu da se održe i pre od ranije planiranog roka (27. oktobar 2026. godine), jer na to upućuje situacija oko predloga zakona o samoraspuštanju parlamenta koji se trenutno nalazi ispred Kneseta. Zakon je 1. juna prošao prvo čitanje, a potrebno je da se to desi još dva puta, što je sasvim izvesno zbog sukoba unutar vladajuće koalicije oko sprovođenja zakona o regrutaciji Haredi Jevreja u vojnu službu.