Kolumna "So na ranu": ...
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Prvo - Od egzistencijalne važnosti je da se svakog jutra, odmah pošto otvorimo oči, podsetimo jedne istorijske činjenice – Sokrata je na smrt osudio jedan plenum.
Drugo - Da bi se bilo profesorom, na fakultetu morate da polažete dodatne ispite iz predmeta koji se zove pedagogija. Pedagogija je, ukratko, nauka o vaspitanju. Termin pedagogija je nastao u antičkoj Grčkoj i sastavljen je od dve reči - "dete" i "voditi". Pojam pedagog se odnosio na ljude čiji je zadatak bio da vode dete do škole i brinu o njegovom ponašanju. Ironično, ljudi na koje se odnosio naziv "pedagog" u antičkoj Grčkoj bili su - robovi. Vaspitavanje deteta uistinu i jeste robovski posao.
Ali nije to ono što treba da naučimo od onih od kojih smo naučili da zaokružujemo broj na glasačkom listiću. Hajde, razmislite, kako to da su stari Grci tako važan posao brige o svojoj deci prepuštali svojim robovima, ljudima bez ikakvih građanskih prava, bez porodice i imovine, onima koji su se bavili najtežim poslovima u državi, pa, eto, i time da brinu o deci slobodnih građana. U državi koja je rodila demokratiju, kako zovemo ovaj sistem u kome glas budale i mudraca vredi isto, a za koji mi pogrešno mislimo da je najbolji, iako su ga Grci smatrali samo najmanje lošim od svih loših uređenja, znali su i to da čak i rob može da vaspitava slobodnog čoveka i da sloboda dece ne treba da bude primarna briga roditelja. Primarna briga roditelja bi trebalo da bude ugrađivanje onih vrednosti u karakter deteta koje će ga činiti slobodnim čovekom, čak i ako dopadne nekog ropstva. A takav, slobodan čovek, nema potrebu, niti poriv, da radi drugome ništa od onoga što ne bi voleo da drugi rade njemu.
O tome razmišljam otkako sam čula da su neki roditelji učenika Pete beogradske gimnazije "uhapsili" direktora ove škole, jer su to od njih tražila njihova "divna deca", koja učestvuju u višednevnom "safariju" na ulicama Srbije u kojoj svako lovi "svoga ćacija", na šta ih je tako "oslobođene" pozvao upravo jedan profesor, vaspitač "naše dece". Jasno vam je, naravno, da roditelji "divne dece" ne mogu da ne budu i "divni roditelji", i da kao takvi imaju pravo, a sada i slobodu, da na poziv svog podmlatka, a dobro obučeni na digitalnim habovima i roditeljskim viber grupama, uzmu pravdu u svoje ruke. Naređenje koje su dobili od svoje bogomdane dece, prosledili su, na silu oslobođenoj, policiji, koja slobodu nije ni tražila, a i koji će joj đavo, i koja je rešila da dok se stvari ne razjasne, zakon primenjuje i kad treba i kad ne treba, jer od viška glava ne boli, te tako nesretni direktor gimnazije "dobrovoljno" beše priveden u stanicu, odakle su ga posle kratkog vremena i pustili. Ispalo je da u onoj kesi za smeće koju je direktor hteo da baci u kontejner, nije bilo ničeg osim - smeća. Neki nepotrebni papiri iz ankete o tome da li ste za građansko ili veronauk, i eto, ode kesa u kontejner, a ne rekoše nam rezultat, da bar znamo koji je predmet zaslužan za ovo što smo odgajili. Ništa od izrezanih u froncle papira, kakve na gomilama viđamo na fotografijama koje na mrežama dele advokati sumnjive prošlosti, i ništa manje sumnjive budućnosti, sve uz tvrdnje da su ih pronašli u dvorištu Vlade Srbije ili u ministarstvu finansija. Te tone iseckane dokumentacije, već se najavljuje, sastaviće, a ko drugi nego naši nobelovci. Uz malu pomoć veštačke inteligencije, uz pomoć koje su sastavljali i onaj program od 11 tačaka, njihova urođena genijalnost i AI celu stvar završiće očas posla. Samo da prvo završe sa akcijom prefarbavanja Srbije koju je osmislio aktivistički guru Savo Manojlović koji je na sebe preuzeo zadatak da nezadovoljne zborove i ostale gladne ulične pravde sedira belom bojom zidova i podzemnih prolaza koje su prethodno, zajedno sa naprednjacima, uništavali protekle dve godine.
I treće - RTS bi svakoga dana, umesto jutarnjeg programa trebalo da emituje snimak one načelnice Školske uprave iz Kraljeva koju su, u pokušaju da je zastraše, pohodile dve prosvetne radnice koje su govorile "u ime svih prosvetnih radnika u Kraljevu", iliti plenuma prosvetnih radnika, kako su kasnije objasnile, sa zahtevom da odmah, neodložno, hitno, nemoj da kažem dva puta, do sutra u podne, načelnica podnese ostavku. Inače će svašta da bude, valjda. Načelnica, je prvo čkiljeći pogledala papir, pa onda ipak uzela naočare, pa kad je pročitala, nasmejala se i ljubazno rekla: "Važi, hvala". Ove dve plenumašice šokirane ovakvim bezobraznim izostankom straha jedva su na izlasku pogodile vrata, a snimak koji je trebalo da bude svedočanstvo efikasnog preuzimanja vlasti postao je lekcija. Baš kao i onaj snimak iz Smedereva, na kome je gradonačelnica gomili ljutih muškaraca koji su joj upali u kabinet u nameri da je zastraše i oteraju, odbrusila: "Neka čuju dva Smedereva i cela Srbija, neću podneti ostavku".
Reakcija ove dve lokalne činovnice postale su lekcija za sve one od kojih se ovih dana ultimativno i preteći zahteva da podnose ostavke zato što je novi šerif stigao u grad. To tako ne može da se radi. U stvari, može, ali ne bi trebalo.
Ali, ne, nemojte misliti da nove vlasti to ne znaju. Nemojte ni jednog sekunda pomisliti da se ostavke traže zato što ovi novi ne znaju zakone i procedure, kako u nameri da ih ponize neretko govore i njihovi prethodnici. Naprotiv. Nova vlast je bolno svesna činjenice da, iako su pobedili na izborima, u situaciji kada još nije formirana Skupština, ni vlada, i kada u svim opštinama u Srbiji osim u jednoj, vlast i dalje drže naprednjaci, nemaju ni jednu polugu moći koja bi im omogućila da brzo uđu u institucije na zakonit način. Na zakonit način moraju jer su to obećali, a brzo moraju zato što to od njih traže osvete gladni ulični jurišnici, zborovi, tviteraši i ostali kojima se dve godine, opet vrlo svesno, pothranjuje ta agresija. Oni traže da se poraženom protivniku skine skalp, sada i odmah. "Inačeee...", što bi rekli ovi što upadaju u opštinske kancelarije tražeći ostavke.
Zato - mediji. Mediji su, naravno, najlakši plen svake vlasti. Između ostalog i zato što su novinari najnesolidarnija profesija koju poznajem. Sasvim očekivano, pohod nove vlasti na medije počeo je upadom u Informer, usled katastrofalno loše procene da će bezumno ponižavanje vlasnika ove televizije, lomljenje i provaljivanje u zgradu ovog privatnog medija i iživljavanje uživo pred kamerama, primiriti gladne odmazde na neko vreme. O, kakva početnička greška. Ispalo je da je skuplja dara nego mera. Ne samo što su time do nebesa digli gledanost ove televizije, koja sada svakodnevno potvrđuje pravilo da je najtraženije ono što je zabranjeno, nego su izazvali odijum javnosti, i onog dela koji je glasao za njih, što je munjevitom brzinom predstojeće predsedničke izbore učinilo važnijim nego što su bili do pre neki dan. Ne zbog potencijalnih kandidata, jer je skoro izvesno da nova vlast na njima neće imati protivkandidata, već zato što će se podstaknuti uličnim terorom, na njima, kako sada stvari stoje, birači izjašnjavati slično kao i na parlamentarnim izborima - emocijama i referendumski. Jeste li za revolucionarnu pravdu ili niste, jeste li za preke sudove ili ne, je li ovo sad gore od onog pre i jeste li na parlamentarnim izborima glasali za ovo što sad imamo ili niste, biće ono što će se ljudima vrzmati po glavi umesto pitanja da li da glasam za ovog Saičića ili ne. Tako nešto. Pokušaji nove vlasti da nastalu štetu sanira "uvođenjem" prekih sudova u institucionalne tokove, tako što će umesto pobesnele rulje, trenutno najgledaniju televiziju u Srbiji probati da zatvori REM, moglo bi se ispostaviti jednako pogrešnim kao i ono divljanje od pre neko veče. U svakom slučaju, ovakvo iskustvo do sada nismo imali. Jer niko do sada dolazak na vlast nije obeležavao zatvaranjem i cenzurisanjem medija. To je obično do sada označavalo kraj nečije vladavine.
Povezane vesti
Komentari (0)