Zašto mlekare u Srbiji gube milijarde? Prihodi pali za 12,3 odsto, stručnjaci upozoravaju na loše subvencije
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Proizvođači mleka u Srbiji suočavaju se sa sve dubljim problemima, a podaci pokazuju da su prihodi preduzeća u sektoru uzgoja muznih krava tokom protekle godine smanjeni za 12,3 odsto. Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije ukazao je u izjavi za RTS da su ključni razlozi za ovakvo stanje rascetkana proizvodnja, usklađivanje domaće regulative sa standardima Evropske unije, kao i model po kojem se dodeljuju državne subvencije.
Ukupni prihodi firmi koje se bave proizvodnjom mleka pali su za približno 10,5 milijardi dinara. U isto vreme beleži se pad broja zaposlenih, stočni fond se osipa, dok se pojedine farme potpuno zatvaraju.
Budimović napominje da proizvodnja mleka spada među najteže grane poljoprivrede, prvenstveno zbog specifičnih uslova i sporog povraćaja uloženog novca, pri čemu je često izložena naglim promenama u obimu proizvodnje, ceni, ponudi i potražnji.
"To su faktori koji utiču na farmere kao primarne proizvođače i mlekare. Regulativa koju Srbija treba da preuzme i preuzima iz EU, kao zemlja kandidat za članstvo, dovodi do toga da tržišta na koja izvozimo, pre svega zemlje CEFTA, primenjuju evropske standarde, što predstavlja prepreku za izvoz", ističe Budimović.
Izazovi u sektoru i traženje rešenja
Podsećajući na krizu s početka godine koja je u međuvremenu stabilizovana, Budimović upozorava da sada stižu najave o novim poteškoćama u vezi sa otkupnom cenom mleka.
"Naša proizvodnja je usitnjena i imamo veliki broj gazdinstava na kojima se proizvodi mleko. Naš pravilnik predviđa tri kategorije - ekstra, prvu i drugu klasu. Način podsticanja je takođe problem, jer je naša država izdvajala mnogo novca za premije za mleko, a rezultati su izostali“, navodi Budimović.
Euronews Srbija
On objašnjava da je preko Udruženja za stočarstvo predloženo uvođenje diferencirane podrške, osobene za velike sisteme sposobne za značajniji rast, a posebne za mala gazdinstva sa dve do pet krava. Podrška je neophodna i jednima i drugima, ali primenom različitih modela.
"Potražnja za mlekom od strane prerađivača blago je povećana, dok su proizvodi od mleka iz uvoza jeftiniji zbog nižih troškova proizvodnje u EU. To se odnosi na maslac, mleko u prahu i sireve poput trapista, gaude i edamera", kaže Budimović.
Model državnih podsticaja
Motivisanje farmera da prošire proizvodnju ostvarivo je kroz finansijsku pomoć, ali Budimović dodaje da je poređenje sa evropskim farmerima nezahvalno, jer Evropska unija raspolaže kompenzacionim fondovima za krizne periode. Pored toga, u EU se osiguravaju posebne subvencije za ekološke standarde, dok se visina podrške ne određuje samo prema količini, već i prema kvalitetu mleka.
"Treba da se okrenemo tom sektoru, da napravimo razliku u podsticajima za male proizvođače i velike sisteme koji mogu da povećaju proizvodnju, da uskladimo regulativu o dozvoljenoj količini aflatoksina, jer nam to otežava izvoz u EU, i da na taj način omogućimo farmerima da posluju pozitivno", ukazuje Budimović.
Statistika ukazuje da Srbija na godišnjem nivou proizvede 1,39 milijardi litara mleka. Od te količine, oko 850 miliona litara otkupe mlekare, dok se blizu trećine upotrebi u samim domaćinstvima, proda direktno na pijacama ili iskoristi za ishranu podmlatka.
"Imamo dovoljno mleka za sopstvene potrebe, ali je potrebno pronaći nova tržišta, razvijati proizvode koji mogu da se izvoze, uskladiti regulativu i raditi na edukaciji farmera kako bismo održali proizvodnju ove osnovne životne namirnice. To je jedan od načina da se sačuva srpsko mlekarstvo", zaključuje Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)