Slučaj Alta banke: Posle oduzimanja dozvole i krivične prijave, priveden i vlasnik – šta će biti sa novcem klijenata?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Klijenti Alta banke koji su u njoj držali novac čekaju početak isplate depozita, ali dok će građani sa osiguranim ulozima do 50.000 evra moći da računaju na relativno brzu nadoknadu, za kompanije i institucije koje su imale veće iznose situacija je znatno neizvesnija. Koliki deo novca će uspeti da povrate zavisiće od stečajnog postupka, ali i od toga da li će biti utvrđeno gde je novac završio i ko je odgovoran za eventualne nezakonitosti u poslovanju banke.
Narodna banka Srbije podnela je krivičnu prijavu Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal protiv pravnog lica Alta banka AD Beograd i više odgovornih osoba u toj banci. Nakon oduzimanja dozvole za rad, banka je saopštila da nadležne institucije i stečajni organi preduzimaju neophodne korake radi zaštite interesa deponenata i poverilaca, kao i sprovođenja daljih zakonskih procedura.
Danas se očekuje i odluka Privrednog suda o otvaranju stečaja, nakon čega bi Agencija za osiguranje depozita trebalo da započne isplatu osiguranih iznosa klijentima. Ekonomista Aleksandar Stevanović za Euronews Srbija govorio je o tome kada građani i kompanije mogu da očekuju svoj novac, ko ima prioritet u naplati potraživanja i kakve posledice slučaj Alta banke može da ostavi na privredu i bankarski sektor, te naveo da većina građana koji imaju depozite do 50.000 evra ne bi trebalo da brine za svoj novac. S druge strane, institucije i kompanije sa većim iznosima mogle bi da pretrpe značajne gubitke.
"Oni koji imaju do 50.000 evra, nebitno u kojoj valuti, u skorijem roku će doživeti isplatu, to nije sporno. Kada je reč o ostalima, zavisi od celog stečajnog postupka; postoje redovi kako se to namiruje i, u zavisnosti od toga u kom ste redu, dobićete više ili manje odgovora", objasnio je Stevanović.
Ko će prvi dobiti novac iz Alta banke, a ko će čekati?
Isplata novca klijentima zavisiće od visine depozita i zakonom utvrđenog redosleda namirenja poverilaca. Osigurani depoziti do 50.000 evra po deponentu trebalo bi da budu isplaćeni preko Agencije za osiguranje depozita, dok će za iznose iznad tog limita povraćaj zavisiti od stečajne mase i raspoložive imovine banke. Stevanović ukazuje da će građani sa osiguranim depozitima biti zaštićeni, dok je položaj institucija i kompanija koje su u banci držale veće iznose znatno neizvesniji.
"Većina građana ne mora da brine. A institucije domaće, koje su iz nekog razloga, koji se daju naslutiti, odlučile da odu u jednu vrlo čudnu banku i da tamo drže svoje depozite, nažalost će doživeti da će izgubiti deo tih depozita, najverovatnije“, ocenio je ekonomista.
Prema njegovim rečima, konačan iznos koji će poverioci uspeti da naplate zavisiće i od toga koliko će kvalitetno biti sproveden stečajni postupak, kao i da li će država uspeti da povrati eventualno izneta sredstva.
Da li je bankarski sektor u Srbiji ugrožen?
Gašenje Alta banke otvorilo je i pitanje da li bi problemi jedne finansijske institucije mogli da se preliju na ostatak bankarskog sistema i privredu. Stevanović smatra da za to nema razloga i da je ostatak bankarskog sektora znatno stabilniji. Kako objašnjava, druge banke posluju u okviru međunarodnih bankarskih grupacija koje imaju dodatni interes da očuvaju svoj ugled i reputaciju.
"Ostatak bankarskog sektora je potpuno siguran i ko nije držao plasmane u Alta banci, nema razloga da brine da ih povlači ili da čini bilo šta što do sada ne bi učinio“, istakao je Stevanović.
Ipak, posledice bi mogle da osete kompanije koje su u Alta banci imale depozite veće od 50.000 evra. One bi, osim čekanja na rasplet stečaja, mogle da se suoče i sa gubitkom dela sredstava, što bi se potencijalno odrazilo na njihovo poslovanje.
Ekonomista smatra da će mnogo toga zavisiti od toga da li će nadležni uspeti da utvrde šta se dogodilo sa novcem koji je eventualno iznet iz zemlje ili preusmeren kanalima koji nisu uobičajeni za bankarsko poslovanje.
Zakasnela reakcija NBS?
Jedno od važnih pitanja u slučaju Alta banke jeste i kada su nadležne institucije reagovale na probleme u njenom poslovanju i da li je eventualna šteta mogla da bude izbegnuta. Stevanović smatra da je reakcija Narodne banke Srbije bila zakasnela i da je potrebno ispitati kako je moguće da se stanje banke toliko brzo pogorša, uprkos kontrolama i nadzoru.
"Reakcija Narodne banke jeste bila zakasnela. Postavljaju se pitanja: kako mi radimo kontrole u Srbiji, da li su one formalne, pa se utvrdi neverovatna adekvatnost kapitala, a ta banka posle tri meseca prestane faktički da postoji kao pravno lice", rekao je on.
Dodao je da je potrebno utvrditi i zašto institucije nisu ranije reagovale, uprkos informacijama i dokazima koji su, prema njegovim rečima, ukazivali na nepravilnosti.
"Dakle, šteta je verovatno mogla biti sprečena, i jedna od stvari koje treba utvrditi je zašto se kasnilo, da se urade neke stvari i da se zaštite interesi kompanija i pojedinaca koji su držali depozite u banci“, naveo je Stevanović.
Finansijska forenzika mogla bi da traje mesecima
Pored stečajnog postupka, slučaj Alta banke mogao bi da otvori i niz drugih pravnih i finansijskih pitanja. Biće potrebno utvrditi kako je banka poslovala, da li je bilo nezakonitog izvlačenja sredstava i da li postoji odgovornost vlasnika i drugih povezanih lica. Stevanović smatra da će finansijska forenzika biti jedan od ključnih delova postupka, posebno zbog sumnji u eventualno probijanje pravnog lica, odnosno utvrđivanje da li se odgovornost za štetu može proširiti i na druga lica povezana sa bankom.
"Forenzika treba da utvrdi da li je bilo čistog probijanja pravnog lica, šta se može podvesti pod normalno poslovanje, a šta pod prakse koje nigde u Evropi nisu dozvoljene da se rade. Imaćete tu verovatno i elemenata krivičnog prava za ova odgovorna lica i to će biti jedan složeniji postupak koji se neće tako brzo rasplesti", upozorio je Stevanović.
On je podsetio da je rasvetljavanje slučajeva četiri velike banke ugašene nakon promena 2000. godine trajalo dugo, ocenjujući da ni slučaj Alta banke, iako je reč o manjoj finansijskoj instituciji, neće moći da bude rešen za nekoliko nedelja.
Na pitanje da li očekuje uključivanje međunarodnih forenzičara, Stevanović je odgovorio potvrdno, posebno imajući u vidu regionalne ambicije Alta banke i interesovanje koje je pokazivala za preuzimanje još jedne banke u Srbiji.
"To će se sigurno desiti, posebno što je Alta banka imala ambicije da preuzme od Rajfajzena isto jednu banku u Srbiji, tako da će s te strane biti mnogo interesovanja i sa strane međunarodne javnosti", zaključio je Stevanović.
Podsetimo i da su ranije danas po nalogu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u saradnji sa policijskim službenicima UKP, SBPOK i Odeljenja za suzbijanje organizovanog finanijskog kriminala, danas su lišena slobode tri lica i to odgovorno lice "Alta banke" a.d. Beograd, Davora Macure, direktor Odeljenja trezora i upravljanja gotovinom "Alta banke" a.d. G.M. i saradnik za trezorsko poslovanje "Alta banke" a.d. I.P.
Detalje pretresa koji je trajao od subote do jutro za Euronews Srbija opisao je advokat Davora Macure, a više o tome čitajte u posebnom tekstu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)