Srbija proizvodi lekove za svet, ali zavisi od aktivnih supstanci iz Kine i Indije
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Izvoz farmaceutskog sektora u Srbiji dostigao je 925 miliona evra u 2025, ali je uvoz bio gotovo tri puta veći. Farmaceutska industrija Srbije proizvodi lekove za strana tržišta i izvoz raste, ali i dalje zavisi od uvoza aktivnih farmaceutskih supstanci i gotovih terapija, naročito onih složenijih i inovativnih. Domaća proizvodnja oslanja se na generičke lekove, uvozne aktivne supstance, dok razvoj sopstvenih inovativnih terapija ostaje ograničen.
Izvoz farmaceutske i medicinske industrije Srbije u 2025. godini dostigao je 925,1 milion evra, dok je uvoz iznosio oko 2,6 milijardi evra, prenosi Bloomberg Adria. Deficit je dakle iznosio približno 1,7 milijardi evra, a izvozom je pokriveno svega 35,9 odsto uvoza, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS).
Izvoz je snažno rastao. "Vrednost izvoza farmaceutskih proizvoda povećana je u 2025. godinu za 39 odsto, dok je prosečna godišnja stopa rasta izvoza sektora u poslednjih pet godina iznosila oko 19 odsto", kažu iz Udruženja za farmaciju i medicinsku delatnost Privredne komore Srbije (PKS) u pisanom odgovoru za Bloomberg Adriju. Pored toga, proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata pala je u 2025. za 3,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazala je analiza Bloomberg Adrije iz jula ove godine.
Promet lekova i medicinskih sredstava premašio je 2,2 milijarde evra (preko 300 evra po stanovniku) u 2025. godine, pokazuju podaci koje je objavio RTS. Najveći rast, od čak 15 odsto, zabeležen je u segmentu tržišta koji obuhvata lekove koji se izdaju na recept.
Farmaceutska industrija i uvoz lekova čine jednu od vodećih stavki u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije. Velike kompanije poput Hemofarma i Galenike nastavljaju da ulažu u proizvodne kapacitete, a u Srbiji se sprovodi stotine kliničkih ispitivanja. Međutim, Srbija i dalje veoma zavisi od aktivnih farmaceutskih supstanci i uvoza inovativnih lekova.
Prema podacima Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), u Srbiji je trenutno registrovano 5.146 lekova, među kojima su i savremene terapije koje spadaju u najskuplje lekove na tržištu. Međutim, većina njih se ne proizvodi u Srbiji - zemlja je i dalje izrazito zavisi od uvoza, naročito kada su u pitanju inovativni lekovi i aktivne farmaceutske supstance.
Srbija najviše proizvodi generičke lekove
U Srbiji su registrovana 24 proizvođača lekova, prema podacima PKS. Od tog broja, sedam obavlja celokupan proizvodni postupak, dok se ostali bave pojedinim fazama proizvodnje, pre svega primarnim i sekundarnim pakovanjem, uglavnom čvrstih farmaceutskih oblika.
pexels
"Domaća farmaceutska proizvodnja zasniva se u potpunosti na generičkim lekovima", navode iz PKS. To su lekovi koji sadrže istu aktivnu supstancu kao originalni, referentni lek, u istoj jačini i farmaceutskom obliku. Generički lekovi moraju da ispune odgovarajuće zahteve kvaliteta, bezbednosti i efikasnosti. U Srbiji su registrovana 24 proizvođača lekova, pokazuju podaci PKS. Od tog broja, sedam obavlja celokupan proizvodni postupak, dok se ostali bave pojedinim fazama proizvodnje, pre svega primarnim i sekundarnim pakovanjem, uglavnom čvrstih farmaceutskih oblika.
"Kompanije koje imaju zaokružen proizvodni proces mogu da proizvode lekove za sopstveni portfolio i da pružaju usluge drugim proizvođačima", navode iz PKS u pisanom odgovoru. Kako dodaju, to se odnosi i na određene lekove iz grupe penicilina, za potrebe kompanija u Srbiji i inostranstvu.
Među najvećim domaćim proizvodnim sistemima izdvajaju se Hemofarm, članica nemačke STADA grupe i Galenika, koja je od kraja 2017. deo brazilske NC grupe. Njihov značaj nije samo u veličini proizvodnje, već i u pristupu stranim tržištima, tehnološkom znanju i mogućnosti da se proizvodni kapaciteti uključe u međunarodne lance snabdevanja.
Hemofarm je tokom 2025. proizveo 303 miliona pakovanja gotovih proizvoda, pokazuju podaci objavljeni na zvaničnom sajtu kompanije. Njegovi pogoni u Srbiji proizvode čvrste farmaceutske oblike, sterilne proizvode, infuzione rastvore, injekcione preparate i antibiotike, a deo proizvodnje namenjen je zahtevnim tržištima Evropske unije. Kompanija navodi da je Srbija važna proizvodna baza unutar STADA sistema.
Galenika je u prvih sedam meseci 2024. registrovala 90 novih proizvoda na domaćem i regionalnim tržištima, dok je ukupnu proizvodnju povećala za 18 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Kompanija je istovremeno navela da je kroz partnerstvo sa brazilskim EMS-om sprovela transfer tehnologije za šest dodatnih proizvoda. To pokazuje da širenje portfolija i tehnološki transfer predstavljaju konkretne načine razvoja poslovanja, iako sami po sebi ne znače otkrivanje novih aktivnih supstanci ili razvoj inovativnih lekova.
Osim što proizvodi lekove, Srbija učestvuje u kliničkim ispitivanjima. Prema podacima Agencije, trenutno se u našoj zemlji sprovodi 349 kliničkih ispitivanja za humane lekove. Prema podacima Privredne komore Srbije, oko 80 odsto investicija farmaceutskih kompanija odnosi se na opremu, dok se gotovo 90 odsto kompanija finansira sopstvenim sredstvima.
Srbija aktivne supstance nabavlja iz Kine i Indije
Najveći proizvođači lekova u Srbiji deo kapaciteta koriste za snabdevanje stranih tržišta. Hemofarm je, prema podacima koje je Vlada Srbije objavila u martu ove godine, izvozio u 38 zemalja. Samo tokom 2025, njihov izvoz je porastao za više od 60 odsto. Kompanija je istovremeno zapošljavala oko 4.000 ljudi u Srbiji, a njena proizvodnja činila je najveći deo domaćih farmaceutskih proizvodnih kapaciteta.
Tanjug/Jaroslav Pap
Iako izvoz raste, uvoz lekova i dalje prednjači. Farmaceutski proizvodi zabeležili su deficit od oko 1,3 milijarde evra u 2025, uz pokrivenost uvoza izvozom od 31,8 odsto, pokazuju podaci PKS. U širem obuhvatu farmaceutske i medicinske privrede, ukupan deficit dostigao je oko 1,7 milijardi evra.
Gotovi lekovi se uvoze pretežno iz Evropske unije i Švajcarske. U prvih šest meseci ove godine, najveća vrednost uvoza ostvarena je iz Nemačke, oko 215 miliona evra, i Švajcarske, oko 170 miliona evra, prema podacima PKS. Te dve zemlje činile su približno četvrtinu ukupnog uvoza u posmatranom periodu.
U strukturi uvoza važno je razlikovati gotove lekove od aktivnih farmaceutskih supstanci, odnosno sastojaka koji ostvaruju farmakološko dejstvo, navode iz PKS. Kako pojašnjavaju, dok gotovi lekovi najvećim delom dolaze iz evropskih proizvodnih centara, aktivne supstance za domaću proizvodnju pretežno se uvoze iz Kine i Indije, navodi PKS.
"Geopolitičke krize poslednjih godina produžile su rokove isporuke i povećale troškove transporta", kažu iz PKS. Javno dostupna statistika ne razdvaja dovoljno precizno uvoz aktivnih supstanci od uvoza gotovih proizvoda, pa nije moguće pouzdano utvrditi koliki deo ukupnog uvoza otpada na sirovine koje se koriste u domaćoj proizvodnji.
Investiciona aktivnost je skromna, navode u PKS. "Proizvodnja lekova u 2025. imala je neto odliv stranih direktnih investicija od 5,6 miliona evra, a u prvoj polovini 2026. neto priliv od 2,8 miliona evra", navode. Ulaganja su pretežno usmerena na širenje kapaciteta, a ne na razvoj novih lekova.
Prema podacima PKS, oko 80 odsto investicija u domaćoj proizvodnji lekova usmereno je u mašine i opremu, dok se samo oko dva odsto odnosi na intelektualnu svojinu.
STADA grupa je investirala 50 miliona evra u Hemofarm samo tokom 2025. godine. Između ostalog, ulaganja su bila usmerena u novu opremu i licence. Otkada je STADA preuzela Hemofarm 2006. godine, pa sve do kraja 2025. godine, u kompaniju je, prema objavljenim podacima, uloženo gotovo 530 miliona evra.
U Srbiji se relativno malo izdvaja za istraživanja i razvoj. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupni izdaci iz državnog budžeta za istraživanje i razvoj dostigli su 94,4 milijarde dinara u 2025. To je iznosilo tek 0,97 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ovi podaci se odnose na ulaganja u sve oblasti naučnog istraživanja u Srbiji, a ne samo na farmaciju.
"Važnu priliku za rast predstavljaju istraživanje, razvoj i biotehnologija, koji bi omogućili prelazak sa jeftinih generičkih lekova na proizvode veće vrednosti, kao što su prvi generici i biosimilari", zaključuju iz PKS.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)