Da li su Trampove carine Kanadi novo upozorenje celom svetu i šta je sledeći potez američkog predsednika?

Najava američkog predsednika Donalda Trampa da uvede carine od 50 odsto na određenu robu iz Kanade mogao bi da bude i signal drugim zemljama da bi američka administracija mogla ponovo da koristi carine kao sredstvo političkog i ekonomskog pritiska. To predstavlja jednu od najviših carinskih stopa uvedenih otkako je Vrhovni sud ranije ove godine poništio Trampov najširi paket carina. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Euronews Srbija da je Kanada trenutno glavni cilj Trampove trgovinske politike, ali da poruka nije namenjena samo Otavi.

Trampova najnovija odluka predstavlja i odstupanje od dosadašnje prakse, jer su proizvodi koji ispunjavaju uslove Sporazuma između SAD, Meksika i Kanade (USMCA) uglavnom bili zaštićeni od novih carina, prenosi CNN.

Za druge zemlje to može značiti da bi njihovi postojeći trgovinski sporazumi sa Sjedinjenim Državama mogli biti zanemareni jednako lako.

"U širem smislu, verovatno jeste upozorenje i drugima, ali rekao bih da je u ovom trenutku Kanada na tapetu. Postoji sporazum između Kanade, Meksika i Sjedinjenih Američkih Država koji decenijama omogućava trgovinski promet na koji se ne naplaćuju carine. Tramp je još ranije najavljivao da bi mogao da uvede carine Kanadi i Meksiku, tako da je ovo ostvarenje jedne od njegovih ranije najavljenih ideja", kaže profesor Savić.

Prema njegovoj oceni, teško je poverovati da je razlog za uvođenje carina ekonomska ugroženost SAD od strane Kanade.

"Ne može kanadska privreda da ugrožava američku privredu. Naprotiv, američka ekonomija je imala velike koristi od tog sporazuma jer su, na primer u Meksiku, gde su cene radne snage jako niske, radili polufabrikate, što rade u stvari u Evropi, u Srbiji, na primer, nemačke kompanije, pa su onda slali u Ameriku, tamo sklapali gotove proizvode i na tome jako puno zarađivali", rekao je Savić.

On smatra da se svet nalazi u periodu u kojem ekonomska logika sve češće ustupa mesto političkim interesima.

"Ušli smo u vreme u kojem više nije pitanje da li je nešto ekonomski opravdano, prihvatljivo ili moralno", navodi profesor.

On kaže da s obzirom na neuspehe Trampa na Bliskom istoku, najave o carinama dolaze kao mobilizacija javnog mnjenja.

"To znači da ako je kanadska roba skuplja, više će se kupovati američka, odnosno domaća proizvodnja", dodaje on.

 

Carine kao Trampovo političko oružje

Savić podseća da carine nisu nova politika Donalda Trampa, već instrument koji je koristio i tokom prvog mandata kao sredstvo pritiska.

"U prvom mandatu uveo je carine od 25 odsto na kineski čelik i aluminijum, a da bude još veće iznenađenje, barem za mene, iste tolike carine su važile za evropski čelik i aluminijum. Dakle, to nije politika koja je nastala juče", kaže on.

Tanjug/AP/Mark Schiefelbein

Prema njegovim rečima, Trampova ideja zasniva na principu da je Amerika najvažnija. 

"On smatra da je Amerika najvažnija, najbogatija i najuticajnija zemlja sveta i da može da radi šta joj se prohte. To će se, naravno, najviše obiti o glavu Amerikancima i gospodinu Trampu. To već vidimo, njegove neuspehe na Bliskom Istoku, odnosno sve ovo što je pokušao da reši, ništa zapravo završio nije", ocenjuje Savić i naveo i Trampove pretnje Kubi i njegove izjave da smatra da bi SAD trebalo da preuzmu kontrolu nad Grenlandom.

Ko je sledeći?

Iako je Kanada trenutno u fokusu, pitanje koje se postavlja jeste da li bi sličan pristup mogao da bude primenjen i prema drugim trgovinskim partnerima SAD.

Prema njegovoj oceni, najveći problem nije samo visina carina, već neizvesnost koju takvi potezi stvaraju.

"Šta je sledeći potez Trampa? Koja je sledeća zemlja? To svakako nije dobro za međunarodne ekonomske i političke odnose", upozorava profesor.

On dodaje da Tramp često najavljuje velike poteze koji kasnije budu promenjeni ili napušteni.

"On je čovek koji svakodnevno lansira nove ideje, to se vrti u javnosti neko vreme, i onda on posle od toga odustane, ili se to ne uvede, ili se to ne sprovede. Tako da i ovo sa Kanadom, moguće da će biti kratkog veka. On, prosto, svaki dan hoće da bude u centru svetskih zbivanja, a ovo je svakako događaj. To je neka njegova politika koja, u stvari, svetu nanosi štetu", kaže Savić.

Prema njegovim rečima, stabilnost američke ekonomije od velikog je značaja za ceo svet, jer od položaja dolara, američkog finansijskog sistema i berzi zavisi i svetska ekonomija.

"Bez obzira na to šta ko misli o SAD, Amerika je i dalje najjača i najrazvijenija zemlja sveta i zato je važno da bude stabilna, pre svega u onom finansijskom smislu. Od berzi i pozicije dolara, od mnogih drugih stvari, zavisi zapravo i svetska ekonomija. Tramp očigledno ne vodi mnogo o tome računa", rekao je Savić.

On navodi da Tramp izgleda kao impulsivan čovek koji dan na dan razmišlja - šta god mu se učini i da mu neko kaže da je to zgodno, on to pokušava da sprovede.

"Ali, neverovatno je da i relativno brzo od toga odustaje. To je s jedne strane dobro jer nije tvrdoglav da se drži ko pijan plota nečega, iako vidi da pravi štetu, a druge strane, to izaziva ogromnu nestabilnost i neizvesnost u svetu. Šta je sledeći potez Trampa? Koja je sledeća zemlja? To svakako ne može biti dobro za međunarodne ekonomske, političke i svake druge odnose", rekao je profesor Savić.