Kolumna Smor

Na jučerašnjem skupu Studentske liste u Zaječaru, a prema izveštaju N1, glumac Petar Benčina, rekao je baš ovo: 

"Sa velikom ljubavlju zajedno stvaramo ambijent u kojem ćemo misliti i na svoje obaveze i dar, tako da ćemo stvoriti ambijent u kojem ćemo doneti osmeh i sreću svojim porodicama". 

Sam je ovo pisao?  

Malo ljubavi, zajedničke, pa stvoriš ambijent, i, onda, u tom ambijentu, kontempliraš o obavezama i o daru (zašto baš o daru, a ne o ljubavi?), te začas stvoriš, šta? Pa ambijent, šta drugo. I u tom ambijentu, opet stvorenom, posle onog prvog koji si stvorio, eto ti osmeha i sreće našim porodicama. Ko ih je stvorio? Ambijent. Onaj prvi, koji je stvorio drugi ambijent. A ambijent, dupli, šta stvara? Razmišljanje. A gde je razmišljanje tu je i dar. Da se razmišlja. O čemu drugom, nego o ambijentu. O oba ambijenta, da budemo precizni. A ljubav i zajedništvo? Nemam pojma, a i nisu važni, kada čovek počne da razmišlja. O ljubavi, zajedništvu, daru i ambijentu. Uf. 

Majko mila. Kakva poruka, predizborna. Skoro kao ona Jove Bakića, profesora, koji je, na skupu Studentske liste u Novom Pazaru, izvoleo reći, sa puno patosa, uz dramsku gestikulaciju: 

"Mora škooola da bude...škooola"! 

A Ilija Srdanović, na predizbornom skupu Studentske liste u Vranju: 

"Imate veliko bogatstvo u ljudima koji ovde žive". 

(Posle je od okupljenih tražio da "na vranjanski" kažu "Studenti pobeđuju", ali je ispalo isto kao u Beogradu, ne znam odakle mu ideja da "na vranjanski" to zvuči drukčije, zaneo se valjda, jugom, i dijalektom o kojem pojma nema, pa nagađa). 

A Željko radiomileva Hubač, pred isti taj "na vranjanski" skup: 

"Meni je jako drago kada na jugu Srbije vidim ovakvu vrstu interesovanja za suštinske promene, ne jednog čoveka, nego sistema". 

(Valjda su ti, na jugu, dok im Hubač nije došao, bili nezainteresovani, skroz. Ili su ih samo suštinske promene čoveka zanimale, pa im on objasnio: Ne čovek, nego sistem). 

Nema veze, idemo dalje. Tihomir Stanić, na istom skupu u Vranju: 

"Mi smo ovde svim srcem uz našu decu, koja su nas napokon, napokon, napokon, probudila iz učmalosti". 

(U kakvu je učmalost Tika Stanić upao, stvarno ne znam, ni zašto, ali da su ga deca dugo budila, jesu, mada bi bilo bolje da su ga ostavila da odrema, još malo, dosta je čudan kada se probudi). 

Bilo je još toga, od Beograda, do Kikinde, na festivalima opštih mesta, u šta se, nažalost, pretvorila ta pedalirajuća kampanja Studentske liste. 

I bilo je sve to dosta slatko i lako, dok su zastupnici "naše dece", prepametni, mogli da seire u emisijama, ili na mrežama, a onda, kada je došlo vreme da izađu na crtu, u kampanju, i da predstave "Nešto", neki program, plan... sve je otišlo u vražju mater, pa se mi, zajedno sa njima, dnevno davimo u moru frazetina, i lupetaranja, za šta je ponovo najbolji primer Jovo Bakić, u Novom Pazaru: 

"Ako ne čuvamo prirodu, uništićemo nas"! 

Ili, još bolje: 

"Braćo i sestre, ako smo zdravi i obrazovani, nema granica našoj sposobnosti"! 

Sve zajedno, kreatori kampanje Studentske liste, ako takvih uopšte ima (dosta je sumnjivo, ili sumljivo, možda ih i nema), upali su u klasični problem kreatora porno filmova: 
 
Svako insistiranje na priči, radnji, dijalogu, samo smeta onom osnovnom, zbog čega je pornić i pravljen, i zbog čega se i gleda. 

Hoću da kažem, da, kampanja studentske liste, koliko god to sumanuto zvučalo, najbolje efekte postiže kada se drži onog osnovnog: 

Ruke su vam krvave, Ko ne skače taj je Ćaci, Robija, Robija, Lustracija, Majka više voli Andreja, Aco Šiptare, Jahaćemo vas, Dinstati... 

To prizemno, prosto, svakako neće doneti nove glasače, ali bar ne gubi stare. Istovremeno, nesrećni Srdanović i njegovi pokušaji da se napravi važan i našali na račun južnjačkog dijalekta, baš kao i svi ostali primeri nemuštih opštih mesta, rade sasvim suprotno - ubijaju u pojam i dovode u nedoumicu i one najtvrdokornije. 

Da li da gledam taj glupi film u kojem sve vreme pričaju, jedno te isto, ili da menjam program. 

Ne znam. Pitajte Hubača. On je dramaturg. Možda se oprobao i u tom žanru.  

Dotle, dok ne saznamo, ipak menjajte program. Otužno je i beskrajno dosadno. Smor.