Margetić optužio Bakira Izetbegovića za ubistvo Nedžada Ugljena: Povezuje ga sa tzv. "Sarajevo safarijem"

Hrvatski istraživački novinar Domagoj Margetić predstavio je na sarajevskom Sajmu knjiga svoju novu knjigu pod naslovom "Plati i pucaj, Tajne sarajevskih ljudskih safarija". Tokom promocije, on je izneo do sada najteže optužbe na račun lidera SDA Bakira Izetbegovića, tvrdeći da je prva žrtva istrage o jezivom fenomenu "safarija na ljude" bio upravo pomoćnik direktora tajne službe AID, Nedžad Ugljen.

Ubistvo Ugljena iz 1996. godine, koje do danas zvanično nije rasvetljeno, Margetić direktno povezuje sa vrhom tadašnje bošnjačke politike. Prema njegovim tvrdnjama, Ugljen je likvidiran jer je došao do ključnih saznanja o tome kako su strani državljani plaćali da sa srpskih položaja pucaju po civilima u opkoljenom Sarajevu.

Optužbe za direktno naređenje likvidacije

Margetić navodi da je sam Ugljen bio svestan sudbine koja mu se sprema.

"Nedžad Ugljen je pre ubistva, već negde od juna 1996. godine, išao po Sarajevu i nije to govorio samo meni već i drugim ljudima, bili su neki juče ovde, i govorio 'Bakir Izetbegović je naredio moje ubistvo, izdata je centralna naredba da me likvidiraju'. Išao je i pokojnom Aliji (Izetbegoviću) i rekao da će ga ubiti. Ugljen je govorio da mu je Kemo Ademović govorio da se ostavi ove istrage, da se mane toga jer će loše završiti. Kemo je živ, živ je i Bakir", izjavio je autor knjige.

Margetić ističe da njegova knjiga teži da odgovori na pitanja koja su decenijama ostala otvorena, istražujući duboke veze unutar bivših obaveštajnih struktura Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Analiza portala Istraga: Da li su Margetićevi dokumenti autentični?

Iako Margetić tvrdi da poseduje originalnu dokumentaciju koja dokazuje učešće raznih političkih figura u "safariju", sarajevski istraživački portal Istraga sproveo je detaljnu analizu njegovih izvora i doneo zaključak da je reč o falsifikatima.

Fokus analize bili su dokumenti koji navodno potiču iz arhive preminulog četničkog vojvode Slavka Aleksića, komandanta Novosarajevskog četničkog odreda.

Portal je ukazao na nekoliko ključnih nepravilnosti koje obaraju verodostojnost Margetićeve građe.

Dokazano autentični dokumenti Slavka Aleksića, korišćeni i pred Haškim tribunalom, pisani su isključivo ćirilicom. Nasuprot tome, svi dokumenti koje je Margetić plasirao u javnost napisani su latinicom, uz izuzetak samog potpisa.

Na Margetićevim papirima potpuno nedostaje pečat četničkog odreda, koji je obavezan deo svakog originalnog Aleksićevog dokumenta.

Iako potpis liči na Aleksićev, istraživači ističu da je on neobično izražajan i jasan za papir koji je navodno nastao pre više od tri decenije, što budi dodatnu sumnju u verodostojnost.

Demanti Slavka Aleksića pred smrt

Neposredno pre svoje smrti, sam Slavko Aleksić je u razgovoru za crnogorsku "Borbu" odlučno odbacio Margetićeve navode o postojanju ljudskih safarija u njegovoj jedinici.

"Nije tačno to što navodi ustaški novinar Domagoj Margetić. Optužuju Vučića da je bio dobrovoljac kod mene u jedinici, to apsolutno nije tačno. Odgovorno tvrdim da u tome nema ni kapi istine. Nikakvi snajperisti, nikakvi strani plaćenici. U mojoj jedinici bili su Rusi, Grci, Bugari, pa čak i neki Makedonci, ali to su bili pravoslavni dobrovoljci. Da se neko bavio snajperisanjem i ubijanjem, to je van pameti", tvrdio je Aleksić.