"Poslovni samit je platforma za pripremu onog što će predstavljati EXPO 2027": Suzana Vasiljević o Business Summitu 2026
Komentari
22/04/2026
-13:00
Jedan od najznačajnijih poslovnih događaja u regionu, Business Summit 2026, koji se održava uz medijsku podršku Euronews Srbija, sve je bliže, a ovoga puta imali smo priliku da razgovaramo sa Suzanom Vasiljević, savetnicom za medije Predsednika Republike Srbije.
U otvorenom i sadržajnom razgovoru, Suzana Vasiljević je govorila o ključnim izazovima i prilikama sa kojima se Srbija suočava u vremenu globalnih promena i stvaranja novog svetskog poretka. Poseban akcenat stavila je na uticaj geopolitičkih nestabilnosti na privlačenje stranih investicija, na specifičan položaj malih ekonomija koje istovremeno nose veću ranjivost, ali i veću prilagodljivost, kao i na pripremu Srbije za Expo 2027.
Dotakli smo se i teme institucionalnih reformi, usklađivanja brzine razvoja privatnog sektora sa državnim procesima, uloge medija u dugoročnom razvoju zemlje kroz Program Srbija 2030–2035, te važnosti partnerstava sa globalnim investitorima poput Mohameda Alabara, uz snažan naglasak na domaći preduzetnički duh i viziju koju nosi predsednik Aleksandar Vučić.
- Samit se održava u godini koju izvori opisuju kao globalnu prekretnicu i vreme stvaranja novog svetskog poretka. Kako globalne političke nestabilnosti utiču na privlačenje kapitala u Srbiji i da li male ekonomije imaju više prostora za fleksibilnost ili su zapravo najranjivije u takvim geopolitičkim okolnostima?
-Male ekonomije su i ranjivije, ali i prilagodljivije. Naš zadatak je da tu fleksibilnost iskoristimo da izgradimo otpornost i ostanemo atraktivna i predvidiva destinacija za investicije.
Tokom poslednjih nekoliko godina, globalna ekonomija se suočila sa stalnim šokovima, od pandemije i poremećaja u lancima snabdevanja do rasta cena energije i hrane i tekućih konflikata.
Za investitore, globalna nestabilnost obično znači više opreza. Zato je u ovom okruženju naša uloga da obezbedimo što je moguće više stabilnosti i predvidivosti – kroz dosledne politike, jasnu komunikaciju i pouzdano poslovno okruženje.
Povezane vesti
Istovremeno, manje ekonomije se suočavaju sa složenijim balansiranjem. Od nas se očekuje da stabilizujemo cene, održimo rast, investiramo u budućnost i očuvamo socijalnu stabilnost – često sa znatno manje resursa nego veće ekonomije.
Takođe smo više izloženi odlukama koje se donose drugde, bilo da je reč o monetarnoj politici, trgovinskim ograničenjima ili geopolitičkim tenzijama, čak i kada nismo deo tih odluka. Efekti globalnih poremećaja često nas pogađaju brže i jače.
Ali postoji i druga strana. Manje zemlje mogu biti fleksibilnije. Često nam je lakše da brzo reagujemo, prilagodimo politike i sprovedemo reforme bez dugih kašnjenja. Ta agilnost je prednost u neizvesnim vremenima. Ovo je jedanaesta godina kako imamo aktuelni aranzman sa MMF-om iz razloga ocuvanja makroekonomske i fiskalne stabilnosti, kao i garancije za investitore da je srpska ekonomija u odlicnom stanju.
- Slogan predstojećeg poslovnog samita je "Vizija u izgradnji". Koje tri promene u institucionalnom okviru biste predložili koje bi najviše pomogle ekonomiji Srbije i kako uskladiti brzinu biznisa sa često sporijim institucionalnim procesima države?
- Naš fokus nije na jednoj konkretnoj reformi, već na tome da institucije učinimo odgovornijim, predvidivijim i lakšim za saradnju sa privredom u celini. Kao što možete pretpostaviti, to zahteva mnogo više od tri reforme. Prepoznajemo da su državni procesi prirodno sporiji od privatnog sektora. Zato se privatni sektor tradicionalno smatra ekonomskim inovatorom, dok je država stabilizator.
Uprkos tome, naša odgovornost je da obezbedimo da, kada javni i privatni sektor sarađuju, ne budemo prepreka rastu i investicijama, već katalizator. To je zato što je privatni sektor glavni pokretač rasta.
Dok se snažno fokusiramo na razvoj domaćih kompanija u Srbiji, takođe stavljamo snažan akcenat na strane direktne investicije, jer one donose kapital, radna mesta i znanje u ekonomiju. Zato smo radili na tome da investicioni proces učinimo jednostavnijim, kako bi investitori imali jasniju i objedinjenu kontakt tačku za registraciju, informacije i pristup podsticajima.
Povezane vesti
Cilj je da proces bude brži, transparentniji i lakši za snalaženje.
Istovremeno radimo na pojednostavljivanju procedura, smanjenju nepotrebnih koraka i olakšavanju interakcije između privrede i države.
Međutim, pazimo da izbegnemo dve krajnosti. Sa jedne strane, preterana regulacija može usporiti inovacije. Sa druge, premalo regulacije može oslabiti poverenje, i kod kompanija i kod građana. Naš cilj je da pronađemo pravi balans.
Povezane vesti
- Neki učesnici samita navode da će Expo biti promocija vrednija od bilo koje kampanje, jer će predstaviti Srbiju kao modernu i inovativnu ekonomiju. Na koji način ovaj poslovni samit služi kao priprema za taj istorijski događaj?
- Poslovni samit je platforma za pripremu, povezivanje i predstavljanje onoga što će EXPO 2027 predstavljati – ne samo kao događaj, već kao signal kuda ide ekonomija Srbije. Srbija već nekoliko godina gradi reputaciju centra kreativnosti i inovacija i veoma smo ponosni što ćemo biti domaćini EXPO 2027 u Beogradu.
U tom smislu, ovaj poslovni samit predstavlja ranu priliku da tu viziju predstavimo investitorima, partnerima i široj poslovnoj zajednici. Omogućava nam da započnemo važne razgovore sada, povežemo aktere i uskladimo očekivanja pre samog događaja.
EXPO nije samo promocija. On je i priprema. Očekujemo milione posetilaca, što je već ubrzalo velike investicije, posebno u infrastrukturu i povezivanje. Na primer, radimo na unapređenju transportnih sistema, jačanju veza između ključnih čvorišta i razvoju održivijih oblika mobilnosti.
To nisu samo kratkoročna unapređenja, već dugoročne investicije koje će koristiti ekonomiji i nakon događaja. Samit je takođe način da pokažemo kako radimo i da damo uvid u to koliko brzo projekti mogu da napreduju kada postoji jasna koordinacija između države i privatnog sektora i zajednički prioriteti. To je praktičan primer kako država podržava investicije, rast i inovacije.
Na kraju, radi se i o vidljivosti. Samit nam daje platformu da jasno komuniciramo gde je Srbija danas i kuda ide, i da pozovemo partnere da budu deo tog puta.
Ustupljene fotografije
- Dugo ste u novinarskom poslu. Kao neutralni stručnjak, da niste na poziciji na kojoj ste sada, kako biste ocenili medijsku sliku u Srbiji, posebno iz perspektive Programa razvoja Srbija 2030–35?
- Medijsko okruženje u Srbiji danas je raznoliko i aktivno, ali i oblikovano političkom polarizacijom. U poslednjim godinama ostvaren je jasan napredak, iako izazovi ostaju. Srbija ima širok i dinamičan medijski pejzaž, sa velikim brojem medija i snažnim angažmanom po političkim i društvenim pitanjima širom političkog spektra.
Iz komunikacione perspektive, to stvara veoma aktivan prostor, u kome se institucije redovno preispituju, a javna debata je stalno prisutna. Istovremeno, okruženje nije bez izazova. Politička polarizacija se odražava u medijima, i to utiče na način na koji se informacije predstavljaju i doživljavaju.
U ovom trenutku, to je globalni fenomen i nije jedinstven za Srbiju. Ipak, to je nešto čime treba da nastavimo da se bavimo, posebno u kontekstu dugoročnih razvojnih ciljeva kao što je Program Srbija 2030–35.
Ostvaren je važan napredak, posebno kada je reč o institucionalnim mehanizmima za zaštitu novinara i reagovanje na pretnje ili napade. Danas postoje jasnije procedure, bolja koordinacija između institucija i strukturisaniji odgovori kada dođe do problema.
Iz razvojne perspektive, snažno medijsko okruženje je od suštinskog značaja. Ono podržava transparentnost, odgovornost i poverenje javnosti, što je sve neophodno za sprovođenje dugoročnih reformi.
Gledajući unapred, fokus je na jačanju poverenja, unapređenju standarda i obezbeđivanju da medijsko okruženje podržava informisanu javnu debatu. Ovi napori biće zasnovani na reformama predviđenim Programom Srbija 2030–35.
Ovo nije samo medijsko pitanje, već deo šireg institucionalnog razvoja naše zemlje.
- Takođe ćete voditi razgovor sa Alabarom, poznatim svetskim investitorom. Kada ljudi pomisle na Burdž Khalifu, često zamišljaju emiratsku kraljevsku porodicu ili državu iza njenog sjaja. Međutim, čovek koji je zaista izgradio i poseduje ovaj globalni simbol je Mohamed Alabar, samouki preduzetnik, osnivač Emaar Properties, koji je našoj javnosti poznat i po projektu "Beograd na vodi". Da li Srbija ima svog Alabara?
- Ne definišemo našu zemlju jednom ličnošću, već snažnom i rastućom zajednicom preduzetnika koji pokreću inovacije i razvoj. Srbija ima dugu tradiciju inovacija i preduzetništva, koja seže unazad do ličnosti kao što je Nikola Tesla.
Taj duh je i danas i te kako prisutan.
Ponosni smo na našu poslovnu zajednicu, od malih preduzetnika koji tek počinju do kompanija koje se šire na međunarodno tržište i oblikuju nove industrije. Umesto da se fokusiramo na pojedinca, našu snagu vidimo u raznolikosti našeg preduzetničkog ekosistema. To je ono što gradi otpornost jedne ekonomije. Inovacije se dešavaju u tehnologiji, proizvodnji, uslugama i kreativnim industrijama.
Naša uloga kao države jeste da podržimo takvo okruženje i da olakšamo poslovanju da raste, privlači investicije i takmiči se globalno. Istovremeno, partnerstva sa globalnim investitorima kao što je Mohamed Alabar su važna. Ona donose iskustvo, kapital i vidljivost i mogu da dopune lokalni talenat i ambiciju.
Ali, iza svakog "Alabara" stoji jaka i ekonomski uspešna država i rukovodstvo koje ima viziju. U Emiratima je to Šeik Mohamed bin Zajed al Nahjan, a u Srbiji predsednik Vučić.
Komentari (0)