Minja Miletić: Biznis samit 2026 nije još jedan događaj – već mesto gde se susreću odluke i kapital

U trenutku kada globalne ekonomske neizvesnosti sve direktnije utiču na lokalna tržišta, pitanje odnosa između politike i biznisa postaje ključno za tempo i pravac razvoja. Upravo iz te potrebe nastaje i prvi Biznis samit 2026 u organizaciji Euronews-a, koji će 15. maja okupiti donosioce odluka, investitore i predstavnike privrede sa ciljem da se otvori direktan dijalog o najvažnijim razvojnim pitanjima Srbije i regiona.

Regionalna direktorka Euronews-a za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru Minja Miletić, koja je ujedno i idejni tvorac Biznis samita, govori o motivima za pokretanje ovog formata, izazovima u usklađivanju strateških i operativnih odluka, ali i o tome zašto bez poverenja između države i kapitala nema održivog ekonomskog rasta.

• Euronews 15. maja organizuje prvi Biznis samit. Koji je bio motiv i šta ovaj skup suštinski donosi drugačije?

Motiv nije bio da napravimo još jedan događaj u kalendaru, već da otvorimo prostor koji u regionu realno nedostaje – mesto gde se ne susreću samo ideje, već interesi, odluke i kapital.

Srbija danas jeste stabilna investiciona destinacija i beleži kontinuitet u privlačenju stranih direktnih investicija, ali moj je utisak da postoji prostor u kojem bi bilo moguće da se dodatno umanji jaz između strateškog planiranja na nivou države i operativnih odluka u biznis sektoru. 

Biznis samit je pokušaj da učinimo upravo to - da se za istim stolom nađu ljudi koji definišu javne politike, oni koji finansiraju razvoj i oni koji ga operativno sprovode. To nije samo razmena mišljenja, već pokušaj da se ubrza proces donošenja odluka kroz direktan dijalog.

Kao deo Euronews mreže, imamo i dodatnu odgovornost – da lokalne teme postavimo u širi, međunarodni kontekst i otvorimo Srbiju ka globalnim ekonomskim tokovima.

• Fokus je na odnosu politike i biznisa, posebno u kontekstu razvoja Srbije do 2035. Zašto je taj odnos danas ključan?

Danas je gotovo nemoguće posmatrati ekonomiju izolovano od politike. U savremenim uslovima, država više nije samo regulator – ona je aktivan učesnik u ekonomskim procesima.

Ako pogledate ključne sektore – energetiku, infrastrukturu, digitalizaciju – svi oni zavise od političkih odluka: od regulatornog okvira, preko međunarodnih sporazuma, do fiskalne politike. Sa druge strane, privatni sektor donosi kapital, efikasnost i inovacije.

Upravo tu nastaje ključni izazov: kako uskladiti brzinu biznisa sa često sporijim institucionalnim procesima države.

Euronews Srbija/Miloš Nadaždin

Dodatni sloj kompleksnosti dolazi iz globalnog konteksta. Rat u Ukrajini, energetska kriza, rata na Bliskom istoku, , direktno utiču na tokove kapitala i investicione odluke.

Za Srbiju, kao malu i otvorenu ekonomiju, to znači da mora da vodi izuzetno preciznu i balansiranu ekonomsku politiku. Biznis samit upravo otvara prostor da se o tim dilemama razgovara otvoreno, bez političkog marketinga, već iz ugla realnih interesa.

• Da li očekujete konkretne rezultate ili postoji rizik da sve ostane na nivou diskusije?

Taj rizik uvek postoji kod ovakvih formata, ali upravo zato smo pažljivo birali strukturu učesnika. Ideja nije da dominiraju analitičari, već ljudi koji imaju izvršnu moć – predstavnici vlade, finansijskih institucija, investicionih fondova i kompanija koje nose najveće projekte u regionu.

Kada takvi akteri razgovaraju, diskusija prirodno prelazi na konkretne stvari: rokove, modele finansiranja, regulatorne prepreke i potencijalna partnerstva.

Ne očekujem da će jedan događaj promeniti ekonomsku politiku države, ali očekujem da će pokrenuti procese – da će se otvoriti kanali komunikacije koji kasnije vode ka konkretnim projektima i odlukama. To je realan domet, ali i ono što ovaj samit čini relevantnim.

• Moto je „Vizija koja se gradi“. Može li politička vizija bez kapitala postati realnost?

Ne može, ali ni kapital bez jasne političke vizije nema dugoročnu sigurnost.

U praksi, razvoj se dešava tek kada se ta dva elementa poklope – kada postoji jasan strateški pravac i spremnost kapitala da taj pravac prati.

Problem nastaje kada postoji diskrepanca: kada politika postavlja ambiciozne ciljeve bez realnog finansijskog pokrića ili kada kapital traži brze povrate u sistemu koji nije dovoljno predvidiv. Zato je ključno pitanje poverenja. Investitori traže stabilnost, transparentnost i jasna pravila igre, dok država traži partnere koji su spremni na dugoročne projekte, a ne samo kratkoročne profite. Biznis samit upravo adresira tu tačku preseka – gde vizija prestaje da bude politička poruka i postaje razvojni projekat.

• Da li je cilj da Biznis samit postane trajna platforma koja utiče na regionalne ekonomske tokove?

Apsolutno. Ambicija nije jednokratan događaj, već kontinuitet.

Region jugoistočne Evrope ima potencijal, ali često pati od fragmentacije – tržišta su mala, politike nisu uvek usklađene, a kapital traži veće i stabilnije okvire. Ako uspemo da kroz Biznis samit uspostavimo redovan dijalog između ključnih aktera, to može doprineti boljoj regionalnoj povezanosti i većoj predvidivosti za investitore. Kako je rekao Peter Drucker: „The best way to predict the future is to create it.“

U tom smislu, Biznis samit vidim kao instrument koji može da utiče na to kako će ta budućnost izgledati – ne kroz deklaracije, već kroz konkretne odnose i odluke koje se iz tog dijaloga razvijaju.