Tržište obojenih metala: Motor nove tehnološke revolucije može da bude šansa za srpsku industriju
Komentari
14/05/2026
-13:00
U svetu koji se ubrzano transformiše ka zelenoj energiji i naprednim tehnologijama, tržište obojenih metala postalo je ključni barometar globalne ekonomije. Dok strateška važnost materijala poput litijuma, bakra i aluminijuma dostiže vrhunac, industrija se u prvoj polovini 2026. godine suočava sa fenomenom koji stručnjaci nazivaju "mačem sa dve oštrice“: rekordnim skokovima cena i profita, ali i rastućim rizicima od pregrevanja tržišta.
Kineski bum i strateška vrednost
Najveći svetski igrač, Kina, zabeležio je nezapamćen rast u sektoru obojenih metala. Prema podacima kineskog udruženja industrije, profiti vodećih preduzeća u prvom kvartalu 2026. godine skočili su za neverovatnih 110,7% u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj uspeh pripisuje se kombinaciji državnih makro politika i eksplozivne potražnje iz novih sektora kao što su veštačka inteligencija, skladištenje energije, električna vozila i humanoidna robotika. Ovi sektori dramatično su povećali potrebu za niklom, kobaltom, litijumom, kao i visokokvalitetnim proizvodima od bakra i aluminijuma.
Aluminijum na četvorogodišnjem maksimumu
Jedan od najjasnijih signala napetosti na tržištu je cena aluminijuma na London Metal Exchange, koja je u maju 2026. dostigla najviši nivo u poslednje četiri godine, premašivši 3.655 dolara po toni.
Glavni uzrok ovog naglog skoka su geopolitički poremećaji, prvenstveno blokada Ormuskog prolaza, koji je ključna izvozna ruta za aluminijum iz zemalja Zaliva. Uz kritično niske zalihe u skladištima LME, svaki novi potres na strani ponude izaziva drastične reakcije cena.
Upozorenje Goldman Sachsa: Rizik od pregrevanja
Ipak, nije sve tako sjajno. Vodeća investiciona banka Goldman Sachs izdala je ozbiljno upozorenje da bi snažan rast osnovnih metala sa početka godine mogao biti kratkog daha.
Analitičari banke ukazuju na paradoks: dok cene rastu na krilima makroekonomskog optimizma, stvarna potražnja krajnjih korisnika pokazuje znake slabosti. Narudžbine prerađivača bakra pale su za 10% do 30%, a usporava čak i potražnja iz sektora elektroenergetskih mreža u Kini. Ukoliko se ovaj trend nastavi, tržištu preti bolna korekcija cena.
Reciklaža kao stub stabilnosti
U uslovima visoke volatilnosti cena primarnih metala, sektor reciklaže sekundarnih sirovina dobija na značaju. Procenjuje se da će svetsko tržište reciklaže metalnog otpada rasti po stopi od 7,8% godišnje, dostižući vrednost od preko 122 milijarde dolara do 2034. godine.
Povezane vesti
Reciklaža nije samo ekološki imperativ, već i ekonomski: proizvodnja recikliranog aluminijuma troši oko 95% manje energije u poređenju sa primarnom proizvodnjom, što prerađivačima daje značajnu troškovnu prednost u kriznim vremenima.
Srbija u trci za kritičnim sirovinama
Domaće tržište prati ove globalne trendove. Novosadska kompanija Maneks, koja se bavi trgovinom obojenim metalima i reciklažom, postala je jedan od ključnih igrača u regionu, sa prihodima koji su u 2025. godini dostigli gotovo 10 milijardi dinara.
Pored trgovine novim materijalima, Maneks je prepoznao značaj cirkularne ekonomije kroz otkup i preradu sekundarnih sirovina
Na globalnom nivou, predviđa se da će tržište reciklaže metalnog otpada rasti po stopi od 7,8% godišnje, dostižući vrednost od 122,6 milijardi dolara do 2034. godine
Reciklaža nije samo ekološki trend, već i ekonomski imperativ: proizvodnja metala iz otpada troši i do 90% manje energije u poređenju sa primarnom proizvodnjom iz rude.
Maneks, kroz reciklažu bakra, mesinga i bronze, direktno doprinosi smanjenju pritiska na rudarske resurse u vremenu kada cene sirovina postaju nepredvidive.
Uspeh ovakvih kompanija odražava rastuću potrebu srpske građevinske i energetske industrije za bakrom i aluminijumom.
Povezane vesti
Istovremeno, EU je intenzivirala trku za obezbeđivanje kritičnih sirovina kako bi smanjila zavisnost od uvoza, posebno iz Kine.
Enormna potražnja i ekološki izazovi
Dugoročne prognoze ukazuju na to da će potražnja za obojenim metalima nastaviti da raste. Studija Charles University predviđa da će samo za potrebe proizvodnje baterija za električna vozila potražnja za sirovinama poput grafita, bakra i nikla do 2050. godine dostići milionske tone.
Ovaj masovni prelazak na „čiste“ tehnologije postavlja pitanje održivosti rudarskih resursa i hitnosti razvoja cirkularne ekonomije kroz ponovnu upotrebu i naprednu reciklažu starih baterija.
Povezane vesti
Tržište obojenih metala u 2026. godini predstavlja fascinantan, ali i opasan teren. Ono je temelj buduće tehnologije, ali njegova stabilnost zavisi od krhke ravnoteže između geopolitičke stabilnosti, stvarne industrijske potražnje i efikasnosti sistema za reciklažu.
Program Business Summita 26 pogledajte ovde.
Komentari (0)