Da li će AI progutati svet? Prvi čovek Comtrade-a otkriva ko će uzeti najveći deo kolača, a ko će ostati na marginama
Komentari
11/05/2026
-16:00
U savremenom dobu ubrzane tehnološke evolucije, postavlja se jedno od ključnih pitanja za opstanak i razvoj globalne ekonomije: da li veštačka inteligencija (AI) predstavlja novi "digitalni kapital"? Odgovor na ovu dilemu zahteva duboko razumevanje globalne infrastrukture i nezamenljive uloge ljudskog faktora. Prema rečima Veselina Jevrosimovića, osnivača i predsednika grupacije Comtrade, veštačka inteligencija nedvosmisleno jeste novi oblik digitalnog kapitala, ali njena raspodela na globalnom nivou zavisi od brojnih strateških i društvenih faktora.
Jevrosimović ističe da najnovije ekonomske analize jasno pokazuju kako AI istovremeno otvara ogroman potencijal za rast, ali i stvara sasvim nove linije globalne podele. Podsećajući na ekonomske procene iznete na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu 2025. godine, on navodi da bi ova tehnologija mogla doneti neverovatnih dodatnih petnaest triliona dolara globalnom BDP-u do kraja tekuće decenije. Ipak, on oštro upozorava na to da će najveći deo te gigantske vrednosti ostati primarno tamo gde su već koncentrisani veliki kapital, velika količina podataka i moćna računarska snaga. Njegove reči jasno naglašavaju da raspodela ovog novog tehnološkog bogatstva neće biti ni automatska ni ravnomerna.
Da bi se AI istinski razumeo kao kapital, Jevrosimović napominje da se ne smemo fokusirati isključivo na algoritme i softverske inženjere. U osnovi ovog procesa stoji izuzetno zahtevna fizička infrastruktura koja obuhvata masivne količine podataka, ogromnu energiju, snažnu računarsku moć, kao i strateške sirovine neophodne za proizvodnju čipova, poput galijuma, germanijuma i antimona. Upravo zbog toga, Jevrosimović smatra da se veštačka inteligencija sve više pozicionira kao primarni strateški resurs koji direktno definiše nove odnose moći u svetu između onih zemalja koje aktivno grade tu infrastrukturu i onih država koje su primorane da je isključivo koriste.
Kada se osvrne na naš region i druge zemlje u razvoju, Jevrosimović naglašava da i te kako postoji prostor za ekonomski iskorak, ali da se on nipošto ne može ostvariti pukim pasivnim praćenjem trendova bogatijih zemalja. Njegov jasan stav je da je neophodno strateško usmeravanje sredstava u obrazovanje, digitalnu infrastrukturu i specifične tržišne niše. On sa ponosom ističe sjajan ljudski kapital našeg podneblja, navodeći Tier 1 data centar CERN-a u Kragujevcu kao krunski dokaz da se ovaj region uspešno pozicionira kao važna i pouzdana tehnološka infrastruktura, a ne samo kao jeftin izvoznik talentovanih inženjera.
Uprkos neograničenoj moći nove tehnologije, Jevrosimović podvlači ono suštinsko – samo je prirodna inteligencija ta koja tehnologiji daje pravi smisao. Njegove reči nam jasno stavljaju do znanja da AI može uspešno da oponaša ljudsko razmišljanje, ali nikada ne može da definiše konačnu svrhu svog postojanja; to ostaje isključivo obaveza i privilegija čoveka. Emocija, etika, kritičko mišljenje i vizija ostaju apsolutno nezamenljivi i ljudski deo procesa koji se ne može pretvoriti u algoritam.
Zaključak je sasvim jasan: naše društvo mora uložiti veliki trud da nauči kako da ovaj novi digitalni kapital uspešno integriše i odgovorno usmerava za dobrobit svih. O svim ovim ključnim strateškim dilemama, o moći tehnološkog razvoja i dubokom preplitanju prirodne inteligencije i digitalnih sistema, stručnjaci i lideri će detaljnije raspravljati na predstojećem, prestižnom događaju koji okuplja svetsku elitu, a to je Business Summit 2026 u Beogradu.
Program Business Summita 26 pogledajte ovde.
Povezane vesti
Komentari (0)