Ko drži volan, čovek ili mašina? Može li AI da preživi bez nas?

U eri ubrzane digitalne transformacije, jedno od ključnih pitanja modernog društva glasi: "Može li veštačka inteligencija bez prirodne?" Ovu veoma važnu dilemu detaljno analizira Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije. Njegov uvid pruža jasnu i nedvosmislenu sliku zašto tehnologija, koliko god ona bila napredna, ne može funkcionisati bez ljudskog faktora, empatije, etike i strateškog usmerenja koje donosi isključivo prirodna inteligencija.

Kako Mihailo Jovanović ističe, veštačka inteligencija u periodu do 2030. godine neće biti samo običan alat, već suštinski strateški resurs za transformaciju načina na koji funkcioniše javna uprava, industrija i celokupno društvo. Međutim, njena uspešna primena duboko zavisi od vizije ljudi koji njome upravljaju. Samo one zemlje koje uspeju da integrišu AI u svoju proizvodnju, zdravstvo, energetiku i nauku, omogućavajući maksimalnu produktivnost, ostaće konkurentne i sačuvaće svoj digitalni suverenitet. Tu stupa na snagu prirodna inteligencija, ljudska sposobnost da se kreira i usmeri sistem u kojem su znanje, podaci i tehnologija temelj dugoročnog napretka, ali uvek u službi građana.

Najbolji primer zašto napredna veštačka inteligencija ne može bez čoveka i njegovog razumevanja društva leži u digitalnoj inkluzivnosti. Pitanje inkluzivnosti je apsolutno ključno u ovom procesu, jer Kancelarija za IT i eUpravu polazi od stava da tehnološki napredak ne sme produbljivati ekonomske i socijalne razlike u društvu, već ih sistemski mora smanjivati. Jovanović jasno naglašava da tehnologija mora biti u službi apsolutno svih građana, zbog čega država aktivno razvija digitalne usluge dostupne svakom pojedincu, bez obzira na nivo njegovih digitalnih veština, socio-ekonomski status ili mesto u kojem živi. Uvođenje inovativnih AI asistenata na Portalu eUprava, koji građanima pomažu i usmeravaju ih na konkretne usluge korišćenjem jednostavnog, svakodnevnog jezika, pokazuje kako se napredni sistemi, vođeni ljudskim potrebama, zapravo prilagođavaju korisniku, a ne obrnuto.

Takođe, sprega veštačke i prirodne inteligencije se nabolje ogleda u očuvanju nacionalnog identiteta. Jovanović podseća na značaj razvoja domaćih tehnoloških rešenja, sa posebnim fokusom na razvoj velikog jezičkog modela posvećenog srpskom jeziku. Ovaj model obezbeđuje ravnopravnu zastupljenost našeg jezika i pisma u globalnom digitalnom prostoru, a oslanjanjem na infrastrukturu u Državnom data centru u Kragujevcu, čovek i prirodna inteligencija zadržavaju apsolutnu kontrolu nad sopstvenim podacima i poštovanjem strogih etičkih standarda.

Sve ove tehnološke inovacije imaju pravu svrhu samo i isključivo kada njima upravljaju ljudi sa pravom vizijom. Veštačka inteligencija jeste neverovatno snažan motor napretka, ali volan i pravac kretanja i dalje čvrsto drži čovek. Upravo o ovoj krucijalnoj temi, budućnosti tehnologije i balansu između inovacija i ljudi, Mihailo Jovanović će detaljno diskutovati kao učesnik panela "Digitalni kapital – Može li veštačka inteligencija bez prirodne?" na predstojećem velikom događaju Business Summit 2026 u Beogradu. Ovaj prestižni biznis samit okupiće ključne aktere iz javnog i privatnog sektora i biće savršena platforma za razmenu iskustava o tome kako digitalni kapital oblikuje sutrašnjicu, ali i kao podsetnik da svaka napredna tehnologija iziskuje snažnu prirodnu inteligenciju da je usmerava i kontroliše.

Program Business Summita 26 pogledajte ovde.