Da li će srpski novac odlaziti u budžet EU? Rešenje je Fond za dekarbonizaciju – zašto je to ključno za našu industriju

Struktura energetskog sistema u Srbiji, koja se u velikoj meri oslanja na uvoz energenata i tradicionalne izvore, predstavlja ogroman izazov za domaću industriju u procesu prilagođavanja strogim evropskim standardima. Primena mehanizma prekograničnog prilagođavanja ugljenika (CBAM), uz zakone koji su stupili na snagu 1. januara 2026. godine, donosi nova rigorozna pravila na tržištu. Ovaj briselski mehanizam osmišljen je ne samo kao klimatski štit Evropske unije, već pre svega kao snažan ekonomski instrument koji nameće svoja klimatska pravila kao novi standard međunarodne trgovine. Za energetski intenzivnu srpsku industriju ovo znači imperativ brze i obimne transformacije.

Odgovarajući na ključno pitanje o utrošku sredstava koja se prikupljaju po osnovu ovih novih nameta, dr Nenad Ristić iz Elixir Grupe izričit je u svom stavu: novac od naplate emisije CO2 mora biti usmeren isključivo u namenske fondove, odnosno u nacionalni Fond za dekarbonizaciju, a nikako u opšti državni budžet. Sredstva prikupljena po osnovu srpskog ekvivalenta CBAM plaćanja moraju poslužiti prvenstveno za finansiranje tehnološkog usavršavanja energetskog sistema, pri čemu treba da podjednako podržavaju i javna i privatna ulaganja u modernizaciju industrije.

Zašto je ovaj potez od presudne važnosti za državu?

Formiranje lokalnih mehanizama naplate, koji su strogo usklađeni sa evropskim CBAM i ETS standardima, omogućava da kapital ostane u zemlji i direktno sprečava odlivanje dragocenog novca u budžet Evropske unije. Bez ovakvog strateškog pristupa i ciljanog usmeravanja novca namenjenog za unapređenje zelenih tehnologija, srpska industrija našla bi se u izuzetno nepovoljnom položaju. Suočila bi se sa drastičnim padom izvozne konkurentnosti i naglim smanjenjem priliva obrtnih sredstava.

Kada kompanije izgube ta obrtna sredstva zbog rastućih troškova zagađenja, biće im direktno onemogućene investicije u zelenu tranziciju, što bi dugoročno ugrozilo njihovo učešće na dominantnom i zahtevnom evropskom tržištu. U tom procesu transformacije neophodno je posvetiti se i alternativnim izvorima, poput dobijanja energije iz otpada, čime se dodatno jača otpornost na energetske šokove i smanjuje upotreba fosilnih goriva. Stoga, odgovorna ekonomska politika države mora osigurati da ovi evropski nameti ne postanu instrument političke i ekonomske prinude nad privredom, već da se iskoriste kao osnovni pokretač jačanja i potpune energetske transformacije Srbije.

Sve ove presudne teme, od zaštite domaće industrije usled novih evropskih taksi do prevazilaženja realnih prepreka u ubrzanoj energetskoj tranziciji, biće u fokusu najvažnijeg predstojećeg skupa. O uticaju CBAM regulative, očuvanju konkurentnosti i fondovima za dekarbonizaciju detaljno će se raspravljati na prvom "Business Summit 2026", koji će u maju okupiti ključne političke, ekonomske i biznis lidere iz Srbije, regiona i sveta u Beogradu