Jedan deo grčke obale vrvi od ljubičastih meduza: Milionska odbrana za spas turističke sezone

Grčko ostrvo Evija, koje se poslednjih godina suočilo sa razornim požarima i poplavama, ove sezone priprema se za novu vrstu prirodnog izazova – invaziju ljubičastih meduza (Pelagia noctiluca). Kako bi zaštitile turističku sezonu i bezbednost kupača, vlasti regiona Centralne Grčke pokrenule su ambiciozan projekat postavljanja plutajućih barijera u dužini od čak 10 kilometara. Ovo je prvi put da se na regionalnom nivou organizuje ovako masovna odbrana od morskih organizama koji su prošle godine izazvali ozbiljne ekonomske gubitke.

Ljubičaste meduze su se prošlog leta pokazale kao neočekivan neprijatelj turizma. Prema podacima udruženja hotelijera sa severa Evije, talas meduza koji je zapljusnuo obale u julu i avgustu doveo je do otkazivanja rezervacija u iznosu od oko 20 odsto.

Posetioci koji su već stigli na odmor bili su ogorčeni jer danima nisu mogli da uđu u vodu, što je primoralo ugostitelje i lokalne vlasti da potraže trajnije rešenje.

Milionska investicija za spas sezone

Guverner regiona Centralne Grčke Fanis Spanos, potpisao je odluku o izdvajanju 1,5 miliona evra iz Regionalnog razvojnog programa za period 2026–2030. Ovaj novac namenjen je postavljanju specijalnih zaštitnih mreža u sedam opština koje izlaze na dva zaliva. Među opštinama koje su prve ušle u program su Istieja-Edipsos, Mantudi-Limni i Lokros, gde se očekuje da barijere budu operativne već početkom juna.

Projekat predviđa pokrivanje 59 registrovanih plaža. Zaštitne mreže funkcionišu tako što se u moru formira struktura u obliku ćiriličnog slova "P", koja doseže do samog dna i sprečava meduze da dopru do obale. Iako postavljanje jedne ovakve barijere prosečne veličine košta između 8.000 i 12.000 evra, stručnjaci ističu da je to mala cena u poređenju sa potencijalnom štetom po ugostiteljstvo. Ipak, biolog Janis Taklis upozorava da mreže zahtevaju stalno održavanje i čišćenje kako se na njima ne bi sakupljali drugi morski organizmi koji bi mogli poremetiti lokalni ekosistem.

Strah od nove najezde nije neosnovan. Ribari i ronioci prijavljuju prisustvo ljubičastih meduza u dubinama zaliva na Eviji tokom cele zime, a masovna izbacivanja na obalu zabeležena su već u februaru i aprilu ove godine. Naučnici potvrđuju da se jedna populacija ovih meduza "zarobila" u dubokim delovima zaliva (na oko 400 metara dubine), gde se nesmetano razmnožava, a vetrovi ih periodično nanose ka plažama.

Zašto su meduze sve češći gosti?

Naučna zajednica ukazuje na to da pojava ljubičastih meduza više nije ciklična pojava koja se dešava jednom u deceniji. Dok su ranije ekspanzije bile retke, od 2015. godine ciklusi su se drastično skratili na svake dve do tri godine. Glavni krivci za ovo su klimatske promene i ljudska aktivnost, pre svega prekomerni ribolov.

Visoke temperature mora, koje čak i tokom zimskih meseci u Grčkoj dostižu 16 stepeni Celzijusa, stvaraju idealne uslove za razmnožavanje meduza. S druge strane, prekomerni izlov tune, sabljarke i drugih velikih riba, kao i smanjenje broja morskih kornjača koje se hrane meduzama, ostavili su ove organizme bez prirodnih neprijatelja. Kada se tome doda i zagađenje mora koje povećava nivo nutrijenata, dobija se savršena formula za ekspanziju populacije.

Ipak, uprkos alarmantnim naslovima, stručnjaci pozivaju na smirenost. Anastasija Miliu, direktorka istraživanja u Institutu "Arhipelagos", ističe da meduze ne treba posmatrati kao "čudovišta". Prema njenim rečima, panika koja se širi društvenim mrežama često je preuveličana.

"Meduze su drevna i fascinantna bića, deo su lanca ishrane i njihovo prisustvo je prirodan proces. Čak i kada se pojave u velikom broju, to su prolazne epizode koje zavise od morskih struja", objašnjava ona.

Ipak, priznaje da je postavljanje barijera opravdan potez kako bi se ljudima omogućilo nesmetano uživanje u moru, ali naglašava da je ključno dugoročno raditi na zaštiti morskih predatora koji bi prirodno regulisali broj meduza.

Šta raditi u slučaju kontakta: Saveti za kupače

profimedia

Ljubičasta meduza je poznata po svom bolnom žarenju, koje nastaje usled neurotoksina u njenim pipcima. Iako kontakt obično nije opasan po život, može izazvati intenzivan bol, otok i crvenilo. Grčka nacionalna organizacija za javno zdravlje (EODY) izdala je precizna uputstva o prvoj pomoći:

Prvi korak je pažljivo uklanjanje preostalih pipaka sa kože. To nikako ne treba raditi golim rukama, već pincetom ili plastičnom karticom (poput kreditne). Mesto uboda treba ispirati isključivo morskom vodom. Upotreba slatke vode je strogo zabranjena jer ona može aktivirati preostale žarne ćelije i pogoršati bol. Ukoliko pri ruci nemate ništa drugo, pesak pomešan sa morskom vodom može poslužiti za blago trljanje mesta uboda.

Nakon ispiranja, preporučuje se stavljanje hladnih obloga ili leda (uvijenog u krpu) kako bi se smanjio otok. Nanošenje kreme na bazi kortizona može brzo ublažiti upalu i svrab, dok antihistaminici pomažu kod jačih alergijskih reakcija. Ukoliko se pojave ozbiljniji simptomi, poput otežanog disanja, niskog pritiska ili mučnine, neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć u najbližem domu zdravlja.