BIZNIS NIJE SPRINT NEGO MARATON: Mijailović otkriva u šta uložiti novac i zašto Partizan uvodi "rampu" na plate igrača
Komentari
11/05/2026
-12:00
U vremenu geopolitičkih potresa, ekonomske neizvesnosti i sve veće potrebe za održivim rastom, ključno je razumeti kako uspešni preduzetnici balansiraju između rizika i dugoročne stabilnosti - kako u biznisu, tako i u sportu.
U intervjuu za Euronews Srbija, Ostoja Mijailović, osnivač i vlasnik OMR Grupe i predsednik KK Partizan, govorio je o izazovima savremenog poslovanja, uticaju globalnih kriza na domaću ekonomiju, principima finansijske discipline u sportu, te perspektivama regionalne saradnje.
Intervju je urađen u sklopu priprema za Business Summit 2026, čiji je medijski partner Euronews Srbija, a u čijem fokusu će se naći i panel "Moć kapitala", na kojem će Mijailović učestvovati kao govornik.
-Kao preduzetnik sa velikim iskustvom, ali i predsednik KK Partizan koji u svom poslovanju mora da balansira, gde vi iz ličnog i profesionalnog iskustva povlačite liniju između ta dva sveta i da li je danas u Srbiji uopšte moguće voditi krupni kapital i sportski sistem potpuno izolovano od političkih uticaja?
- Mislim da je potpuno nerealno pričati da veliki sistemi danas mogu funkcionisati potpuno izolovano od države i politike, posebno u sportu i velikim investicijama. To nije slučaj samo u Srbiji nego svuda u svetu.
Ali postoji velika razlika između saradnje sa institucijama i političkog upravljanja biznisom. Ja smatram da kompanije i sportski klubovi moraju imati profesionalni menadžment, jasne ciljeve i ekonomsku logiku.
Na kraju dana, tržište vas ipak najbrže ogoli - ili pravite rezultat ili ne.
MN Press
Povezane vesti
- Druga ključna tema vašeg panela na samitu biće pitanje da li globalizacija kakvu poznajemo ustupa mesto novim, regionalnim ekonomskim blokovima. Budući da kroz kompanije poput British Motors-a poslujete sa međunarodnim franšizama, a istovremeno se u sportu snažno zalažete za jačanje regionalnog tržišta, kako ocenjujete otpornost domaćeg tržišta na trenutne globalne potrese u lancima snabdevanja (posebno u auto-industriji) i gde vidite najveće šanse za ukrupnjavanje kapitala u našem regionu?
- Mislim da svet ulazi u fazu regionalizacije. Globalizacija neće nestati, ali će kompanije mnogo više voditi računa o sigurnosti lanaca snabdevanja i regionalnim partnerstvima.
Auto-industrija je najbolji primer koliko jedan poremećaj u svetu može zaustaviti čitav sistem. Zato mislim da region mora više da sarađuje i ukrupnjava kapital.
Balkan je malo tržište kada nastupamo pojedinačno, ali zajedno postajemo mnogo ozbiljniji faktor za investitore i međunarodne kompanije.
Ako uzmete u obzir da su u 4. mesecu kineski brendovi činili gotovo 17 odsto tržišne prodaje u Srbiji onda je lako shvatiti da se tržište užurbano menja.
- Poslujete u nekoliko različitih industrija, šta biste savetovali one koji tek ulaze u biznis, u šta ulagati u ova izazovna vremena?
- Danas više nije dovoljno imati samo ideju. Najvažnije je da čovek razume tokove novca, rizik i tržište. Mnogi ulaze u biznis vođeni željom za brzom zaradom, a to je najkraći put ka problemu.
Povezane vesti
Ja bih mladim ljudima savetovao da ulažu u sektore koji imaju dugoročnu potrebu – energetiku, osiguranje, infrastrukturu, IT, logistiku i nekretnine na kvalitetnim lokacijama. Ali još važnije od sektora je disciplina.
Biznis nije sprint nego maraton. Ljudi često precene šta mogu za godinu dana, a potcene šta mogu za deset.
MN Press
- Geopolitička situacija, naročito rat u Iranu, pogodila je sve sektore, prema vašem mišljenju, kakva nas godina čeka, odnosno, koje posledice?
Povezane vesti
- Svet je danas mnogo nestabilniji nego pre pet ili deset godina. Ratovi i geopolitički sukobi više nisu regionalni problemi, već direktno utiču na energente, logistiku, kamate i ponašanje investitora.
Mislim da nas čeka godina opreza i skupljeg kapitala. Kompanije koje su prezadužene ili zavise od jednog tržišta mogu imati ozbiljne probleme.
U ovakvim vremenima najvažnije je imati likvidnost, stabilan cash flow i ne donositi odluke pod emocijama ili euforijom.
- Kada ste preuzeli klub zatekli ste veliki dug, a danas ističete da ste u Partizan doneli dosta novca, odnosno, da ste podigli njihov budžet. Koji je bio ključni ekonomski model i biznis plan koji vam je omogućio da "očistite" poreske dugove i dovedete klub na noge, a da pritom konstantno uvećavate budžet za igrače?
- Kada smo došli u klub, Partizan je imao ozbiljne poreske i druge dugove i urušen poslovni sistem. Prvi cilj nije bio pravljenje skupog tima, nego vraćanje poverenja – države, sponzora, navijača i tržišta.
Ključ je bio u tome da klub počne da funkcioniše kao ozbiljan sistem. Povećali smo prihode od marketinga, sponzorstava, karata, Evrolige i komercijalnih aktivnosti. Paralelno smo vraćali dugove i gradili reputaciju da je Partizan stabilan partner.
Ljudi često vide samo budžet za igrače, ali ozbiljan klub se ne gradi samo transferima nego sistemom, disciplinom i poverenjem koje gradite godinama.
MN Press
- Gde, kao čovek iz biznisa, povlačite crtu između visokog rizika zarad momentalnog sportskog uspeha i dugoročne finansijske održivosti sportske organizacije?
- Sport vas stalno vuče da trošite više jer je pritisak rezultata ogroman. Ali ozbiljan menadžment mora da zna gde je granica.
Ja nisam pristalica politike ‘all in’ jer jedna loša sezona može da ugrozi klub na više godina. Partizan mora da ostane konkurentan, ali ne po cenu finansijske nestabilnosti.
Najlakše je potrošiti novac. Mnogo je teže napraviti sistem koji traje.
- Izvršni odbor je usvojio vaš predlog da se igračima više ne daju ugovori veći od 1,5 miliona evra neto. Da li ovaj potez može dugoročno da ograniči Partizanovu konkurentnost na tržištu Evrolige ili smatrate da je to jedini put ka ekonomskoj racionalizaciji?
- Evroligaško tržište je postalo veoma agresivno i finansijski često iracionalno. Mi ne možemo i ne treba da učestvujemo u trci bez granica.
Odluka o ograničenju ugovora nije doneta zato što Partizan nema ambiciju, već zato što želimo održiv sistem. Klub ne sme da zavisi od jedne ili dve sezone ili jednog čoveka.
Veliki klubovi se ne mere samo po visini ugovora, nego po kontinuitetu, atmosferi, publici, identitetu i stabilnosti, još da dodam, naravno da ćemo platiti igrača jednog-dva u posebnim slučajevima i više od toga, ali to neće biti praksa.
- Istakli ste jednom prilikom da je košarka neprofitabilan sport. S obzirom na to da sponzorstva u sportu često nemaju precizno merljiv povrat investicije, na koji način ekonomski motivišete lidere biznisa da ulažu privatni kapital u KK Partizan?
- Tačno je da sport često nema klasičan i lako merljiv ROI kao neke druge industrije. Ali vrhunski sport donosi ogromnu vidljivost, emociju i povezivanje sa ljudima.
Partizan ima jednu od najvernijih i najvećih baza navijača u Evropi. Kompanije koje ulažu u klub ne ulažu samo u reklamu, nego u emociju, identitet i ogromnu prepoznatljivost brenda.
Naravno, moja obaveza je da svaki partner vidi profesionalizam, transparentnost i ozbiljan odnos.
MN Press
- Najavili ste izgradnju Partizanove kuće – trenažne dvorane sa medicinskim blokom, za koju je lokacija već poznata i oprema kupljena. Da li možete da nam otkrijete još neke detalje?
- To je projekat koji smatram možda i važnijim od jednog trofeja. Ozbiljni evropski klubovi moraju imati svoju infrastrukturu.
Plan je da Partizan dobije moderan trening centar sa medicinskim blokom, uslovima za razvoj mlađih kategorija i kompletnom sportskom logistikom. Deo opreme je već obezbeđen i lokacija je definisana.
Ako želite dugoročan sistem, morate ulagati u temelje, a ne samo u trenutni rezultat.
Imajte na umu da smo mi poslednjih nekoliko godina vratili oko 15.000.000 evra dugova koje nismo mi napravili, taj novac je bio dovoljan da se napravi ozbiljan trenažni centar.
-Kao vlasnik velikih kompanija, investirate i u velike projekte nekretnina. Da li na neki način vaš privatni biznis trpi zbog vremena i kapitala koji usmeravate u klub?
- Naravno da Partizan traži ogromno vreme i energiju. Ljudi često ne razumeju koliko predsednik velikog kluba praktično živi 24 sata sa tim pritiskom.
Sigurno je da sam deo vremena i fokusa koji sam mogao da usmerim na privatni biznis usmerio ka Partizanu. Ali ja sam to radio svesno, jer sam osećao odgovornost prema klubu.
Partizan vam mnogo uzme, ali vam i ostavi nešto što ne može da se meri samo novcem.
MN Press
- Predložili ste proširenje ABA lige na 20 klubova podeljenih u dve divizije, koja vam je ideja?
- Regionalno tržište je malo i mislim da moramo razmišljati dugoročno i strateški, usput, danas Aba liga nije samo regionalna liga, obzirom da igraju Dubai, Beč i Kluž. Naredne sezone će ući još jedan veliki klub iz jedne ozbiljne evropske zemlje, što će praktično značiti da će teritorija na kojoj participira Aba liga brojati gotovo više od 80.000.000 miliona stanovnika.
Ideja dve divizije i većeg broja klubova jeste pokušaj da se poveća tržište, broj utakmica, komercijalni potencijal i razvoj igrača u regionu.
Ako želimo jaču ligu, moramo praviti održiv sistem koji neće zavisiti od dve ili tri ekipe.
Komentari (0)