Put od porodične firme do evropskog diva: Kako Elixir Grupa predvodi energetsku tranziciju u Srbiji
Komentari
12/05/2026
-12:30
U eri dekarbonizacije u energetski intenzivnim industrijama, naplate CBAM taksi (oporezivanja zagađivača), sve veće zamene fosilnih goriva zelenom ili čistom energijom, privreda nastoji da ostane održiva I sačuva konkurentnost s jedne , a s druge strane da odgovori na sve zahteve zelene agende koju pred nju postavlja Evropska unija. U tom “loncu” je i kompanija “Elixir Grupa”, koja je prepoznatljiva ne samo u Srbiji već i Evropi u hemijskoj industriji i poljoprivredi jer je uspela da svojim savremenim tehnologija u proizvodnim kompleksima stekne poverenje u više od 85 zemalja.
Za one koji ne znaju,“Elixir Grupa” danas predstavlja spoj vizije, znanja, odgovornog poslovanja i posvećenosti svakog člana tima, koji broji više od 2.300 zaposlenih. Od porodične kompanije, osnovane 1990. godine, stigli su do diva u energetski intenzivnoj industriji, prepoznatljvg na tržištu EU a posebno su ponosni što su uspeli i da nastave dugu tradiciju hemijske industrije u Šapcu i Prahovu, gde se nalaze njihova dva proizvodna kompleksa, gradeći modernu industriju usmerenu ka budućnosti.
O toj budućnosti, u uslovima novih regulatornih pravila od 1. januara u EU ali i Srbiji, kao i nestabilnim geopolitičkim uslovima, govoriće i na Biznis samitu, skupu lidera poslovnih i političkih lidera, koji će se održati 1. Maja, dokotor Nenad Ristić, senior menadžer za planiranje R&D projekata Elixir Grupe I to na panelu “ CBAM i ETS”. Na tom skupu , čiji je slogan “Vizija koja se gradi” iz ugla ove kompanije, izneće se argumenti koliko tu viziju mogu da im poremete nameti koji od 1. januara ove godine su stigli iz Brisela, kroz CBAM taksu, koji nisu poštedeli ni ovu kompaniju i druge intenzivne energetske industrije, ali I iz Beograda, kroz “nacionalni CBAM., . Uoči samita, Ristić je za Euronews rekao da i u ovim izmenjenim uslovima Elixir Grupa može da održi stabilnost poslovanja ali isključivo ukoliko se ključne odluke donose sa dugoročnim gledanjem, pri čemu strateško pozicioniranje i stalno unapređenje konkurentnosti postaju nužni ciljevi koji omogućavaju veću rezistentnost na sve učestalije tržišne promene.
"Vrednosno podržavamo CBAM regulativu kao ključni mehanizam za ostvarivanje ambiciozne klimatske politike usklađene na nivou Ujedinjenih nacija, u okviru koje se Evropska unija profilisala kao globalni lider. Duboko smo uvereni da je integritet tržišta nužan preduslov za fer poslovanje, jer on osigurava da sistemi i pravila važe podjednako za sve učesnike. Shodno tome, potpuno je prirodno da i naša kompanija, koja značajan deo svog asortimana plasira upravo na tržište Evropske unije, postane deo EU ETS sistema, što se u konkretnom slučaju realizuje kroz primenu CBAM regulative. donosi direktan sudar sa pravilima koja već menjaju igru – evropske klimatske politike koje imaju konkretan i sve skuplji efekat na domaću privredu", objasnio je Ristić.
On je dodao da bez odlučne reakcije privrednih subjekata i države, mehanizam CBAM će neizbežno narušiti konkurentnost izvoznih kompanija i stvoriti značajan kratkoročni pritisak na domaću ekonomiju.
"S obzirom na to da je Srbija energetski zavisna zemlja koja se u velikoj meri oslanja na uvoz energenata, ovaj mehanizam treba posmatrati kao snažan ekonomski instrument koji primorava na ubrzanu energetsku tranziciju i racionalizaciju resursa. Takva transformacija je neophodna kako bi se dugoročno osnažila nacionalna energetska pozicija i smanjila izloženost spoljnim tržišnim potresima. Uspeh ovog procesa direktno uslovljava potreba za obimnim ulaganjima u nacionalnu infrastrukturu, uz istovremeno uvođenje recipročnih lokalnih mera. Uspostavljanje mehanizama zaštite domaćeg tržišta, koji bi bili ekvivalentni evropskim nametima, predstavlja ključni preduslov za očuvanje fer tržišnih uslova i zaštitu domaćih proizvođača u novim globalnim okolnostima", tvrdi Ristić.
Pored briselskog CBAM-a, od 1. januara je na snazi i takozvani “srpski CBAM”, od koga novac ide u budžet umesto u Fond za dekarbonizaciju, što je praksa u EU. Ristić smatra da bi Srbija trebalo da prati već ustaljene standarde EU, uključujući i ovaj.
Povezane vesti
"Sredstva prikupljena po osnovu CBAM plaćanja moraju biti usmerena u namenske fondove za tehnološko usavršavanje energetskog sistema, podržavajući podjednako javna i privatna ulaganja u modernizaciju. Formiranje lokalnih mehanizama naplate, strogo usklađenih sa evropskim CBAM i ETS standardima, omogućilo bi kreiranje nacionalnog fonda za dekarbonizaciju domaće industrije, čime bi se izbeglo odlivanje kapitala u budžet Evropske unije. Bez takvog strateškog pristupa, srpska industrija će se suočiti sa drastičnim padom konkurentnosti i smanjenjem priliva obrtnih sredstava, što bi direktno onemogućilo investicije u neophodnu zelenu tranziciju i ugrozilo učešće na dominantnom evropskom tržištu. Odgovorna ekonomska politika stoga mora osigurati da ovi nameti ne postanu instrument ekonomske i političke prinude, već osnovni pokretač jačanja i energetske transformacije Srbij", smatra Ristić.
U eri kada zastava i grb nisu više samo obeležje suverineteta jedne države već i njena energetska bezbednost, korišćenje otpada kao energenta, dobija sve više na značaju, tim pre što je ova sirovina važan deo strategije EU u dekarbonizaciji. Upravo zbog toga potražnja za njim je sve veća na tržištu u ovakvim geopolitičkim uslovima, jer bi se njegovom preradom u alternativna goriva, jeftinije stiglo do toplotbne i električne energije ali i zamenila fosilna goriva. Ovo tim pre što energetski intenzivnim industrijam, naplata CBAM taksi (oporezivanja zagađivača), dodatno opterećuje proizvodnju.
U tom kontekstu, veliki proizvođači energetske intenzivne industrije, traže puteve da smanje ugljenični otisak i obezbede adekvatno alternativno gorivo, što radi i ELxsir. Novim izmenama Zakona o upravljanju otpadom, odškrinuta su ta vrata ,jer je za ove namene dozvoljen uvoz neopasnog otpada, poput RDF, kojim bi se u ovoj energetskoj krizi smanjila upotreba fosilnih goriva ali i troškovi proizvodnje. Ristić tu promenu navodi kao veoma značajnu.
"Korišćenje energije iz otpada posmatramo kao veliki potencijal, prepoznajući u tome decenijama proverenu i naučno utemeljenu tehnologiju koja se uspešno primenjuje u najrazvijenijim državama sveta. Građani Srbije danas već znatno bolje razumeju ovaj koncept, s obzirom na to da su brojna postrojenja koja otpad iskorišćavaju u energetske svrhe već u aktivnom radu. Pored doprinosa dekarbonizaciji i jačanja otpornosti na energetske šokove, ovaj model omogućava formiranje potpuno nove privredne grane u oblasti upravljanja otpadom. Primarni cilj mora biti uspostavljanje lokalnih i regionalnih sistema koji, pored energetske koristi, donose ključne ekološke benefite poput zaštite kvaliteta vodenih tokova, vazduha i zemljišta. Implementacijom ovog modela privreda dobija neophodnu predvidivost i pristup alternativnim energentima, dok se najširoj javnosti obezbeđuje sigurnost lanca ishrane i unapređenje životnih uslova. U procesu izgradnje modernog sistema, uvoz sirovine se nameće kao nužan korak za osiguravanje stabilne operativne baze, sve dok se u potpunosti ne razviju lokalni kapaciteti za pripremu i iskorišćenje resursa", navodi Ristić.
Inače,praksu korišćenja RDF, goriva iz neopasnog otpada, uveliko koriste mnoge države u Evropi, koje u nedostatku svog, prinuđene da ga uvoze. Tako je Danska, 2024. godine uvezla 119.000 tona, Švedska, 2023. 774.000, a Nemačka iste godine 176.000 tona.
Program Business Summita 26 pogledajte ovde.
Komentari (0)