EU usvojila zakon o lekovima radi jačanja proizvodnje i smanjenja zavisnosti od Kine
Komentari
12/05/2026
-13:25
Evropska unija postigla je preliminarni dogovor o novom Zakonu o kritičnim lekovima, koji ima za cilj da ojača domaću proizvodnju i smanji zavisnost od Indije i Kine u snabdevanju ključnim lekovima i njihovim aktivnim sastojcima.
Dogovor su nakon više od 12 sati pregovora postigli Evropski parlament i Savet EU, a zakon predstavlja jedan od najznačajnijih pokušaja Unije da unapredi sigurnost lanca snabdevanja u farmaceutskom sektoru, posebno nakon poremećaja tokom pandemije kovida-19, piše briselski Politiko.
Nova pravila uvode promenu u sistem javnih nabavki lekova. Umesto da se primarno bira najjeftiniji proizvod, institucije EU će ubuduće moći da daju prednost lekovima koji su proizvedeni u Evropi ili imaju veći udeo proizvodnje unutar EU.
Cilj je da se kroz tzv. "kliznu skalu" nagrada podstaknu kompanije koje deo ili celu proizvodnju prebacuju u Uniju, čime bi se smanjila zavisnost od spoljašnjih dobavljača.
Ova politika predstavlja odgovor na dugogodišnji trend premeštanja proizvodnje u zemlje sa nižim troškovima, pre svega u Aziji, ali i na probleme u snabdevanju koji su se pojavili tokom pandemije.
Zakon predviđa i uspostavljanje industrijskih "strateških projekata" u EU, koji će moći da dobiju državnu pomoć ili podršku evropskih fondova.
Ti projekti imaju za cilj izgradnju i modernizaciju proizvodnih kapaciteta za kritične lekove.
Povezane vesti
Kompanije koje učestvuju u tim projektima moraće da daju prioritet snabdevanju tržišta EU, čime se dodatno jača koncept "farmaceutske autonomije" bloka.
Jedna od značajnih izmena u odnosu na početne predloge jeste uključivanje lekova za retke bolesti u okvir zakona.
Iako su ti lekovi često skupi inovativni proizvodi, oni će sada moći da budu obuhvaćeni državnim subvencijama i zajedničkim nabavkama, što bi trebalo da poboljša njihovu dostupnost, posebno u manjim članicama EU.
Zakon takođe proširuje mogućnosti zajedničke nabavke lekova među državama članicama, čime se povećava njihova pregovaračka moć i potencijalno smanjuju cene.
Međutim, odbačen je predlog Evropskog parlamenta o obaveznoj preraspodeli zaliha lekova između država u slučaju nestašica.
Umesto toga, uvedene su mere za veću transparentnost nacionalnih rezervi. Takođe, Evropska komisija neće imati direktnu ulogu u zajedničkim nabavkama, što su države članice tražile da bi zadržale veću kontrolu nad procesom.
Zakon predstavlja važan politički kompromis između institucija EU i smatra se pobedom kiparskog predsedavanja Savetom EU, koje je insistiralo na ubrzanju procesa.
Povezane vesti
Evropski zvaničnici naglašavaju da je cilj reforme da se ojača otpornost zdravstvenog sistema i smanji ranjivost na globalne poremećaje, uključujući geopolitičke tenzije i potencijalne trgovinske sukobe.
Preliminarni sporazum sada treba da potvrde ministri zdravlja država članica i Evropski parlament pre nego što zakon stupi na snagu.
Dogovor predstavlja deo šireg Zakona o kritičnim lekovima koji je Evropska komisija predložila prošle godine, a čiji je cilj jačanje otpornosti lanca snabdevanja za oko 270 lekova koji se smatraju ključnim za zdravstvenu bezbednost u EU, preneo je Rojters.
Povezane vesti
Mere su usmerene na lekove kao što su antibiotici, insulin i vakcine, ali i terapije za hronične i retke bolesti.
Komentari (0)