Referendum u Švajcarskoj: Da li ograničenje migracija može promeniti odnose sa EU?
Komentari27/05/2026
-13:50
Građani Švajcarske 14. juna izlaze na referendum pod nazivom "Ne Švajcarskoj sa 10 miliona stanovnika", koji bi mogao da značajno promeni migracionu i ekonomsku politiku jedne od najstabilnijih evropskih zemalja.
Inicijativa dolazi u trenutku kada je, nakon uvođenja slobodnog kretanja ljudi 2002. godine, broj stanovnika porastao za oko 1,7 miliona, pre svega zbog imigracije. Krajem 2025. godine u Švajcarskoj živi oko 9,1 milion ljudi, a predlogom se uvode jasni pragovi koji bi pokrenuli automatske mere države.
Ako broj stanovnika pređe 9,5 miliona pre 2050. godine, vlada i parlament bili bi obavezni da preduzmu mere u oblastima azila i spajanja porodica. U slučaju dostizanja granice od 10 miliona stanovnika, Švajcarska bi morala da preispita ili čak raskine određene međunarodne sporazume, uključujući i sporazum o slobodnom kretanju sa Evropskom unijom.
"Ovo nije prvi referendum o migracijama"
Govoreći o inicijativi, predsednik upravnog odbora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović podseća da Švajcarska ima dug tradiciju direktne demokratije i čestih referenduma o migracionim pitanjima.
"Ova inicijativa nije prva u Švajcarskoj. Švajcarska već dugi niz godina debatuje, polemiše, pa čak izlazi na referendume vezano za migraciju. Ono što treba znati, Švajcarska je jedna od predstavnika direktne demokratije. To znači da vrlo često mnoga pitanja izlaze na referendum, o čemu odlučuju sami građani", naveo je Đurović gostujući na Euronews Srbija.
On objašnjava da iza ovakvih inicijativa uglavnom stoji Narodna partija Švajcarske, koja pripada desnom političkom spektru i koja godinama insistira na restriktivnijem pristupu migracijama.
"Uglavnom, kada je reč o migraciji, radi se o Narodnoj partiji Švajcarske, koja podstiče stalno ovakva pitanja u javnosti da izlaze i da se o njima diskutuje. Oni artikulišu brigu građana sa povećanim brojem stranaca koji žive u Švajcarskoj i iz perspektive mnogih to može da utiče na životne uslove", istakao je on.
profimedia
Povezane vesti
Moguće posledice: od radnih dozvola do porodica
Najveće posledice inicijative, ukoliko bude usvojena, mogle bi da se ogledaju u ograničavanju boravka, radnih dozvola i spajanja porodica, ali i u promeni odnosa Švajcarske sa Evropskom unijom.
"Tu slabo da postoji neko razumevanje i fleksibilnost za eventualne mere koje bi trebale da spreče povećanje stanovništva. To je potpuno drugačija situacija od Srbije, gde nama treba stanovništvo i radna snaga", rekao je Đurović.
On upozorava da bi mehanizam „pragova“ mogao da dovede do ozbiljnih ekonomskih posledica.
"Ako dođete do 9,5 miliona ljudi, pa ste obavezni da preduzimate mere koje ograničavaju ostanak, radne dozvole i spajanje porodica, vi u stvari sečete granu na kojoj sedite. To bi ograničilo i razvoj privrede i napredak Švajcarske", ocenjuje on.
Prema njegovim rečima, protivnici inicijative dolaze pre svega iz privrednog sektora, koji zavisi od strane radne snage, dok politička podrška i dalje zavisi od raspoloženja građana.
Odnosi sa EU i pitanje slobodnog kretanja
Jedan od ključnih aspekata referenduma jeste odnos Švajcarske i Evropske unije, posebno u pogledu slobode kretanja ljudi i tržišta rada.
"Švajcarska je deo sporazuma sa Evropskom unijom gde postoji sloboda protoka ljudi i robe. Ovakve mere bi poremetile odnose sa EU, jer to više ne bi bio jedinstven prostor, ni ekonomski ni finansijski", objašnjava Đurović.
Povezane vesti
On dodaje da bi u krajnjem scenariju to moglo dovesti do ozbiljnijih komplikacija, pa čak i do narušavanja postojećih aranžmana kroz koje je Švajcarska integrisana u evropski ekonomski prostor.
"Ako se to desi, to bi stvorilo novu situaciju u upravljanju migracijama, ne samo za Švajcarsku, nego i za Evropsku uniju", rekao je on.
Govoreći o širem kontekstu, Đurović ocenjuje da Evropa u celini klizi ka sve restriktivnijim migracionim politikama i jačanju političkog populizma.
"To je trend antimigrantske politike i raspoloženja u mnogim zemljama. Političke elite vide priliku da na migraciji grade političke poene. Iako su te mere često populističke, one ne donose dugoročna rešenja", navodi on.
On upozorava da se time produbljuju podele u društvu i povećava animozitet prema migrantima.
"Bojim se da cela Evropa klizi u problem za koji nema rešenja, umesto da razvija integraciju", rekao je Đurović.
Prema njegovim rečima, ključni problem leži u neadekvatnoj integraciji radnih migranata, koji postaju sve važniji deo evropskih ekonomija.
Srbija u ranijoj fazi istog procesa
Đurović poredi situaciju sa Srbijom, koja se tek suočava sa većim dolaskom strane radne snage.
"U Srbiji je preko 100.000 radnih dozvola izdato stranim radnicima prošle godine, i to raste. Srbija je na početku procesa u kojem je Švajcarska bila ranije", naveo je on.
On naglašava da je neophodno unapred planirati integraciju, kako bi se izbegli problemi sa kojima se suočavaju zapadnoevropske zemlje.
"Potrebno je sprovesti integraciju na planski i organizovan način – od učenja jezika, upoznavanja prava, do uključivanja u društvo i tržište rada. Tu veliku ulogu imaju lokalne vlasti i obrazovni sistem", istakao je Đurović.
Kompletno gostovanje pogledajte u videu iznad teksta.
Komentari (0)