Francuski predsednički kandidati predstavili ekonomske programe, u fokusu dug i porezi
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Sedam potencijalnih kandidata za predsednika Francuske prvi put su direktno sučelili svoje ekonomske programe, tokom letnjeg skupa francuskog udruženja poslodavaca Medef. Gabrijel Atal, Rafael Gliksmann, Marin le Pen, Žan-Lik Melanšon, Eduar Filip, Bruno Retajo i Marin Tondelije predstavili su različite odgovore na probleme javnog duga, penzionog sistema, industrije, poreza i troškova rada, prenosi Figaro.
Melanšon je branio ideju otpisivanja dela francuskog duga koji drži Evropska centralna banka, dok je Filip upozorio da bi takav potez mogao ozbiljno da naruši poverenje u Francusku. Kandidati desnice uglavnom su se zalagali za smanjenje državne potrošnje, dok su kandidati levice veći prostor za smanjenje deficita videli u povećanju poreza na bogatstvo i većoj industrijskoj proizvodnji. Velike razlike pojavile su se i oko penzija.
Le Pen želi da omogući odlazak u penziju sa 60 godina ljudima koji su počeli da rade pre 20. godine. Filip i Atal zagovaraju duži radni vek, dok Retajo predlaže da se starosna granica za penziju automatski povezuje sa očekivanim životnim vekom. Kandidati levice protive se reformama penzionog sistema koje je sprovodila vlada Emanuela Makrona.
Kod industrije i poslovanja, desnica i centar uglavnom su se zalagali za smanjenje troškova i birokratije, dok je levica više govorila o državnom planiranju i podršci strateškim industrijama, Najdublji sukob postoji oko oporezivanja kompanija.
Filip predlaže smanjenje poreza na proizvodnju za 50 milijardi evra, uz istovremeno ukidanje istog iznosa državnih subvencija kompanijama. Le Pen i Retajo žele ukidanje pojedinih poslovnih nameta, dok Retajo predlaže i smanjenje socijalnih doprinosa za 40 milijardi evra. Kandidati levice, nasuprot tome, žele veće oporezivanje bogatstva i sprečavanje poreske optimizacije.
Kandidati su imali različite stavove i o troškovima rada i energiji. Melanšon zagovara veće minimalne zarade i plate, dok desnica i centar žele da smanje opterećenje rada, pre svega kroz smanjenje socijalnih doprinosa. Kod energije, Retajo i Le Pen favorizuju nuklearnu energiju i niže poreze, dok kandidati levice insistiraju na većim ulaganjima u obnovljive izvore energije.
Debata je pokazala da je glavna linija podele između kandidata koji žele da Francusku fiskalno konsoliduju kroz smanjenje državne potrošnje, poreza i troškova poslovanja, dok levica želi da prebaci veći deo tereta na bogatstvo i kapital, uz veću ulogu države u privredi, komentarišu francuski mediji. Francuski predsednički izbori će se održati 18. aprila 2027, a eventualni drugi krug je planiran za 2. maj.
Povezane vesti
Komentari (0)