Evropa uvela novu taksu, Srbija već trpi posledice: Izvoz pao 27 odsto, stopirana i prodaja struje

Uvođenje CBAM takse na emisije ugljenika od 1. januara već je izazvalo ozbiljne potrese u srpskoj ekonomiji. Izvoz energetskih i industrijskih proizvoda naglo je pao, dok je konkurentnost domaćih kompanija na tržištu Evropske unije dodatno ugrožena.

Nova pravila odnose se na proizvođače čelika, aluminijuma, cementa, đubriva i električne energije, koji sada moraju da plaćaju dodatni trošak za emisiju CO2 prilikom izvoza u EU.

EPS bez izvoza struje u EU

Jedan od prvih konkretnih efekata već je vidljiv u energetskom sektoru.

Od početka godine do kraja februara nije zabeležen izvoz električne energije iz Srbije ka Evropskoj uniji, što ukazuje na nagli pad konkurentnosti domaće struje na ovom tržištu.

Razlog je dodatni trošak koji proizlazi iz CBAM mehanizma, a koji se direktno ugrađuje u cenu proizvoda.

Izvoz industrije pao 27 odsto

Sličan trend beleži i energetski intenzivna industrija.

U prva dva meseca godine zabeležen je pad izvoza od oko 27 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što predstavlja ozbiljan udar na sektor koji je snažno vezan za evropsko tržište.

Kako se trošak CBAM-a prenosi kroz cenu, proizvodi iz Srbije postaju skuplji i manje konkurentni u odnosu na robu iz EU.

Koliko košta CO2

Trošak takse po toni ugljen-dioksida nije fiksan i kretao se između 80 i 90 evra, što značajno utiče na konačnu cenu proizvoda.

Na primer, dodatni trošak po megavat-satu električne energije može dostići i desetine evra, što direktno utiče na isplativost izvoza.

Ceh i do 250 miliona evra

Procene pokazuju da bi ukupni trošak CBAM takse za srpske izvoznike u 2026. godini mogao da dostigne i do 250 miliona evra.

Najveći teret očekuje se u energetskom sektoru, gde bi dodatni troškovi mogli značajno da promene cenovnu strukturu i poziciju na tržištu.

EU podiže lestvicu, region kasni

Evropska unija istovremeno podiže ambicije kada je reč o smanjenju emisija, sa ciljem da do 2040. smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 90 odsto.

Za zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, ovakvi ciljevi predstavljaju veliki izazov, posebno imajući u vidu sporiju energetsku tranziciju i zavisnost od fosilnih goriva.

Da li će račun platiti građani

Paralelno sa evropskim CBAM-om, u Srbiji je uveden i nacionalni model oporezivanja emisija CO2, što dodatno opterećuje industriju.

Iako bi prikupljena sredstva trebalo da budu usmerena na modernizaciju i smanjenje emisija, pitanje je da li će to biti dovoljno.

Dosadašnja iskustva pokazuju da bi, ukoliko se ne definiše jasna strategija, trošak energetske tranzicije mogao da se prelije i na građane, kroz više cene energije i proizvoda.