Svet opet na ivici finansijske krize: Raste "shadow bankarstvo", privatni krediti pod lupom

Sedamnaest godina nakon kolapsa investicione banke Lehman Brothers, globalni finansijski sistem ponovo ulazi u zonu povećanog rizika. Sve glasnija deregulacija, rast privatnog kreditiranja i ekspanzija takozvanog "shadow bankarstva" bude sećanja na krizu koja je uzdrmala svetsku ekonomiju.

Još 2007. godine, optimizam na tržištu bio je na vrhuncu. The New York Times je tada pisao o novoj eri bogatstva, dok su vodeći ljudi finansijskog sektora verovali da predvode stabilan i prosperitetan sistem.

Samo godinu dana kasnije – sve se urušilo.

Kako je nastala kriza koja je promenila svet

Kolaps Lehman Brothers pokrenuo je najtežu finansijsku krizu u više od sedam decenija.

Ispostavilo se da su mnoge "finansijske inovacije" zapravo stvorile paralelni sistem institucija – tzv. shadow banke – koje nisu bile adekvatno regulisane.

Te institucije su bile posebno ranjive na nagle odlive kapitala, što je dovelo do efekta lančane reakcije i produbljivanja globalne recesije.

Opasno sećanje koje bledi

Danas, gotovo dve decenije kasnije, politička podrška regulaciji finansijskog sistema značajno slabi.

US Department of the Treasury planira da oslabi institucije koje prate sistemske rizike, dok raste pritisak da se tržište dodatno liberalizuje.

Istovremeno, sve veću ulogu dobijaju nove finansijske inovacije poput kriptovalute, za koje mnogi analitičari upozoravaju da nose slične rizike kao proizvodi koji su prethodili krizi 2008.

Novi epicentar rizika: Privatni krediti

Posebnu zabrinutost izaziva sektor privatnog kreditiranja.

Za razliku od tradicionalnih banaka, ove institucije posluju uz minimalan nadzor i sa ograničenom transparentnošću, što otvara ključno pitanje – šta se zapravo krije u njihovim bilansima?

Nakon nedavnih problema pojedinih kreditora, izvršni direktor JPMorgan Chase Jamie Dimon upozorio je:

"Kada vidite jednu bubašvabu, verovatno ih ima još".

Zašto ovo još nije nova 2008. godina?

Za sada, situacija nije identična kao pre velike krize.

Institucije koje odobravaju privatne kredite nisu klasične banke, pa njihov eventualni kolaps ne bi imao isti razoran efekat kao bankarski slom 2008. godine.

Ipak, problem leži u tome što ove institucije nisu ni potpuno odvojene od ostatka finansijskog sistema.

Njihov rast deo je šireg trenda širenja slabo regulisanih finansijskih tokova, što kod analitičara izaziva ozbiljnu zabrinutost.

Da li se istorija ponavlja

Ključno pitanje koje se nameće jeste: da li svet ponovo ide ka scenariju sličnom onom iz 2008?

Finansijska istorija pokazuje da krize retko dolaze iz potpuno novih izvora. Najčešće nastaju iz već viđenih obrazaca – kada se stare lekcije zaborave.

Današnji rast privatnog kreditiranja i shadow bankarstva sam po sebi nije problem. Problem nastaje kada taj rast nadmaši regulaciju i transparentnost.

A najveća greška tržišta, kako pokazuje iskustvo, dešava se upravo onda kada poveruje da je rizik konačno stavljen pod kontrolu.