Godišnji porez na dohodak: Ko su "bogataši" u Srbiji i do kada se podnose prijave?

Građani koji su tokom protekle godine ostvarili prihode veće od 5.439.096 dinara zvanično su ušli u sistem godišnjeg poreza na dohodak građana. Ovaj iznos, koji predstavlja trostruku prosečnu godišnju zaradu u Republici Srbiji, granica je iznad koje se aktivira obaveza obračuna i plaćanja dodatnog poreza, a krajnji rok za podnošenje poreske prijave i izmirenje duga državi je 15. maj.

O tome ko je u obavezi da plati ovaj namet, kakve su olakšice predviđene i šta se sve računa u oporezivi dohodak, za Euronews Srbija govorio je poreski savetnik Aleksandar Vasić. On je istakao da je proces prijave značajno olakšan zahvaljujući digitalnoj transformaciji Poreske uprave, koja je svim obveznicima još od 1. aprila dostavila unapred popunjene prijave.

"Poreska uprava je na svom portalu, u poresko sanduče svakog obveznika, dostavila već pripremljenu preliminarnu prijavu. Građani imaju obavezu samo da je pregledaju, provere da li su obuhvaćeni svi prihodi, eventualno izvrše korekcije i jednim klikom je pošalju državi", objašnjava Vasić.

On podseća da je, pored slanja prijave, do 15. maja neophodno izvršiti i samu uplatu utvrđenog iznosa poreza.

Šta ulazi u obračunsku sumu i ko ima pravo na olakšice?

Mnoge građane buni šta sve ulazi u obračunsku sumu. Vasić pojašnjava da ovaj porez nije nova vrsta oporezivanja, već samo dodatak na već oporezovane prihode. Pored redovne plate, u zbir ulaze i prihodi od samostalne delatnosti, autorskih prava, ugovora o delu, ali i prihodi od izdavanja nepokretnosti. Ipak, on napominje da se ovaj namet često pogrešno naziva "porezom na bogate".

"Najbogatiji građani suštinski ostvaruju prihode od kapitala, dividendi i udela u dobiti, a ti prihodi uopšte nisu predmet oporezivanja ovim porezom. Oni su oporezovani stopom od 15 odsto prilikom isplate i ne podležu daljoj progresiji", precizira Vasić.

Kada je reč o poreskim olakšicama, obveznici imaju pravo na lične odbitke, kao i odbitke za izdržavane članove porodice. Posebna pogodnost, uvedena pre nekoliko godina, odnosi se na mlade. Osobe koje su na dan 31. decembra 2025. godine imale manje od 40 godina imaju pravo na dodatno umanjenje osnovice za još 5,4 miliona dinara, što mnoge mlade stručnjake praktično oslobađa ovog poreza. Takođe, oni koji ulažu u alternativne investicione fondove mogu umanjiti svoj porez do 50 odsto iznosa investicije.

Artit Fongfung, JANUSZ PIENKOWSKI, ZoonarGmbH/Alamy, Andriy Popov/Panthermedia/Profimedia

Sistem oporezivanja u Srbiji je progresivan. Na dohodak do dvostrukog neoporezivog iznosa plaća se stopa od 10 odsto, dok se na deo prihoda koji prelazi tu granicu primenjuje stopa od 15 procenata. Iako je prošle godine prijavu podnelo oko 29.000 građana, Vasić smatra da taj broj ne oslikava pravo stanje bogatstva u zemlji, već samo strukturu zarada.

Zaključujući analizu, Vasić navodi da porezi u Srbiji, u poređenju sa evropskim standardima, nisu visoki.

"Mi nemamo klasično progresivno oporezivanje i naše stope su relativno niske. Država ovakvom politikom, izuzimanjem određenih prihoda poput dividendi iz progresije, suštinski privlači kapital i ljude kojima je Srbija zbog toga povoljna za poresko planiranje", zaključio je Vasić u razgovoru za Euronews Srbija, sugerišući da bi buduće reforme mogle doneti drugačiju vrstu progresije.