Vaš mali korak nekome znači ceo život: Kako postati donor matičnih ćelija
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Za nekoga ko se bori sa leukemijom ili drugom teškom bolešću krvi, odgovarajući donor matičnih ćelija može značiti jedinu šansu za izlečenje. Iako je Registar davalaca matičnih ćelija Srbije deo svetske baze sa desetinama miliona potencijalnih donora, za svakog desetog pacijenta iz Srbije odgovarajući davalac i dalje ne može da se pronađe. Prijava u Registar jednostavna je, brza i bezbolna, a jedan mali uzorak krvi nekome u budućnosti može značiti čitav život.
Registar davalaca matičnih ćelija Hematopoeze Srbije osnovan je 2005. godine i trenutno okuplja oko 29.000 potencijalnih davalaca. Ipak, taj broj nije dovoljan da bi svaki pacijent kojem je neophodna transplantacija imao mogućnost da pronađe svog odgovarajućeg donora.
Predstavnica Registra davalaca matičnih ćelija Instituta za transfuziju krvi Srbije Bojana Ljuboja kaže za Euronews Srbija da je širenje svesti o ovoj temi jedan od najvažnijih zadataka.
"Što je veći broj upisanih ljudi u Registar, veća je i šansa da za svakog pacijenta pronađemo odgovarajućeg davaoca. Dešavale su se situacije da za jednog bolesnika nismo mogli da pronađemo nijednog podudarnog davaoca, čak ni u celom svetu. Možda će upravo osoba koja se danas prijavi nekada biti jedina na svetu koja nekome može da pomogne", objašnjava Ljuboja.
Za neke pacijente donor je jedina šansa
Transplantacija matičnih ćelija primenjuje se u lečenju malignih bolesti krvi, poput različitih oblika leukemije, aplastične anemije, kao i pojedinih urođenih bolesti metabolizma i imunog sistema.
Pacijenti koji nemaju odgovarajućeg donora među članovima porodice oslanjaju se na nacionalni i međunarodni registar, odnosno na mogućnost da se negde u svetu nalazi osoba sa odgovarajućim genetskim karakteristikama.
Srbija je od 2012. godine deo svetskog registra, što omogućava razmenu podataka i potragu za odgovarajućim davaocima širom planete. Prema rečima Bojane Ljuboje, u svetskoj bazi nalazi se oko 45 miliona potencijalnih davalaca, a zahvaljujući međunarodnoj saradnji transplantacija je obezbeđena za više od 400 pacijenata iz Srbije.
Veliki broj registrovanih ljudi ne znači da će odgovarajući donor biti pronađen za svakoga.
Podudarnost se utvrđuje na osnovu posebnih genetskih karakteristika, odnosno HLA tipizacije, koja se radi iz uzorka krvi. Zbog specifičnosti ovih parametara, nekada je moguće pronaći više potpuno podudarnih davalaca, dok se u drugim slučajevima ne pronađe nijedan.
TANJUG/ JADRANKA ILIĆ
Zato je važno da nacionalni registar raste, jer svaki novi član povećava mogućnost da neko dobije priliku za izlečenje.
Prijava traje kratko i ne podrazumeva odmah doniranje
Jedna od najčešćih nedoumica građana odnosi se na sam postupak prijavljivanja i strah da upis u Registar automatski znači i davanje matičnih ćelija.
Međutim, Bojana Ljuboja naglašava da su to dva potpuno različita koraka.
Za prijavu je potrebno popuniti upitnik, odnosno prijavni list, i dati mali uzorak krvi iz kojeg se radi HLA tipizacija. Nakon toga podaci se unose u bazu potencijalnih davalaca.
"Sam čin prijave u Registar nije davanje matičnih ćelija. To je samo prijava. Ukoliko se nekada utvrdi da postoji podudarnost sa pacijentom, kontaktiramo potencijalnog davaoca i pitamo ga da li želi da nastavi proceduru", objašnjava Ljuboja.
U Registar mogu da se upišu zdrave osobe starosti od 18 do 45 godina. Podaci ostaju u bazi do navršene 60. godine života, što znači da osoba i godinama nakon prijave može biti pozvana ukoliko se pronađe odgovarajući pacijent.
Kao glavne zdravstvene prepreke za upis izdvajaju se maligne bolesti i teže hronične bolesti srca, pluća i bubrega.
Kako izgleda doniranje matičnih ćelija?
Ukoliko se utvrdi podudarnost sa pacijentom, potencijalni donor se kontaktira i upoznaje sa narednim koracima. Postoje dva načina prikupljanja matičnih ćelija, a izbor metode je na davaocu.
Prvi i najčešći način jeste prikupljanje matičnih ćelija iz periferne krvi. Postupak je sličan dobrovoljnom davanju trombocita. Krv prolazi kroz poseban aparat, separator, koji izdvaja matične ćelije, dok se ostatak krvi vraća u organizam kroz venu druge ruke.
Procedura traje nekoliko sati, nakon čega davalac istog dana odlazi kući.
Druga mogućnost je prikupljanje matičnih ćelija iz bedrene kosti, što se obavlja u spinalnoj ili opštoj anesteziji.
"Koji će način biti primenjen, bira sam davalac. Više od 80 odsto prikupljanja matičnih ćelija do sada je obavljeno iz periferne krvi", navodi Ljuboja.
Euronews Srbija
Nakon procedure savetuje se da davalac dan ili dva poštedi sebe većih napora. Iskustva osoba koje su prošle kroz ovaj postupak uglavnom su pozitivna, a osećaj da su nekome pomogli često nadjačava eventualnu fizičku nelagodnost.
Važno je i to da davalac, čak i kada je pacijent u inostranstvu, ne mora da putuje u drugu zemlju. Čitav postupak prikupljanja obavlja se u Srbiji, u Beogradu, bez dodatnog putovanja i troškova za davaoca.
Gde i kako se prijaviti?
Svi zdravi građani uzrasta od 18 do 45 godina koji žele da postanu potencijalni davaoci matičnih ćelija mogu da se prijave u Beogradu, u Institutu za transfuziju krvi Srbije, radnim danima od 15 do 19 časova, kao i subotom do 15 časova.
Prijava je moguća i u zavodima za transfuziju krvi u Subotici, Novom Sadu, Kragujevcu, Užicu i Nišu, kao i tokom terenskih akcija ekipa za dobrovoljno davanje krvi.
Bojana Ljuboja podseća da se o ovoj temi još uvek ne zna dovoljno i da postoje predrasude i strahovi koje je neophodno razbiti.
"Ljudi ponekad pomisle da ne znaju šta je to, kome će njihove ćelije otići i kako će sve izgledati. Zato smo tu da objasnimo da je sve transparentno i da se sve radi isključivo u svrhu lečenja. Sve više mladih, pa čak i dece i beba, oboleva od teških bolesti krvi. Ne treba da čekamo da nekome zatreba pomoć da bismo razmišljali o prijavi", poručuje ona.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)