Položeni venci na Spomen-kosturnicu braniocima Beograda povodom Dana primirja
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Centralna državna ceremonija povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu održana je danas kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju, a vence su položili ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i tehničkom mandatu i predsednica Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije Milica Đurđević Stamenkovski, zamenica gradonačelnika Beograda Vesna Vidović i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Vence su položili otpravnik poslova ambasade SAD u Beogradu Aleksandar Titolo, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji Edvard Ferguson, ambasadorka Francuske Florans Ferari, predstavnici Ambasade Rusije, kao i brojni drugi predstavnici diplomatskog kora, udruženja opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i boračkih udruženjа.
Pomen vojskovođama i vojnicima služio je vikarni episkop Dositej uz sasluženje sveštenstva Srpske pravoslavne crkve.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Đurđević Stamenkovski je izjavila da je srpski narod više voleo Srbiju i od svog života, kao i da je nepobediv onaj ko je spreman da ljubav prema otadžbini plati i sopstvenim životom.
Istakla je da danas na spomenik srpskom vojniku, koji "jednom rukom čvrsto drži ono čime je branio otadžbinu, a drugom, još čvršće, ono zbog čega je branio", položeno hiljadu cvetova.
"Sve je mogao u tom ratu da izgubi, i sve je moglo da padne, ali zastava Srbije, kao zastava slobode, nikada. Došli smo danas njima da se poklonimo, da se poklonimo njima, da bismo se mi uspravili. Jer kakvi god vetrovi duvali Balkanom, Evropom, Srbijom, u njima smo pronalazili snagu da se podsetimo šta je to što branimo i šta je to što nam valja čuvati", rekla je.
Podsetila je da je ministar spoljnih poslova SAD tokom Prvog svetskog rata rekao da će najslavnije poglavlje u knjigama o tom periodu nositi ime "Srbija".
Dodala je da je češki književnik Kiš, koji je bio deo vojske koja je napala Srbiju 1914. godine, zabeležio da se tada uverio da je "ljubav prema slobodi malih naroda veća od nasilja silnih i moćnih".
"Danas na levoj strani, pored našeg srca, nalazi se simbolični cvet Natalijina ramonda, koja pokazuje da su mali narodi verom uspeli da pobede i smrt. Ono što smo učinili na Ceru bila je borba Davida protiv Golijata, gde smo pokazali da, uprkos tome što smo brojčano manji i slabiji, možemo pružiti strahovit otpor i neprijatelja naterati na bežaniju", rekla je Đurđević Stamenkovski.
Naglasila je da je podvig srpske vojske na Kolubari pokazao da ta vojska može da bude i ofanzivna, kao i da je albanska golgota pokazala da srpski narod može sve da izdrži.
"A ono što smo učinili na Solunskom frontu, zajedno sa našim saveznicima, bio je pokazatelj da istorija Srbije nije samo istorija ratova i stradanja, nego istorija obnove i istorija povratka. Vekovi su nas naučili da, šta god da se dešavalo, Srbija je imala snage da se vrati", poručila je.
Istakla je da danas u Srbiji postoji utisak da srpski narod treba da zaboravi svoju prošlost da bi dobio garancije za budućnost.
"Kao da se stalno pomalja ta zlokobna nit da mi treba svoje istorije da se odreknemo da bi nam neko garantovao mesto u istoriji koja se bude pisala. Mi nemamo čega da se stidimo. Naš nacionalni ponos je konstanta kroz vekove. Mi nikada nismo želeli komad tuđe zemlje, ali smo iznad svega voleli svaku grudu sopstvene. I nisu se naši vojnici na Solunskom frontu tako slavno borili i pomerali granice ljudske izdržljivosti i davali podstrek i savezničkoj vojsci zato što su jurišali da porobe tuđe kuće i domove, već zato što su znali da ih tamo čekaju njihova ognjišta, njihova deca, njihove majke, njihovi grobovi. Sve ono što su bili i što su iznad svega voleli", objasnila je Đurđević Stamenkovski.
Naglasila je da srpski vojnici na Solunskom frontu nisu odlučili sudbinu rata zato što je taj front bio strateški najvažniji, već zato što su se tamo borili oni kojima je jedino bilo važno, kako je rekla, da im na grobu piše "poginuli za Srbiju".
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
"Mnogi su vekovima mislili da je ispisana poslednja stranica srpske istorije, ali Srbija je uvek imala snage da započne novu stranicu. Kultura sećanja je ono što nas je održalo poslednjih godina. Kultura sećanja je bila otpor ka revizionističkim ambicijama, ka promeni našeg genetskog koda. Kultura sećanja je branila naše slobodarsko opredeljenje i učila nas danas u kom pravcu Srbija treba da ide - da očuva svoju vojnu neutralnost, znajući koliko košta rat i kolika je vrednost slobode, da gradi veze, spone, mostove sa bratskim narodima, da čuva svoja savezništva, pa čak i ona gde su neki zaboravili da su im Srbi bili saveznici", poručila je ministarka u tehničkom mandatu.
Ona je navela da veruje da budućnost evropskih država treba da bude budućnost suverenih, nezavisnih zemalja.
"Samo suverene, samostalne i nezavisne zemlje biće brana povampirenju ideologija zla, totalitarizma i mračne epohe koja treba da bude sahranjena u 20. veku i kojoj danas nema mesta ni kroz izraze fašizma, antisemitizma, nacizma i svega onoga što je, nažalost, prolilo more krvi tokom 20. veka", rekla je Đurđević Stamenkovski.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je potpisano primirje, čime je okončan Prvi svetski rat.
U Srbiji se Dan primirja kao državni praznik obeležava od 2012. godine.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)