Pomilovanja bivšeg predsednika predmet debate: Sporno da li akt može da bude poništen
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Odluke o pomilovanju 49 osoba koje je bivši predsednik republike Aleksandar Vučić doneo poslednjeg dana predsedničkog mandata pokrenule su niz postupaka za osporavanje većine tih akata. Advokati i tužioci koji su inicirali postupke sumnjaju na zloupotrebu predsedničkih ovlašćenja, dok slučaj otvara pitanje da li se odluke predsednika o pomilovanju uopšte mogu poništiti.
Zbog sumnje da su pomilovanja data iz političkih, a ne humanih razloga, novosadski advokat Bojan Papić predložio je Vrhovnom tužilaštvu da Upravnom sudu podnese tužbu i zatraži poništavanje odluka za 37 od 49 lica.
Osporavanje zbog sumnje u kršenje zakonske procedure i zloupotrebu službenog položaja predložio je i tužilac u slučaju studentkinje Sonje Ponjavić, koja je udarena automobilom u Ruzveltovoj ulici.
Predsednica Društva sudija Srbije Snežana Bjelogrlić ističe da je akt pomilovanja konačna odluka predsednika republike protiv koje nije predviđen pravni lek. Ona dodaje da ovakav vid osporavanja odluke predsednika nije zabeležen u domaćoj sudskoj praksi.
"Zašto se sada digla tolika prašina, ne znam, ali je vrlo diskutabilno da li sada Ustavni i Upravni sud imaju bilo kakva ovlašćenja", kaže Bjelogrlić i dodaje:
"Hajde da ostavimo sudovima, neka oni ocene da li su nadležni ili nisu, i da li je bilo povrede nekih ljudskih prava".
Ona navodi da je reč o aktu milosti, a ne o nečijem subjektivnom pravu.
"Ja ne znam koje bi ljudsko pravo moglo da bude povređeno dok ne bih videla šta su advokati pisali u tim svojim inicijalnim aktima", dodaje Bjelogrlić.
Pitanje nadležnosti Ustavnog suda
Osporavanje Vučićevih pomilovanja pokrenuto je i pred Ustavnim sudom. Advokat Vladimir Beljanski uložio je žalbu tvrdeći da su oštećenom Lazaru Srdiću povređena ljudska prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, te zatražio poništavanje pomilovanja za četiri lica koja su učestvovala u napadu na njegovog klijenta u Novom Sadu u decembru 2024. godine.
Bjelogrlić podseća da Ustavni sud odlučuje o zakonitosti opštih akata.
"Akt o pomilovanju predsednika republike nije opšti akt, on se odnosi na pojedinačna, tačno određena lica", ističe ona i dodaje:
"Ne možemo podneti, ne znam ko bi mogao da podnese i ustavnu žalbu, jer se ona opet odnosi na povredu ljudskih i manjinskih prava. Ovde nikom pravo takvo nije povređeno".
Advokat Stefan Ćorda smatra da Ustavni sud tu ne bi imao nikakvu nadležnost, ali se ograđuje da je to pitanje za sudije tog suda.
"Kolega Beljanski je podneo ustavnu žalbu, to je upravo jedini slučaj kada Ustavni sud odlučuje o pojedinačnim aktima koji su doneti tako da oni ugrožavaju ljudska prava. Ali ponavljam, dosta je širok opseg da se dokaže da su ovakvim činom predsednika direktno ugrožena nečija ljudska prava", rekao je Ćorda.
Zakonska procedura i prethodna praksa
Zakonom o pomilovanju predviđena je procedura po kojoj predsednik republike može da daje pomilovanja. U slučaju osuđenih lica, prvo se mora podneti molba ustanovi u kojoj se izdržava kazna, zatim se molba uz mišljenje prosleđuje nadležnom sudu, pa Ministarstvu pravde, a konačno ministar pravde svoje mišljenje dostavlja predsedniku Republike na odlučivanje.
U slučaju lica koja se krivično gone, isti postupak za pomilovanje po službenoj dužnosti pokreće samo ministar pravde.
Iako u dosadašnjoj sudskoj praksi nije bilo postupaka za poništavanje pomilovanja, ovakve akte donosili su svi dosadašnji predsednici Srbije: Boris Tadić 197 odluka, Tomislav Nikolić 105, a Aleksandar Vučić 78.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)