Istorijski sporazum koji je promenio sve: Kako su Tramp i Danska podelili Arktik i zatvorili vrata Rusiji i Kini

Geopolitička slika sveta ubrzano se menja i postaje sve kompleksnija, a jedan od najvažnijih strateških i vojnih regiona današnjice nesumnjivo je Arktik. U središtu borbe za uticaj u ovom surovom, ali resursima izuzetno bogatom delu planete, našao se strateški pozicioniran Grenland, ubedljivo najveće ostrvo na svetu i autonomna teritorija u sastavu Kraljevine Danske. Nakon iscrpljujućih višemesečnih pregovora, diplomatskih trzavica, kao i geostrateških nadmudrivanja, postignut je novi, istorijski sporazum o Grenlandu. Ovaj izuzetno važan dokument uključuje Sjedinjene Američke Države, Dansku i lokalnu grenlandsku vladu. Čini se da su sve pregovaračke strane izašle iz procesa ostvarivši svoje primarne bezbednosne interese.

O dugoročnom značaju trilateralnog dogovora, njegovim specifičnostima i posledicama po globalnu bezbednosnu arhitekturu, za Euronews Srbija govorio Lars Kristian Brask, zamenik predsedavajućeg u danskom parlamentu i član Komiteta za spoljne poslove. Njegova precizna analiza pruža dublji uvid u to zašto je novi sporazum ocenjen kao diplomatska i vojna pobeda za sve uključene aktere.

Kada je reč o Sjedinjenim Američkim Državama, ključni dobitak leži u preventivnoj eliminaciji bezbednosnih pretnji od strane velikih globalnih rivala. Zvanični Vašington je već duže vreme izražavao zabrinutost zbog pojačanih aktivnosti koje u arktičkom regionu neskriveno pokazuju druge vojne sile, pre svega Rusija i Kina. Prema Braskovim rečima, glavna prednost za američku administraciju jeste pravna garancija da nijedna sila koja nije prijateljski nastrojena prema Americi i Evropskoj uniji više neće moći da gradi vojne baze niti kritičnu infrastrukturu na tlu Grenlanda.

"To je veoma važan segment onoga što su Amerikanci izričito dobili ovim ugovorom. Njima je bitno da dugoročno zaštite svoj istočni bok i spreče ulazak stranih sila koje nisu deo NATO saveza na ovu teritoriju", istakao je Brask, dodajući da američka vojska sada ima definisana pravila po kojima može nesmetano donositi opremu, teško naoružanje i širiti vojne baze.

S druge strane, postavlja se pitanje šta su ovim kompromisom dobile Danska i Grenland. Zamenik predsedavajućeg danskog parlamenta otvoreno ističe da je najveći benefit uspostavljanje trajnog mira, izvesnosti i snažnog osećaja sigurnosti. Dosadašnja neizvesnost u odnosima zamenjena je čvrstim vojnim paktom koji obezbeđuje američku vojnu zaštitu, ali i striktno poštovanje lokalnog suvereniteta.

Tanjug/AP/Julia Demaree Nikhinson

Brask je slikovito objasnio veliko olakšanje koje je nastupilo među stanovništvom, naglasivši da ljudi koji žive na Grenlandu sada više ne moraju da strahuju od nepredviđenih incidenata.

"Ljudi koji tamo žive više ne moraju da strahuju da bi odjednom neki naoružani američki vojnik mogao da im zakuca na vrata. Ta zamena i kompromis predstavljaju veliku pobedu za obe strane. Celokupna Kraljevina Danska, kao i svi na Grenlandu, su konačno odahnuli", objasnio je on.

Jedan od najvažnijih i politički najosetljivijih elemenata ovog međunarodnog dokumenta tiče se osnovnog prava na samoopredeljenje. Za razliku od prethodnog ugovora iz 1951. godine, oko kojeg su se Amerikanci i Grenlanđani često sporili, novi dokument izričito garantuje poštovanje kulture i autonomije. Predstavnici Grenlanda su aktivno i ravnopravno učestvovali u svim fazama pregovora. Štaviše, dogovoreno je da, ukoliko Grenland u budućnosti proglasi punu državnu nezavisnost, vojni sporazum sa Vašingtonom ostaje na snazi, čime se osigurava dugoročna stabilnost bez obzira na unutrašnje političke promene.

Arktik je poznat po svojim izuzetno surovim vremenskim uslovima, pred kojima često ustuknu i najmoćnije armije sveta. Zbog toga, naglašava Brask, efikasna odbrana ovog regiona ne može biti isključivo američki zadatak. Vojna saradnja različitih aktera je apsolutno neophodna, pa će u zaštiti ostrva aktivno učestvovati kako Danska, tako i ostale članice NATO alijanse. Do sada je u ovim klimatskim uslovima uspešno održano više zajedničkih vojnih vežbi, kako bi se trupe adekvatno pripremile, iako se oružani napad stranih trupa u ovom trenutku smatra malo verovatnim.

Tanjug/AP/Mads Claus Rasmussen/Ritzau Scanpix

Još jedan važan detalj jeste i činjenica da aktuelni sporazum nema definisan datum isticanja. Njegovo trajanje direktno je vezano isključivo za postojanje NATO saveza. Dokle god je Alijansa aktivna u misiji očuvanja globalnog mira, ovaj dogovor ostaje na snazi. Brask pojašnjava da je vremenska klauzula neophodna zbog ekonomske sigurnosti investicija. Kada se ulažu ogromna sredstva i donosi moderna oprema na Grenland, mora postojati garancija da se pravila neće menjati. Da bi se sporazum raskinuo, neophodan je pristanak sve tri potpisnice.

Na kraju, osvrćući se na spekulacije da su Danska i Grenland zapravo samo želeli da "umire" Donalda Trampa, Brask je odbacio takve tvrdnje.

"Da biste postigli ovakav sporazum, morate biti sinhronizovani. Nijedna strana neće potpisati dokument ukoliko ne vidi konkretne i opipljive koristi. Tramp i njegovi ljudi su puno toga ostvarili. Ovo je nesumnjivo odličan sporazum za Sjedinjene Američke Države, ali je jednako dobar za Dansku i za Grenland. Svi učesnici su na dobitku", zaključio je u razgovoru za Euronews Srbija zamenik predsedavajućeg danskog parlamenta.