Islamski NATO na testu: Između širenja na Iran i udara na Hute
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Dok u Njujorku traje 81. zasedanje Generalne skupštine UN, na prostoru Bliskog istoka ne prestaju sukobi i glasine o mogućem širenju „Islamskog NATO-a“. U Jemenu se od početka septembra vode žestoke borbe, a pokret Ansar Alah (Huti) je nakon osvajanja Bab el Mandeba započeo ofanzivu u dva pravca. Prvi smer napada usmeren je ka milionskom gradu Taizu odakle putevi vode ka Adenu, prestonici snaga saudijske koalicije, a drugi se koncentriše prema regiji Mariv, gde se nalaze naftna polja koja bi omogućila Hutima dodatni izvor prihoda. Savet bezbednosti UN je 19. septembra osudio napade Huta na Saudijsku Arabiju, uključujući one koji su prouzrokovali civilne žrtve i štetu na energetskim postrojenjima.
Dalje napade prema zapadu zemlje i Adenu odbile su snage legalne vlade koju podržava Saudijska Arabija. One su u petak, 25. septembra, preuzele kontrolu nad strateškim planinskim vencem Džabal Numan u južnoj provinciji Lahdž nakon sukoba sa Hutima. Istog dana šest balističkih raketa koje su ciljale gradove Janbu i Taif presretnuto je od strane PVO Saudijske Arabije. Operacije Huta usledile su nakon što je Francuska najavila nameru da pošalje vojne resurse, uključujući vojnike i odbrambene sisteme, radi zaštite Janbua – ključnog čvorišta za izvoz nafte iz Saudijske Arabije. Eskalacija konflikta i eventualni kopneni napad na Saudijsku Arabiju pokrenuli su diplomatske razgovore i pisanje brojnih listova, da li će ostale dve članice „Islamskog NATO-a“, Turska i Pakistan, pružiti pomoć radi neutralisanja pretnje Huta?
Diskusija u Njujorku o mogućem delovanju "Islamskog NATO-a" protiv Huta
Kako je to prenela Saudijska novinska agencija (Saudi Press Agency), 24. septembra je na marginama zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku u prostorijama stalne misije Saudijske Arabije pri UN, došlo do susreta ministara spoljnih poslova Turske (Hakan Fidan), Saudijske Arabije (Fejsal bin Fahran) i Pakistana (Isak Dar). Isti izvor je naglasio kako se diskutovalo o aktiviranju Sporazuma o zajedničkoj odbrani iz Meke, u trenutku kada se Saudijska Arabija suočava sa napadima Huta. Saudijski mediji prenosi da je navodno jedan od predloga bio organizovanje hitnog sastanka načelnika generalštaba tri zemlje kako bi se pomoglo vladi u Rijadu, te da se razgovor dotakao pitanja formiranja institucija saveza (sekretarijata, odbora i radnih grupa). U zajedničkom saopštenju posle njega, osuđeni su napadi na Meku, civilnu i energetsku infrastrukturu, dok je istaknuta saudijska sposobnost da se suprotstavi agresiji u skladu sa članom 51. Povelje UN.
Susret Hakana Fidana i Abasa Arakčija u Njujorku
Već narednog dana došlo je do susreta turskog ministra spoljnih poslova Hakana Fidana sa njegovim iranskim kolegom Abasom Arakčijem. Očigledno su detalji nastupa turskog diplomate usaglašeni tokom susreta sa saveznicima iz „Islamskog NATO-a“. Iako obe strane nisu želele da iznose detalje o konkretnim temama dnevnog reda ili ishodima razgovora, može se sa velikom sigurnošću pretpostaviti da je Fidan nastojao da utiče na Arakčija kako bi Iran delovao na Hute da obustave napade na Saudijsku Arabiju i snage koje ona podržava u Jemenu.
Različiti glasovi iz Turske
Istog dana, u petak 25. septembra, predsednik Turskog parlamenta Numan Kurtulmuš izjavio je novinarima u Ankari da očekuje kako će se savez iz Meke proširiti na čitav islamski svet, uključujući i Iran. On je naročito isticao značaj takvog razvoja situacije na bezbednost čitavog regiona Bliskog istoka, objašnjavajući da „Islamski NATO“ nije usmeren ni na jednu određenu zemlju, već je namenjen zaštiti regionalnih država usred tekućih sukoba i „neprijateljske politike" Izraela. Kurtulmuš je ukazao prisutnima da sporazum još nije stupio na snagu, s obzirom da ga nije ratifikovao turski parlament, ali se očekuje „da će ovo pitanje doći na dnevni red parlamenta u narednom periodu", odnosno u toku oktobra kada turska skupština ponovo započinje svoj rad.
Gotovo istovremeno objavljen je intervju turskog predsednika Redžepa Tajpa Erdogana za časopis Newsweek u kom je on izneo novu viziju sveta, ističući da Turska odbacuje podelu između Istoka i Zapada. Erdogan je objasnio da se „svetsko težište se pomera”, a odgovor na tu promenu nije svrstavanje na jednu stranu, već ostanak u NATO-u, produbljivanje veza sa Kinom, razgovori sa Putinom i održavanje veze sa Teheranom. Za razliku od Kurtulmuša koji je govorio da je „Islamski NATO“ formiran usled rasta regionalnih pretnji i neprijateljstva Izraela, Erdogan je izneo malo drugačiju formulaciju, objašnjavajući da on nije usmeren protiv Irana ili Izraela („Ne bi bilo ispravno posmatrati Sporazum o zajedničkoj odbrani Meke kao savez uspostavljen protiv Irana, Izraela ili bilo koje treće zemlje“).
Erdogan upozorio Hute i Iran
U daljem toku intervjua Erdogan je izneo ozbiljno indirektno upozorenje Hutima, objašnjavajući da će priroda bilo kakvog odgovora države članice saveza zavisiti od zahteva i potreba napadnute zemlje (u ovom slučaju Saudijske Arabije). Ta saradnja može da se odnosi na obaveštajne podatke, logistiku ili municiju, a moguća je i obimnija vojna pomoć u zavisnosti od veličine pretnje. Zato je naglasio da će „svaki potencijalni incident u Iraku, Jemenu ili negde drugde automatski pokrenuti unapred određeni vojni odgovor“.
Povezane vesti
Govoreći o odnosima Turske sa Vašingtonom i Iranom, i njihovim međusobnim sukobom koji opterećuje bezbednost u regionu, Erdogan je objasnio važnost činjenice da vlada u Ankari održava odnose sa obe strane vršeći posredničku aktivnost. On je o SAD govorio kao o savezniku, a Iran je za njega susedna zemlja. Upada u oči činjenica da turski predsednik nije pomenuo mogućnost prijema Irana u „Islamski NATO“, na način kao što je to učinio Kurtulmuš istog dana.
To govori da članice alijanse dobro koriste ovu mogućnost da trguju sa vladom u Teheranu, s obzirom da je poznato kako je Iran pozivao na formiranje takvog saveza više puta u toku 2026. godine. Vrlo je moguće da Rijad, Ankara i Islamabad eventualno širenje alijanse na Iran uslovljavaju rešavanjem spornih pitanja sa ostalim članicama (Jemen-Huti, Kurdi, Baludžistan, saradnje Teherana sa Talibanima u Avganistanu). Mnogi analitičari za sada odbacuju moguće angažovanje Turske i Pakistana u Jemenu, ali je veliko pitanje kakva će biti njihova reakcija nakon zvaničnog usvajanja – ratifikacije dokumenta?
Komentari (0)