Sporazum "na krhkim nogama" - ko je dobitnik: "Iran izvukao više, došlo do popuštanja SAD"
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je u Versaju, gde je bio na večeri sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, Memorandum o razumevanju Sjeinjenih Američkih Država i Irana za okončanje rata.
Tekst sporazuma između SAD i Irana zvanično su potpisali predsednici obe strane, javili su iranski državni mediji, pozivajući se na portparola Ministarstva spoljnih poslova Irana Esmaila Bageija.
Govoreći o ovom sporazumu i o tome ko je zapravo njime najviše dobio, Mijat Kostić iz organizacije Novi treći put kaže za Euronews Srbija da je teško to reći, ali da je možda Iran dobio najviše jer je sporazum mnogo povoljniji za njih nego što bi bio u prethodnih nekoliko meseci da je postignut.
"Ako vidimo neke odredbe sporazuma kao što je ovo oko nuklearnog programa, ovde su oni svesno izostvili bilo kakvu odrednicu u smislu da li Iran može da nastavi sa obogaćenjem uranijuma na ovom civilnom nivou i verovatno se pretpostavlja da će to da bude dozvoljeno negde tri do pet odsto kao što je i predviđeno. Na primer pre par meseci američka pozicija bila je mnogo tvrđa i u ovim pregovorima kada je Stiv Vitkof vodio, oni su hteli da Iran potpuno odrekne čak i tog civilnog dela nuklearnog programa. Tako da vidimo da je došlo do nekog popuštanja sa američke strane i to je išlo u korist Iranu", rekao je on.
Kako je dodao, opet je izostavljeno i to na koji način će se inspekcija vršiti, na koji način će određeni kontigent omogaćenog uranijuma biti uništen, skladišten. Kaže da je to nešto o čemu se još izbegava da se razgovara.
Najavljeno je da će postojati telo sastavljeno od Amerikanaca i Iranaca koje će u narednih 60 dana da se sastaje.
AP Photo/Vahid Salemi
"Šta je takođe možda dodatno rizik, što iako je u memorandumu navedeno da sva ratna dejstva uključujući i Liban treba da se obustave, ono što nije definisano, da li će Iran nastaviti da daje finansijsku podršku i Hezbolahu i Hamasu, to je nekako u ovom dokument preskočeno. Dokle god Iran ima mogućnost da finanira šiitske milicije širom regiona konflikti ne znači da će da stanu, pogotovo ukoliko Izrael smatra da je njegova bezbednost i dalje ugrožena zbog prisustva Hezbolaha u južnom Libanu oni će vrlo verovatno nastaviti ratna dejstva bez obzira na sporazum između Irana i SAD. U toj situaciji Iran će ponovo da bude uvučen u sukob i ceo region ukoliko se taj neki sporazum sveobuhvatno ne napiše da obuhvati i šta će biti sa Hamasom, šta će biti sa Hezbolahom, šta će biti sa Hutima u Jemenu. Dokle god ne dođe do tog nekog sveobuhvatnog primirja na Bliskom istoku ovo je zasad samo privremeno otapanje odnosa, ali ne znači da je uvod u neki dugotrajni mir", rekao je Kostić.
Povezane vesti
Govoreći o situaciji u Libanu, Kostić kaže da je ta zemlja kolateralna šteta još od građanskog rata.
"Ono što je tu problem ako Iranci i Amerikanci postignu dogovor, a Izrael nastavi da sa ratnim operacijama to će Iranu služiti kao izgovor da je primirje prekršeno i oni će sigurno nastaviti da finansiraju iz svojih ineresa dalje ratne operacije Hezbolaha, tako da vidimo da ukoliko ne dođe do nekog zaista bilateralng i multiraletalng sporazuma između svih zemalja koje imaju interes u tom regionu, vrlo je ovo na krhkim nogama. I ono što je isto problem to je što ne postoji poverenje čak između Irana i i Amerike. Iako vidimo da su oni sada potpisali sporazum, ni jedni ni drugi nisu u potpunosti sigurni da li će se ova druga strana toga pridržavati. Tako da dokle god se ne uspostavi neko međusobno poverenje vrlo je teško govoriti o nekim finalnim instancama primirja", ističe Kostić.
Kada je reč o potpisivanju sporazuma, Kostić ističe da je bilo više spekulacija, da se pričalo da će da bude postignut pre Svetskog prvenstva kako bi se međunarodne tenzije smanjile.
"Mislim da je ovo bio trenutak gde više ni jedna ni druga strana ne mogu da izdrže teret i ekonomski i ratni teret same blokade moreuza. Vidimo da je nafta konstantno cena raste, do ovog trenutka kada su potpisali sporazum kada je cena počela da pada. Mnogi su analitičari prediđali da ni Amerika ne može duže od nekoliko meseci da podnese troškove blokade moreuza, čak su i neke naftne kompanije govorile o tome da su rezerve domaće nedovoljne da izdrže nekoliko meseci, a onda smo videli da su u Evropi čak pričali o tome da se sankcije Rusiji nekako zaobiđu kako bi se kupovala ruska nafta i mislim da je jednostavno samo došlo do momenta da ni jedna ni druga strana više ne vide isplativnost produžetka blokade", rekao je on.
Komentari (0)