Etnografski muzej slavi 125 godina: Kako izgleda predstavljanje tradicije novim tehnologijama

Etnografski muzej u Beogradu obeležava 125 godina od osnivanja. Izdvojen 1901. iz Narodnog muzeja, čuva predmete, običaje i identitet, a danas pokušava da to prenese u 21. vek.

O jubileju, izložbama i planovima za Expo 2027. za Euronews Srbija govorio je direktor Marko Krstić.

Kaže da je muzej i dalje na tragu ideje Sime Trojanovića o prenošenju nacionalnog identiteta, da nije samo muzej seoske nošnje i da jubilej obeležavaju izložba srpskih svadbi od pre 125 godina, VR tehnologija i očekivani upis pirotskog ćilimarstva na Uneskovu listu.

Od Trojanovića do ravnoteže tradicije i komunikacije

Krstić kaže da svakog dana dolazi na posao sa istom idejom s kojom je muzej osnovan.

"Nakon ideje Stojana Novakovića, najzaslužniji za osnivanje bio je prvi školovani etnolog u Srbiji, dr Sima Trojanović, prvi direktor dvadesetak godina. Tada je postojala prometejska vatra da se novim generacijama prenese suština našeg nacionalnog identiteta. Muzej je živ organizam. Trudimo se da čuvamo identitet, eksponate, običaje i nematerijalno nasleđe, a da tu ideju prenesemo u vek komunikacije. Radimo na ravnoteži između tradicije i komunikacije", rekao je Krstić.

Narodnu kulturu definiše šire od sela.

"Narodna kultura je sve ono što čini svakodnevni život naših građana po domaćinstvima. To je okvir u kojem kroz običaje i predmete razumemo kontekst jedne epohe. Ljudi često imaju asocijaciju da je Etnografski muzej vezan samo za narodnu kulturu. Narodna nošnja i tekstil čine preko 60 odsto depoa, ali nam je važno da predstavimo i urbanu kulturu, koja je imala dubinsku vezu sa narodnom", kaže Krstić.

Krajem godine, najavljuje, biće izloženi fistani, deo građanske nošnje na prelazu iz orijentalnog u evropski period.

Jubilej, svadbe, virtuelna realnost i pirotski ćilim

Godina jubileja vezana je za 20. septembar, dan prve stalne postavke.

"Tada nije muzej osnovan, ali je otvorena prva stalna postavka. Dan pred krunisanje otvorio ju je kralj Petar I Karađorđević. Tim činom muzej je dobio državotvornu funkciju koju i danas baštini, bez obzira ko je na vlasti i kakvo je uređenje", objašnjava Krstić.

Posebno očekuje odluku Uneska.

"Krajem decembra, na zasedanju Međuvladinog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe, očekujemo da se pirotsko ćilimarstvo upiše na Uneskovu listu nematerijalnog nasleđa čovečanstva", saopštio je on.

Za jubilej prave izložbu kakvu muzej nije imao: ne zbirku, nego običaj.

"Tema je ’Srpske svadbe pre 125 godina’. Upoznaćemo posetioce kako je tada izgledao obred venčanja i u kojoj meri se promenio. Forme su uvek različite. Suština je da se dvoje mladih uzimaju i žele da zasnuju porodicu. Pet zbirki učestvuje u toj izložbi. Po prvi put uvodimo i VR tehnologiju, da se prođu koraci tadašnjeg svadbenog rituala", kaže Krstić.

Izložba "Tragovi" nastavlja praksu susreta sa građanima. Svakih pet godina prave izložbu darova, predmeta koje su poklonili darodavci.

Mlađima se obraćaju interaktivno. Celog leta trajala je izložba o Marku Kraljeviću, bez klasičnih predmeta, sa igrama i digitalnim sadržajem.

"Današnji mladi imaju druge kanale komunikacije. Moramo da se prilagodimo, ne da bismo se dodvoravali, nego da bismo uradili misiju s kolena na koleno. Kad deca izađu iz muzeja sa osmehom, znam da će se vratiti. Na uskršnjim radionicama šaranja jaja dođe 600 do 700 dece sa roditeljima. Videćete kako ostave telefon i voskom šaraju jaja, ako im to omogućite", zaključio je Krstić.

Gostovanje direktora Etnografskog muzeja u celosti pogledajte u video prilogu