Erdoganov gambit u Njujorku: Tursko-američko približavanje radi lovaca F-35

U jednom od najvećih američkih gradova, Njujorku, se održava 81. zasedanje Generalne skupštine UN. Kako to već tradicija nalaže, tokom septembra ova metropola postane središte svetske diplomatije, što je slučaj i ove godine. Vrlo je važno primetiti da je izgleda došlo do umerene relaksacije odnosa između Turske i Sjedinjenih Američkih Država usled promena koje nastaju na Bliskom istoku i istočnom Mediteranu. Pristanak da povuče vojne snage iz Iraka, da proda nekoj trećoj strani ruski sistem PVO S-400, Ankara je uspela da napravi korak ka tome da Vašington da pozitivno svetlo na isporuku lovaca F-35.

Sastanak Saveta za saradnju zalivskih država

Predsednik Tramp je 22. septembra u Njujorku učestvovao na multilateralnom sastanku sa Savetom za saradnju zalivskih država, zajedno sa liderima Sirije, Turske i Iraka. Tada je postignuta važna odluka između Turske i Iraka, čije su se delegacije dogovorile da turske snage postepeno predaju iračkoj vladi vojnu bazu Bašika-Zelikan na severu Iraka u blizini Mosula. Turska je na ovom prostoru rasporedila trupe još 2015. godine kako bi sprečila delovanje Islamske države koja je tada ovladala Mosulom. Sadašnji dogovor Turske i Iraka sigurno je u saglasju sa američkim nastojanjem da povuče vojne snage iz Iraka, te zbog toga ne treba da čudi što je Tom Barak, američki ambasador u Turskoj i specijalni izaslanik za Siriju i Irak, pozdravio je taj potez, navodeći da se njime „služi i iračkom suverenitetu i turskoj bezbednosti”.

Tanjug/AP/Alex Brandon

Novi signali o poboljšanju tursko-američkih odnosa

Američki republikanski kongresmen Džo Vilson je na marginama zasedanja izjavio da „i predsednik Erdogan i predsednik Tramp imaju političku volju da reše pitanje sistema S-400. Nakon toga, Turska će se vratiti programu F-35“. On je pozvao Izrael da obustavi vazdušne udare na Siriju, i izrazio zahvalnost „što je Turska predvodila napore za oslobađanje Sirije“. Ove poruke sigurno neće biti dobro prihvaćene kod izraelske vlade koja sa velikim neraspoloženjem gleda na mogućnost da Turska dobije lovce F-35 i tako ugrozi njenu nadmoć u avijaciji na Bliskom istoku.

Delimična diplomatska izolacija Izraela

Netanjahu je obično nedelju zasedanja Generalne skupštine UN koristio za sastanke sa američkim predsednicima, arapskim liderima i palestinskim zvaničnicima, kako bi raspravljao o važnim pitanjima Bliskog istoka. No međutim, izgleda da to ove godine neće biti slučaj obzirom da brojne vesti govore da neće doći do sastanka Trampa sa izraelskim premijerom. Iako do njega dođe, biće teško rešiti sva pitanja koja opterećuju dve strane. Ovu odluku treba tumačiti kao signal Netanjahuu zbog njegovog istupanja od američke politike u minulom periodu, kao i to da u Vašingtonu pomno prate promene unutar izborne trke u Izraelu koje prednost daju opozicionom lideru Gadiju Ajzenkotu.

Tanjug/AP/Alex Brandon

Treba imati u vidu da je dobar deo delegacija država u sali gde se održava zasedanje Generalne skupštine UN napustio prostoriju kada je Bendžamin Netanjahu počeo da govori. To je bila bolna diplomatska poruka izraelskoj vladi da se mnogo zemlje ne slažu sa njenom regionalnom politikom u prethodne tri godine po pitanju Gaze, Zapadne obale, Libana i Irana. Ministar spoljnih poslova Gideon Sar je istakao kako njegova zemlja ne može zasnivati odluke „koje se tiču njenih egzistencijalnih interesa“ na osnovu globalnog konsenzusa i većine u UN.

Erdoganov predlog o reformi Saveta bezbednosti UN neprihvatljiv za Vašington

Ovi diplomatski signali ne znače da će se odnosi između Ankare i Vašingtona momentalno relaksirati obzirom da postoje brojne prepreke koje treba preskočiti. Jedna od novih prepreka je postavljena u Njujorku, a odnosi se predlog turskog predsednika Erdogana za reformom Saveta bezbednosti UN obzirom da on „ne može da ispuni svoju dužnost“. Ono što će sigurno zaboleti Vašington, ali i druge velike sile, jeste Erdoganova rečenica: „priznajmo da sistem u kojem je volja više od 190 zemalja podložna hirovima pet zemalja nije ni pravedan ni sposoban da u potpunosti izgradi poverenje!“. Teško se može zamisliti da će pet velikih sila pristati na ovakvo rešenje obzirom da im pravo veta pruža mogućnost da plasiraju svoj uticaj u svetskoj politici, odnosno spreče usvajanje rezolucija koje nisu u skladu sa njihovim interesima.

Kada se susreo sa generalnim sekretarom Antoniom Guterešom, Ergodan je ponovo isticao da je „nedostatak spremnosti Izraela da teži ka miru ponovo očigledan“. Sigurno je tada ponovio svoj predlog o potrebi reforme Saveta bezbednosti, iako za to nema zvanične potvrde. Opet je ukazao na neophodnost obustavljanja napada doseljenika u Zapadnoj obali i Jerusalimu, potrebu okončanja ratova na Bliskom istoku, Ukrajini i otvaranje Ormuškog moreuza.

Treba imati u vidu da se Vašington neće složiti ni sa pozivom turskog predsednika svim zemljama koje ne priznaju Palestinu da „preispitaju svoj stav“. Opšte je poznata činjenica da su SAD više puta blokirale prijem Palestine kao punopravne članice, a Erdogan je sada za govornicom Generalne skupštine osudio to što je američka strana onemogućila dolazak predsednika Mahmuda Abasa u Njujork. Uprkos svim neslaganjima koje ima sa izraelskom vladom, Vašingtonu neće prijati ni turska optužba da je ona počinila genocid u Gazi, te da je potrebno preduzeti međunarodne mere protiv te zemlje. Čini se da su ovi ustupci koje čine turska i američka strana proizvod preklapanja zajedničkih interesa, ali će vreme pokazati da li su u Vašingtonu zaista spremni da Turskoj ustupe lovce F-35 usled pritiska jevrejskog lobija.

FoNeT/AP/Giannis Papanikos, Piroschka Van De Wouw, Tanjug/STRAHINJA ACIMOVIC, Profimedia

Erdogan optimističan prilikom povratka iz Njujorka o prodaji lovaca F-35

Tokom intervjua koji je dao u avionu koji je odlazio iz Njujorka, Erdogan je u četvrtak 24. septembra izrazio uverenje da će Turska ponovo dobiti pristup programu aviona F-35 naglasivši da „očekuje konkretne korake od Vašingtona“ o tom pitanju. On je ukazao da je američki predsednik Tramp izrazio „pozitivnu spremnost u vezi sa povratkom Turske tom programu“. To će sigurno dovesti do zaoštravanja odnosa Vašingtona sa Atinom, Tel Avivom, Nikozijom i drugim državama u regionu koje neprijateljski gledaju na Tursku.