Vernici danas slave jesenji Krstovdan: Teolog Nebojša Lazić objasnio suštinu praznika i kako se pravilno posti
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Vozviždenje časnog krsta, praznik u narodu poznatiji kao Jesenji krstovdan. Ovaj svetovni dan posvećen je sećanju na pronalazak krsta na kojem je raspeta istorijska ličnost Isusa Hrista. Iako se u savremenom dobu praznici neretko svode na narodne običaje i površna pravila o tome šta se "valja", a šta "ne valja", teolozi upozoravaju da suština ovog datuma leži u mnogo dubljoj simbolici ličnog iskušenja i moralnog kompasa. O tome šta ovaj praznik zaista predstavlja, kako se pravilno posti i zbog čega ljudi često mešaju jesenji sa zimskim Krstovdanom, za Euronews Srbija govorio je teolog Nebojša Lazić.
Govoreći o istorijskom i simboličkom značaju samog krsta, Lazić naglašava da je ovaj pojam prešao put od antičkog simbola najveće kazne do simbola nade.
"Krst je od globalnog simbola sramote, jer samo su se razbojnici, i to teški razbojnici, razapinjali na krst, nakon Hrista postao je globalni fenomen vaskrsenja. Uloga krsta, kako u hrišćanstvu, tako i u našim životima, jeste simbol nekog iskušenja koje mi treba da iznesemo kroz naš život. Na današnji praznik prisećamo se dva zaista velika događaja u istoriji crkve - kada je carica Jelena u Jerusalimu otkopala i pronašla krst Gospodnji, i kada ga je car Iraklije kasnije vratio iz persijskog ropstva", kaže on.
Euronews Srbija
Prema rečima teologa, s obzirom na to da ovogodišnji praznik pada u nedelju, vernici se pridržavaju blaže forme posnog dana, dok suština posta ostaje nepromenjena bez obzira na savremene društvene okolnosti.
"Posti se na ulju i ribi. Da je pao u neki radni dan, postilo bi se na vodi, bio bi stroži post. Svaki praznik mi proslavljamo pre svega sećajući se velikih istorijskih događaja, ali i liturgijskih, jer zaista liturgija je mesto sjedinjenja nas sa Bogom", navodi on.
Lazić se posebno osvrnuo na čestu zabludu u narodu i mešanje dva praznika istog imena, jasno razgraničivši jesenje obeležavanje od onog koje građane očekuje na početku naredne godine.
Povezane vesti
"Zimski krstovdan, koji slavimo 18. januara, simboliše krštenje i označava predprazništvo Bogojavljenja. A ovaj jesenji krstovdan simboliše pronalazak časnog krsta u Jerusalimu. Mada su zbog posta i načina isposništva kod nas u narodu sjedinjeni, pa ih ljudi mešaju, to su suštinski dva odvojena praznika sa dubokom simbolikom", objašnjava teolog.
Poslao je poruku o tome kako bi savremeni čovek trebalo da posmatra iskušenja koja mu život donosi, povlačeći paralelu sa drevnim poukama iz žitija svetih.
"Sveto pismo je korektor naše etike i našeg morala u današnjem svetu. Danas, kada smo nekako depresivni, kada smo često nihilistični i prezasićeni svime, treba da shvatimo da nam Gospod ne daje krst koji mi ne možemo da ponesemo. Svako od nas ima svoj krst namenjen baš njemu, a ako kroz taj krst posmatramo i svet i bližnje, imaćemo mnogo više i ljubavi i milosti, i bićemo bolji u ovozemaljskom životu", istakao je Lazić.
Komentari (0)