Nacionalni udžbenici stižu u učionice: Šta će se promeniti za đake i zašto je ovaj model izazvao polemike
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Uvođenje udžbenika od nacionalnog značaja u obrazovni sistem Srbije otvara važno pitanje – na koji način najmlađim generacijama približiti istoriju, kulturu, tradiciju i nacionalni identitet, a istovremeno ih podstaći da razvijaju kritičko mišljenje i razumeju svet oko sebe. Novi koncept, koji bi trebalo da počne da se primenjuje od školske 2027/2028. godine, za početak će obuhvatiti istoriju i geografiju.
Pomoćnica direktora Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Dragana Stojanović kaže za Euronews Srbija da nacionalni udžbenici imaju važnu ulogu u obrazovanju jer ne predstavljaju samo sredstvo za usvajanje školskog gradiva, već i način na koji deca upoznaju svoje korene, istorijsko nasleđe, jezik, kulturu i vrednosti društva kojem pripadaju.
Stojanović ističe da je cilj ovakvog pristupa da učenici bolje razumeju istorijski kontinuitet zemlje u kojoj žive, ali i da kroz takvo znanje razvijaju sposobnost razumevanja drugih ljudi i različitih kultura.
"Koncept nacionalnog udžbenika je nešto što je izuzetno važno za državu. To je pitanje udžbenika koji treba da prenese znanje na kvalitetan i sistematičan način kada je reč o kulturi, jeziku, vrednostima, tradiciji, istoriji i istorijskom kontinuitetu", navela je Stojanović.
Ona naglašava da kvalitet udžbenika ne treba meriti brojem stranica niti količinom informacija koje sadrži, već njegovom stručnošću, naučnom i metodološkom ispravnošću, jasnoćom jezika i prilagođenošću uzrastu učenika.
Istorija i geografija prve na redu
Za početak je planirano uvođenje nacionalnih udžbenika iz istorije i geografije za učenike od petog do osmog razreda osnovne škole, kao i za učenike od prvog do četvrtog razreda srednjih škola i gimnazija.
Kako objašnjava Stojanović, upravo ovi predmeti imaju poseban značaj za razvijanje svesti o nacionalnom identitetu, istorijskim događajima i prostoru kojem učenici pripadaju.
Prema njenim rečima, važno je da deca ne usvajaju istorijske činjenice isključivo kroz pamćenje datuma i imena ličnosti, već da razumeju zbog čega su se određeni događaji dogodili, koji su bili njihovi uzroci i kakve su posledice ostavili.
Euronews Srbija
"Ići napred ima smisla isključivo ako ste osvestili mlade ljude da znaju šta je bilo, kako se dogodilo, da preispituju činjenice i da na osnovu toga izgrade svoj kritički stav", istakla je ona.
Da li će nacionalni udžbenici ograničiti kritičko mišljenje?
Jedna od dilema koja prati najavljene promene jeste da li će jedinstveni nacionalni udžbenici ostaviti dovoljno prostora za različite stručne pristupe i samostalno razmišljanje učenika.
Stojanović smatra da su takve bojazni neopravdane, ukoliko udžbenici budu kvalitetno osmišljeni, a nastavnici imali dovoljno prostora za kreativnost i primenu različitih nastavnih metoda.
Kako ona objašnjava, kritičko mišljenje ne podrazumeva samo reprodukovanje pročitanog gradiva, već sposobnost učenika da postavlja pitanja, istražuje, povezuje informacije i dolazi do sopstvenih zaključaka.
Ona ističe značaj kvalitetnih tekstova, kreativnih nastavnika, čitalačke pismenosti, ali i savremenih načina učenja, uključujući digitalne sadržaje, interaktivne zadatke i istraživački rad.
Prema njenim rečima, budući udžbenici trebalo bi da budu naučno i stručno utemeljeni, digitalno podržani i prilagođeni individualnim karakteristikama učenika, sa jasnim ciljem razvoja funkcionalnog znanja i kritičkog mišljenja.
Evropska komisija upozorava na moguće rizike
Uvođenje udžbenika od nacionalnog značaja izazvalo je i polemike u vezi sa mogućim uticajem na pluralizam u obrazovanju. Evropska komisija je u izveštaju o Srbiji za 2026. godinu upozorila da davanje ekskluzivnog prava jednom izdavaču za određene udžbenike može predstavljati rizik za stručni pluralizam, kvalitet obrazovanja i nezavisnost nastavnih sadržaja.
Odgovarajući na ove primedbe, Stojanović smatra da postojanje nacionalnog udžbenika ne znači i ukidanje različitih pristupa u nastavi.
Ona je ukazala na značaj pluralizma metoda, odnosno mogućnosti da nastavnici istu nastavnu jedinicu obrađuju na različite načine, koristeći različite pedagoške pristupe i metode rada.
Euronews Srbija
"Ako imate nacionalni udžbenik i bilo koju nastavnu jedinicu iz njega, dobar, kvalitetan i inovativan profesor može da upotrebi veliki broj metoda i da uopšte ne izgubi pluralizam", objasnila je Stojanović.
Ona je dodala da obrazovanje u duhu nacionalnih vrednosti ne podrazumeva zatvaranje prema Evropi i svetu, već da poznavanje i poštovanje sopstvene kulture može doprineti boljem razumevanju i prihvatanju drugih.
Kada će se videti rezultati novog modela?
Govoreći o očekivanjima od primene zakona, Stojanović ističe da će se stvarni efekti nacionalnih udžbenika moći proceniti tek nakon određenog vremena, kroz praćenje i vrednovanje obrazovnih postignuća učenika.
Ona je rekla da Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja prati kvalitet obrazovanja u ustanovama i obrazovna postignuća, dok se Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja stručno bavi standardima za udžbenike, njihovim sadržajem i kvalitetom.
Stojanović očekuje da će na izradi nacionalnih udžbenika raditi kompetentni stručnjaci iz odgovarajućih oblasti, koji poznaju nastavu, metodologiju i potrebe učenika.
Prema njenim rečima, ključ uspeha biće u tome da se nacionalni identitet, istorijsko pamćenje, jezik i kultura približe mladima na savremen i njima razumljiv način, bez odustajanja od razvoja kritičkog mišljenja.
"Dete koje poznaje, razume i poštuje svoje, odlično će razumeti, poštovati i usvajati i ono što nije njegovo", poručila je Stojanović.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)