Od "nevažnog predmeta" do omiljenog časa: Priča profesorke Matematičke gimnazije Anđelke Petrović inspiriše đake

U vremenu kada se pažnja meri sekundama, a znanje često svodi na formu, pitanje obrazovanja postaje važnije nego ikada. Kako motivisati učenike da razmišljaju, razvijaju kritičko mišljenje i pronađu smisao u učenju – dileme su sa kojima se suočava savremena nastava. Upravo o tim izazovima govori profesorka srpskog jezika i književnosti Anđelka Petrović, koja svoj rad ne ograničava samo na učionicu, već ga širi i kroz digitalni prostor, okupljajući desetine hiljada pratilaca na platformi „Just Srpski“.

Ono što je počelo kao želja da pomogne mladim nastavnicima, preraslo je u zajednicu koja danas broji blizu 40.000 ljudi – od kolega sa dugogodišnjim iskustvom, preko roditelja, do učenika koji pažljivo prate svaki njen korak. Kako sama kaže, cilj joj je bio da vrati dostojanstvo profesiji koja ga, po prirodi stvari, zaslužuje.

„Taj profil je nastao iz potrebe da ohrabrim mlade nastavnike, da im budem oslonac i pokažem da ne moraju da prolaze težak put kroz koji smo mi prolazili. Međutim, ispostavilo se da okuplja mnogo širu publiku – i to mi je posebno dragoceno“, objašnjava Petrović.

Poseban izazov predstavlja njen rad u Matematičkoj gimnaziji, gde srpski jezik nije u fokusu interesovanja učenika. Ipak, upravo tu nastaje njen specifičan pristup – oslobođen sujete i nametanja važnosti.

„U jednom trenutku sam sebi rekla: ‘Ovo možda nije najvažniji predmet za njih. Hajde da vidimo kako da ga učinimo važnim.’ I krenuli smo kroz igru i rasterećenje. Danas mi učenici kažu da dolaze na čas da ‘odmore dušu’. To je za mene najveći kompliment“, ističe profesorka.

Balans između autoriteta i bliskosti jedno je od ključnih pitanja savremene nastave. Petrović priznaje da se time nije previše opterećivala – autoritet je, kako kaže, dolazio prirodno, dok je poverenje gradila vremenom.

„Učenici vrlo dobro znaju gde je granica. Meni se poveravaju, ali me i dalje oslovljavaju sa ‘vi’, čak i nakon završetka škole. To je znak da autoritet nije ugrožen“, objašnjava ona.

Za svoj rad nagrađena je nominacijom za prestižnu nagradu „Prosvetitelj“, gde je ušla u uži izbor među 12 najboljih nastavnika u Srbiji. Kako kaže, to priznanje vidi kao potvrdu ne samo ličnog rada, već i vrednosti cele nastavničke zajednice.

„Ova nagrada podseća koliko je naša profesija važna. Bez nastavnika nema nijednog drugog zanimanja. Mi obrazujemo sve – i one profesije koje danas još ni ne poznajemo“, naglašava Petrović.

Ipak, upozorava da se ugled nastavničke profesije godinama urušava, posebno u društvu koje često promoviše pogrešne vrednosti.

„Ako živimo u sistemu koji relativizuje plagiranje i nekulturu, nastavniku je sve teže da objasni zašto su znanje i pošten rad važni. Deca vide i razumeju šta se dešava oko njih“, kaže ona.

U eri digitalnih tehnologija i skraćene pažnje, izazovi su dodatno pojačani. Ipak, Petrović smatra da rešenje nije u odbacivanju tehnologije, već u njenoj pametnoj upotrebi.

„Danas nemate opravdanje da budete dosadni u učionici. Postoji toliko alata – od YouTube-a do veštačke inteligencije – koji mogu da unaprede nastavu. Ključno je kako ih koristite“, objašnjava.

Kao primer navodi obradu Kafkine „Metamorfoze“, koju povezuje sa savremenim pojmovima poput mobinga ili sagorevanja na poslu.

„Kada književnost prebacite u sadašnji kontekst, učenici shvataju da ona nije daleka i zastarela, već da govori o njihovim životima“, dodaje.

Zanimljivo je da upravo veštačka inteligencija, često viđena kao pretnja obrazovanju, u njenoj učionici ima suprotan efekat.

„Učenici su svesni da AI može da greši, pa danas više nego ikad proveravaju informacije iz više izvora. Na taj način razvijaju kritičko mišljenje“, ističe Petrović.

 "Kada učenje pretvorite u igru, rezultat je mnogo bolj"

Pored nastave, autorka je i knjige „O jednorozima, magiji i kritičkom mišljenju“, koja je za kratko vreme postala svojevrstan izdavački fenomen. Iako namenjena prvenstveno nastavnicima, pronašla je put do šire publike – od studenata do lekara.

„To mi je bio dokaz da priča o obrazovanju zanima mnogo više ljudi nego što mislimo“, kaže ona.

Njena kreativnost ogleda se i u edukativnoj igri „Književna memorija“, koja pomaže učenicima da kroz igru savladaju gradivo.

„Deci je teško da pamte činjenice napamet. Kada učenje pretvorite u igru, rezultat je mnogo bolji“, objašnjava.

Na kraju, iako priznaje takmičarski duh kada je u pitanju nagrada „Prosvetitelj“, ističe da joj je najvažnije što je deo zajednice izuzetnih nastavnika.

„Kada sam se prijavila, očekujem da pobedim – to ne krijem. Ali istovremeno znam da su moje kolege izvanredne. I to je ono što daje nadu“, zaključuje Petrović.