Teolog i književnik Nebojša Lazić o romanu "Savremeni bogonosci": Ako pronađemo Boga, pronaći ćemo i sebe

Teolog i književnik Nebojša Lazić predstavio je novi roman „Savremeni bogonosci“, u kojem kroz priču o monahu Mateju i susretima sa ljudima suočenim sa bolešću, krivicom, gubitkom i stradanjem govori o veri, ljubavi i svakodnevnim podvizima. Kako ističe, knjiga je posvećena običnim ljudima i malim delima ljubavi koja često zaboravljamo, a koja, prema njegovim rečima, predstavljaju suštinu hrišćanskog života.

Gostujući u emisiji "Hajde da razgovaramo", Lazić je objasnio da se deo radnje odvija u bolnici i zatvoru, na mestima na kojima se čovek suočava sa prolaznošću, patnjom i sopstvenim slabostima.

„Svi nekako pišu velike podvige, velike junake, a ja pišem o tim malim, običnim ljudima, o diskretnim herojima, o ljubavi očeva prema sinovima, sinova prema majkama, porodicama, o čoveku koji čitav život nosi krst i na kraju, kada treba da ponese svoj krst, nema dovoljno snage“, rekao je Lazić.

U središtu romana je monah Matej, koji se suočava sa teškom bolešću i saznanjem da mu se bliži smrt. Autor je naveo da je kroz ovu priču utkao i sopstvena životna iskustva, uključujući dve velike tragedije – smrt monaha oca Ilije sa Ostroga, koji je preminuo od teške bolesti, i iznenadnu pogibiju njegovog najboljeg prijatelja, sveštenika, koji je stradao sa trudnom suprugom, iza kojih je ostalo troje dece.

Govoreći o veri i stradanju, Lazić je istakao da hrišćanstvo ne podrazumeva život bez bolesti, smrti i patnje, već veru da čovek kroz sve to nije sam.

„Nama Bog nigde nije obećao, niti u Svetom pismu, niti u predanju, niti u Jevanđelju, da nećemo imati bolesti, smrti i stradanja. Nama je Bog obećao samo jedno, a to je da će biti s nama do kraja“, naveo je Lazić.

„Ako nađemo Boga, naći ćemo i sebe“

Lazić je govorio i o savremenom čoveku koji, kako ocenjuje, često traga za srećom kroz materijalne stvari, društvene mreže i različite savete o ličnom razvoju, dok zanemaruje odnose sa ljudima i jednostavne vrednosti.

On je naglasio da ne odbacuje psihologiju i psihoterapiju, ali da pravi razliku između stručne pomoći i onoga što smatra nadrilekarstvom, poput astroterapije i pokušaja da se životni problemi reše instant metodama.

„Savremeni life coach-evi danas pozivaju da tražimo sebe, da budemo najbolja moguća verzija sebe. To zvuči lepo i primamljivo, ali ja duboko verujem da ćemo, ako nađemo Boga, naći i sebe“, rekao je autor.

Euronews Srbija

Prema njegovim rečima, problem savremenog društva je i u tome što ljudi često traže potvrdu sopstvenih stavova, naročito na društvenim mrežama, dok se ljubav svodi na prepoznavanje sebe u drugome.

„Čak je i naša ljubav površna i strasna, jer ja volim drugog samo onoliko koliko sebe prepoznam u njemu. I tu se završava ta ljubav“, ocenio je Lazić.

Dodao je da se sreća sve češće traži u materijalnim stvarima, koje su podložne promenama i inflaciji, dok ljubav, kako je istakao, ne gubi vrednost.

„Ljubav je i od smrti starija, jer u onom momentu kada neko blizak meni umre, ne umire moja ljubav koja je vezana za njega. Ljubav ga nadživi“, rekao je Lazić.

Patnja kao suočavanje sa prolaznošću

Govoreći o glavnom junaku romana, monahu Mateju, Lazić je objasnio da bolest čoveka podseća na njegovu prolaznost i navodi ga da razmišlja o večnosti, preispituje svoje postupke i odnos prema Bogu.

„Bez nevolje nema bogomolje. Često se upravo u nevolji okrećemo Bogu i počinjemo da preispitujemo sebe – gde smo pogrešili, šta smo pogrešili i šta je moglo biti drugačije“, naveo je.

Istakao je da je borba ljudi sa teškim oboljenjima često ravna mučeništvu, ali da upravo u takvim trenucima oni pokazuju snagu i istrajnost.

Lazić je posebno ukazao na decu sa autizmom i decu obolelu od bulozne epidermolize, poznatu kao bolest „dece leptira“, koja su takođe među junacima njegovog romana. Kako je objasnio, leptir na naslovnici knjige nije slučajan simbol.

„Zagrljaj dečaka leptira boli, jer njegova koža sva otpada. Ali taj zagrljaj je zagrljaj ljubavi“, rekao je Lazić.

Na pitanje gde je Bog kada stradaju nevini, posebno deca, autor je izneo lično razmišljanje, uz ogradu da ne zna da li je njegov odgovor jedini ispravan.

„Ja verujem da je Bog učitelj, a učitelj tokom testa ćuti i čeka naš odgovor“, zaključio je Lazić.

Bonus video: