Stanković: Očekujem regularan početak akademske godine, svaka obustava nezakonita

Ministar prosvete u tehničkom mandatu Dejan Vuk Stanković izjavio je danas da očekuje da akademska godina regularno počne od 1. oktobra i istakao da bi svaka obustava nastave predstavljala nedvosmileno kršenje Zakona o visokom obrazovanju.

Stanković je rekao za Tanjug da bi ponovno izazivanje diskontinuiteta u odvijanju nastave bilo katastrofalno, a još gore ako bi se uveo jedan presedan, a to je da se zbog izbora odlaže početak akademske godine.

Na pitanje da li je izvesno da će akademska godina na fakultetima početi 1. oktobra i da li ima fakulteta koji su jasno stavili do znanja da neće raditi i koliko ih je, Stanković je rekao da je prema njegovom mišljenju mnogo izvesnije da školska godina počne regularno, nego da počne neregularno.

"Iako svakako postoje, nažalost, i u akademskim krugovima mnogi koji bi neregularnost da postave kao princip. Jasno je da svaka obustava, odnosno nezapočinjanje akademske godine 1. oktobra, predstavlja nedvosmisleno kršenje Zakona o visokom obrazovanju, kršenje usvojenog kalendara školske godine na univerzitetu, i kršenje onoga što je uspostavljeno poverenje između uprava fakulteta i studenata koji su upisali ovu akademsku godinu, kao i studenata koji treba da prelaze iz, recimo, prve godine u drugu, ili iz druge godine u treću, ili koji treba polako da privode kraju svoje studije", rekao je Stanković.

Prema njegovim rečima, nakon upisa jasno je rečeno studentima kada školska godina počinje i kada se završava.

"Zna se, prema propisima, koliko ima radnih nedelja, kada se odvijaju ispitni rokovi, i to spada u regularne obaveze visokoškolskih ustanova da obaveste studente o onome što su rasporedi, kako časova, tako i ispita, da bi ovi mogli da se pripremaju, odnosno da organizuju svoje vreme i da ispunjavaju obaveze", rekao je Stanković.

Odgovarajući na pitanje da je prema rektoru Beogradskog univerziteta Vladanu Đokiću bilo zahteva da pomeri početak akademske godine, i da su to tražili studenti, Stanković je rekao da je to tražio deo politizovanih studenata, kao deo podrške jednoj listi na izborima, ali da ne bih ulazio u politička pitanja.

"Ne može bez dozvole ministarstva da to uradi, nikad. Može na štetu studenata da proba da uradi, a i na svoju štetu. Jer je to nezakonit potez. Rektor Đokić je redovni profesor Beogradskog univerziteta, dva puta je bio dekan, ovo mu je drugi mandat kao rektor. Rektor Đokić je čovek koji jako dobro zna da 1. oktobra treba da počne akademska godina. Zna on, i svi njegovi prorektori, i svi dekani, i ceo senat Beogradskog univerziteta svi znaju kada počinje akademska godina", rekao je on.

Prema njegovim rečima, profesori imaju pravo da se bave politkom i da budu na listama, ali da ne mogu fakultet koristiti za političke govore.

Prema njegovim rečima od 1. oktobra oni treba da drže predavanja bez obizra da li su kandidati na nekoj listi.

"Svi profesori koji su kandidati, bez obzira na kojoj listi su kandidati, treba da u skladu sa svojim ugovorima koje imaju sa visokoškolskim ustanovama se pojave na predavanjima, predstave plan i program rada na svojim predmetima, i da se obrate studentima sa željom da fakultet, odnosno amfiteatre, koriste za sticanje znanja i napredovanje u znanju i slično. Ne treba da drže političke govore", rekao je Stanković.

Poručio je da se za katedrom ne drže politički govori.

"Političke govore mogu da drže na trgovima, mogu da drže ovde u studiju, kad se predstave kao političari, predstavnici neke političke stranke, koalicije, pokreta ili već čega god hoće. Mi nemamo ništa protiv toga, ali prostor akademske zajednice i nužnost kontinuiteta odvijanja nastavnog procesa unutar akademske zajednice, tačnije u prostorima visokoškolskih ustanova, ne sme da bude ugrožen. Nigde u civilizovanom svetu nije ugrožen, ne sme da bude ugrožen ni u Srbiji, i to mora svima da bude jasno", istakao je Stanković.

Istakao da je nezakonita politizacija univerziteta i dodao da je i dalje ima, ali mnogo manje nego što je to bio slučaj u akademskoj 2024/2025. koja je sa stanovišta upravljanja univerzitetom i pojedinačnim fakultetima bila katastrofalna.

"Ta vrsta politizacije je uništila visoko obrazovanje, napravila jedan ozbiljan diskontinuitet u nastavno-naučnoj aktivnosti. Pre svega je srušila fokus nastavnicima od primarnog posla, a to je da drže predavanja i da se bave naučno-istraživačkim radom. Postavila je primat dnevne politike nad nastavom i naukom, sa jedne strane, a sa druge strane srušila je, kada je reč o studentima, motivaciju i fokus za učenje. Svaki diskontinuitet u institucionalnom procesu sticanja znanja je opasan, i po profesore i po studente", istakao je Stanković.

Kako je rekao, ono što je vidljivo kao posledica blokada fakulteta u prethodnom periodu jeste i način na koji su se odvijali upisi i zainteresovanost za pojedine fakultete.

"Došlo je i do tog pada na Šangajskoj listi, koji je jedan višeznačan proces i o kome se mnogo pričalo, a pitanje je koliko se to sve razumelo. Glavno što se desilo jeste da je jedna grupa ljudi, krajnje neodgovorno, koristila fakultete kao platformu za svoju političku promociju, i koristila krizu koja je izazvana na univerzitetu za svoju političku šansu da nedemokratskim putem obori vlast", rekao je on.

Prema njegovim rečima, kada je država uspela da reorganizuje univerzitet i da, kako je rekao, značajnu i administrativnu i finansijsku injekciju visokoškolskom obrazovanju, normalizovalo se stanje.

"Ponovno izazivanje diskontinuiteta u odvijanju nastave bilo bi katastrofalno, a još gore bi bilo ukoliko bi se uveo jedan presedan, a to je da zbog izbora odlažemo početak akademske godine", rekao je Stanković.

Na pitanje da su studenti Elektrotehničkog fakulteta (ETF) u Beogradu izglasali na plenumu blokadu nastave od 1. oktobra, Stanković je rekao da to zvanično niko od onih koji vode taj fakultet nije bio sklon da javno podrži.

"Nadam da će profesori i uprava fakulteta imati kontrolu situacije na terenu", rekao je Stanković.

Odgovarajući na pitanje gde je granica između političkog delovanja i akademskog života, Stanković je rekao da je granica okupacija fizičkog prostora visokoškolske ustanove i da taj prostor nema namenu da se na njemu koriste one ustavom zagarantovane političke slobode.

"Nema tu ni prava na slobodu izražavanja, u kontekstu političkih poruka, niti prava na slobodu udruživanja shvaćenu u kontekstu organizovanja plenuma koji preuzimaju upravljačke funkcije zvaničnih organa koji vladaju fakultetom. To je apsolutno neprihvatljivo, i svako ko se bude igrao sa tim biće suočen sa jasnim odgovorom države. Mi obustave rada zbog političkih razloga sigurno nećemo plaćati. Mi takođe nećemo dozvoliti nezakonitost u radu visokoškolskih ustanova i koristićemo administrativne mehanizme. Nećemo koristiti, kao država, nikakvu represiju, ali ćemo poštovanje zakona koristiti", rekao je Stanković za Tanjug.

Stanković je istakao da je država branila i da će braniti autonomiju univerziteta.

"Nisu oni branili autonomiju univerziteta. To je zamena teza. Oni su se služili nasiljem, a mi smo morali da se služimo tolerancijom i strpljenjem da obnovimo školsku godinu. Iako su trajale blokade, iako nije nadoknađena nastava, vlada i Ministarstvo prosvete su raspisali konkurs, omogućile visokoškolskim ustanovama da upišu novu generaciju studenata. Oni nisu svoje obaveze prema prethodnoj generaciji u potpunosti ispunili, niti su imali naznake da to urade, nisu nadoknadili nastavu", rekao je on.

Dodao je da je država to uradila da bi sačuvala univerzitet.

"Jer ne bi bilo ove generacije polaznika na univerzitetsko obrazovanje da vlada nije to uradila, da nije donela tu odluku, definisala kvote i dala stručno uputstvo", rekao je Stanković.

Podsetio je da je država bez obzira na blokade u prethodnom periodu, sve platila, u finansijskom smislu, od materijalnih troškova za rad univerziteta, koji nije radio jer su bile blokade.

"Za svaki mesec su dobili novac, dobili su uvećane plate u visokom obrazovanju u prošloj školskoj godini, bilo je 5,1 odsto, čak i u ovoj godini se planira i biće sektorsko povećanje za javni sektor, koje će se odraziti na univerzitet. Svako ko hoće profesionalno da se bavi svojom akademskom karijerom, on će od ove države dobiti punu zaštitu i podršku", dodao je on.

Stanković je rekao da su prošlogodišnje blokade organizovane uz podršku dekana.

"Nemojte misliti da je to samo organizovanje studenata. To je mit, a iza toga stoji organizovana akademska zajednica, odnosno neki istaknuti profesori i uprave koji su to omogućili. Nema tih studentskih pobuna bez blagoslova, uslovno rečeno, onih koji upravljaju time. Mi konačno moramo da stvorimo jednu upravljačku elitu koja će biti svesna za šta se koristi prostor visokoškolske ustanove i na tom minimalnom formalizmu morate da insistirate ukoliko predstavljate državu", rekao je Stanković.

Dodao je da on, kao resorni ministar ,mora da omogući studentima da se obrazuju, a profesorima koji žele profesionalno i pošteno da rade svoj posao da neometano tu svoju funkciju obavljaju.

"Amfiteatri nisu pozorišta za političke egzibicije, nego su mesta gde se diskutuje o temama koje dati fakultet proučava", rekao je Stanković.

Naglasio je da je visoko obrazovanje temelj napretka društva.

"Obrazovanje je naš glavni resurs, glavni resurs ove zemlje nije obilje prirodnih bogatstava koje izvozimo na globalnom tržištu, nego je ljudski kapital. Ljudski kapital vredi u meri u kojoj poseduje kvalitetno obrazovanje. I mi se nadamo da će taj talenat, koji naši mladi ljudi pokazuju na nivou srednjoškolskog obrazovanja na nivou fakulteta biti još više unapređen i da ćemo imati kvalitetne stručnjake koji će biti nosioci napretka u ovoj zemlji", rekao je Stanković.

Odgovarajući na pitanje dokle se stiglo sa reformom obrazovanja, Stanković je rekao da su započete određene reforme koje se odnose na osnovnoškolsko i srednjoškolsko obrazovanje, ali da je to ostavljeno za novu vladu.

"Mi, prateći preporuke OECD-a, koje su bazirane na različitim rezultatima testiranja kompetencija naših učenika smatramo da treba ići u razvoj takozvanog funkcionalnog znanja, razvoj međupredmetnih kompetencija, kod đaka i učenje koje bi bilo podređeno ishodima koje u učionici definišu samostalno profesori, kao neko ko decu usmerava u pravcu sticanja znanja koja se odnose na određenu predmetnu oblast. To su tri tačke koje se vezuju za te reforme. I mi želimo da promenom planova i programa, koja je završena za prvi razred osnovne i prvi razred gimnazije, podstaknemo dalje te programske i praktične promene u sistemu nastave i učenja", rekao je Stanković.

Dodao je da paralelno sa tim treba da dođe do promene koja se odnosi na uvođenje digitalizacije u obrazovni sistem.

"Prosek OECD-a u pogledu upotrebe robotike i veštačke inteligencije je 36 odsto, a naš procenat je 27. Potrebno nam je ulaganje u digitalnu infrastrukturu, u kompetencije nastavnika i đaka da prate taj proces digitalne transformacije obrazovnog sistema. Mi smo ove godine, kao ministarstvo, potrošili oko 40 miliona dinara na rad sa Centrom za robotiku i veštačku inteligenciju koji je napravio jedan izuzetan program obuke nastavnika. Nadam se da ćemo nastaviti i u periodu koji dolazi da radimo na tim obukama", rekao je Stanković.

Na pitanje o postignutim rezultatima tokom svog mandata, Stanković je rekao da je na poziciju ministra prosvete došao u najtežem trenutku za obrazovni sistem u Srbiji.

"Dao sam sve od sebe, naravno da nisam savršen, pravio sam možda i po koju grešku, ali mislim da smo stabilizovali i normalizovali stanje, danas je bolji materijalni položaj zaposleni", rekao je Stanković.