Peking u centru svetske igre: Putin stiže odmah posle Trampa, diplomatski signali sa Sijem?
Komentari
18/05/2026
-11:03
Si Đinping i Vladimir Putin razmenili su u nedelju "čestitke u pismima" uoči posete ruskog predsednika Pekingu ove sedmice, samo četiri dana nakon što je Donald Tramp napustio Kinu. Si, kineski lider, izjavio je da je bilateralna saradnja između Rusije i Kine "nastavila da se produbljuje i učvršćuje", dok se ove godine obeležava 30. godišnjica strateškog partnerstva dve zemlje, preneli su kineski državni mediji. Putinova poseta Pekingu zakazana je za utorak i sredu.
Šta je zapravo postignuto na Trampovom i Sijevom "samit u zastoju" u Pekingu? Naime, u tekstu objavljenom u državnom tabloidu Global Times danas, navodi se da posete američkog i ruskog predsednika pokazuju da Peking "ubrzo postaje središte globalne diplomatije".
"Tesno povezane posete izazvale su veliku pažnju, a analitičari ističu da je izuzetno retko u periodu nakon Hladnog rata da jedna zemlja ugosti lidere SAD-a i Rusije jedan za drugim u roku od nedelju dana", naveo je Global Times, prenosi Gardijan.
Tanjug/AP/Mark Schiefelbein
Produbljeni odnosi Kine i Rusije izazivaju zabrinutost na Zapadu, posebno otkako je Moskva pokrenula invaziju punog obima na Ukrajinu 2022. godine. Prema zapadnim diplomatama i analitičarima, kineska ekonomska i diplomatska podrška Rusiji od tada pomaže održavanju rata.
Dvojica lidera sastala su se više od 40 puta, što daleko nadmašuje broj Sijevih susreta sa zapadnim liderima.
Bilateralna trgovina između Kine i Rusije dostigla je rekordne nivoe od 2022. godine, pri čemu Kina kupuje više od četvrtine ruskog izvoza. Velike kineske kupovine ruske sirove nafte donele su Moskvi stotine milijardi dolara prihoda za rat u Ukrajini.
Prema podacima koje je prikupio Centar za istraživanje energije i čistog vazduha, Peking je od početka invazije punog obima kupio više od 367 milijardi dolara ruskih fosilnih goriva.
Povezane vesti
Te kupovine doprinele su energetskoj bezbednosti Kine, koja je postala posebno važna nakon što je kriza na Bliskom istoku zaustavila transport nafte kroz Ormuski moreuz.
Ni rat u Ukrajini, niti kinesko-ruski odnosi, izgleda nisu bili značajna tema razgovora Trampa i Sija prošle nedelje. Kinesko saopštenje o glavnom bilateralnom sastanku samo je kratko pomenulo "ukrajinsku krizu", dok se u američkom saopštenju ona uopšte ne pominje.
Umesto toga, razgovori SAD-a i Kine bili su fokusirani na trgovinu, Tajvan i rat na Bliskom istoku, pri čemu je Tramp izjavio da se Kina slaže s njim oko važnosti ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza.
Si je takođe izvršio pritisak na Trampa po pitanju Tajvana, upozorivši ga na mogućnost sukoba ukoliko se tim pitanjem ne bude pravilno upravljalo. Tramp je napustio Peking rekavši da još nije odlučio da li će odobriti višemilijardni paket američkog naoružanja za Tajvan. Obustavljanje prodaje predstavljalo bi veliku pobedu za Peking, koji želi da preuzme kontrolu nad samoupravnim ostrvom, čemu se protivi većina stanovnika Tajvana.
Tanjug/AP/Mark Schiefelbein
Džozef Vebster, viši saradnik Atlantskog saveta, napisao je u biltenu da bi "Tajvan mogao biti podtekst sastanka Sija i Putina". Vebster smatra da Peking možda želi da potpiše dodatne sporazume o fosilnim gorivima s Moskvom kako bi osigurao energetske zalihe u slučaju budućeg sukoba. Proširenje kapaciteta ruskih naftovoda ka Kini "značajno bi povećalo kinesku naftnu bezbednost u slučaju tajvanskog scenarija“, napisao je Vebster.
Rusija već duže vreme pokušava da podstakne Kinu da nastavi projekat gasovoda "Snaga Sibira 2", koji bi dodao još 50 milijardi kubnih metara kapaciteta postojećoj mreži između dve zemlje.
Tanjug/AP/Sergei Bobylev
"Tramp nije želeo da ulazi u direktnu konfrontaciju sa Pekingom"
Nedavnu posetu Trampa Kini i buduću Putinovu Pekingu komentarisao je za Euronews Srbija novinar Branko Žujović, koji je ocenio da je došlo do primetne promene u Trampovom pristupu u odnosu na raniji period. On je rekao da mu se čini da je u Pekingu ovih dana "zatečen jedan drugačiji Donald Tramp, takoreći njegov blizanac u odnosu na prošlogodišnjeg Trampa".
Povezane vesti
Kako kaže, ton razgovora i poruke iz Pekinga bili su znatno uzdržaniji u odnosu na ranije periode. Navodi i da se ton koji je saopšten u Pekingu bitno razlikuje od ranijeg, prilično agresivnog i dinamičnog stava koji je Tramp iskazivao. On dodaje da kineska strana nije ostavila prostor za nejasnoće kada je reč o Tajvanu.
Kineski domaćini su, ocenio je Žujović, vrlo jasno saopštili da je Tajvan pitanje svih pitanja i da se ne može dovesti u pitanje teritorijalni integritet Kine.
Prema njegovim rečima, Tramp nije želeo da ulazi u direktnu konfrontaciju sa Pekingom tokom posete. Kako je dodao, nije bio u poziciji da provocira kineske domaćine, niti je želeo da to čini. Podsetio je i da je pitanje Tajvana tradicionalno jedno od ključnih tačaka američko-kineskih odnosa, posebno u periodima administracija republikanaca.
Povezane vesti
"Prodaja naoružanja Tajvanu uvek je bila povećavana kada bi republikanci bili u Beloj kući", naveo je on.
Žujović je naveo i da trenutni globalni kontekst ograničava manevarski prostor Vašingtona. Navodi i da Tramp više nije u poziciji da "gura prst u oko Kini“, istakavši da ima i drugih globalnih kriza koje utiču na američku spoljnu politiku. Govoreći o situaciji na Tajvanu, Žujović je istakao da se paralelno sa međunarodnim odnosima odvijaju i unutrašnje političke promene. Kako navodi, opozicione strukture su uticale na promene u vojnom budžetu, što je izazvalo političke tenzije.
"To je izazvalo veliki potres koji možda nije vidljiv u globalnim razmerama, ali je na Tajvanu veoma važno pitanje", rekao je on.
Komentarišući najavljenu posetu ruskog predsednika Vladimira Putina Pekingu, Žujović je rekao da ona ne mora nužno biti direktno povezana sa Trampovim dolaskom.
Tanjug/AP/Alexander Nemenov
"To je poseta koja je planirana ranije, sa formalnim povodima, uključujući godišnjice sporazuma između Rusije i Kine", rekao je on.
Ukrajinski konflikt i globalne krize, kako je dodao, ne mogu se posmatrati odvojeno od kineske uloge. Kina, naveo je, postavlja se kao važna država koja može da poveže različite strane i utiče na tok događaja. Na pitanje da li Kina koristi globalnu nestabilnost, Žujović odbacuje takvu ocenu.
"Ne bih rekao da Kina koristi nestabilnost u svetu. Rekao bih da se postavlja kao konstruktivna strana koja pokušava da obezbedi stabilnost", naveo je on.
Prema njegovim rečima, kineski prioritet je ekonomski razvoj i stabilno međunarodno okruženje. Navodi da Kina želi stabilan svet jer smatra da je to uslov za njen razvoj. Govoreći o globalnim odnosima moći, Žujović ocenjuje da svet više nije unipolaran.
"Nema ni najmanje sumnje da se multipolarni svet rodio i da sada imamo više centara odlučivanja", rekao je on.
Vašington, naveo je, više ne donosi odluke samostalno kao ranije. SAD su, ocenio je, suočene sa silama koje su im dorasle i sada je sve više pitanje dogovora, a ne unilateralnih poteza.
O simboličkim aspektima susreta, uključujući ceremonijal i gestove tokom posete, Žujović ističe da oni imaju dodatni diplomatski značaj. On posebno ukazuje na simboliku kineskog "Hrama neba" i poruke koje Kina šalje kroz tradiciju.
"To je poruka harmonije i blagostanja, veoma važna simbolička poruka upućena svetu", rekao je Žujović.
Komentari (0)