Tramp, Si i Putin u Pekingu: Da li Kina postaje centar novog globalnog poretka?

Nakon sastanka Donalda Trampa i Si Đinpinga u Pekingu, pažnju svetske javnosti privukle su poruke o Tajvanu i mogućem novom balansu globalnih odnosa, dok se u narednim danima očekuje i poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Kini, što dodatno pojačava interesovanje za odnose velikih sila.

U razgovoru za Euronews Srbija novinar Branko Žujović analizirao je poruke sa samita, poziciju SAD u odnosu na Kinu, kao i širi međunarodni kontekst u kojem se odvijaju sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku. Govoreći o poseti američkog predsednika Kini, Žujović ocenjuje da je došlo do primetne promene u njegovom pristupu u odnosu na raniji period.

"Mislim da je u Pekingu ovih dana zatečen jedan drugačiji Donald Tramp, takoreći njegov blizanac u odnosu na prošlogodišnjeg Trampa", naveo je on.

Kako kaže, ton razgovora i poruke iz Pekinga bili su znatno uzdržaniji u odnosu na ranije periode.

Tanjug/AP/Mark Schiefelbein

"Ton koji je saopšten u Pekingu bitno se razlikuje od ranijeg, prilično agresivnog i dinamičnog stava koji je Tramp iskazivao", istakao je Žujović.

On dodaje da kineska strana nije ostavila prostor za nejasnoće kada je reč o Tajvanu.

"Kineski domaćini su vrlo jasno saopštili da je Tajvan pitanje svih pitanja i da se ne može dovesti u pitanje teritorijalni integritet Kine", rekao je on.

Tajvan i granice američke politike

Prema njegovim rečima, Tramp nije želeo da ulazi u direktnu konfrontaciju sa Pekingom tokom posete. Kako je dodao, nije bio u poziciji da provocira kineske domaćine, niti je želeo da to čini. Podsetio je i da je pitanje Tajvana tradicionalno jedno od ključnih tačaka američko-kineskih odnosa, posebno u periodima administracija republikanaca.

"Prodaja naoružanja Tajvanu uvek je bila povećavana kada bi republikanci bili u Beloj kući", naveo je on.

Žujović dodaje da trenutni globalni kontekst ograničava manevarski prostor Vašingtona. Navodi i da Tramp više nije u poziciji da "gura prst u oko Kini“, istakavši da i ima i drugih kriza globalnih kriza koje utiču na američku spoljnu politiku.

Govoreći o situaciji na Tajvanu, Žujović ističe da se paralelno sa međunarodnim odnosima odvijaju i unutrašnje političke promene. Kako navodi, opozicione strukture su uticale na promene u vojnom budžetu, što je izazvalo političke tenzije.

"To je izazvalo veliki potres koji možda nije vidljiv u globalnim razmerama, ali je na Tajvanu veoma važno pitanje", rekao je on.

Putinova poseta Pekingu i pitanje globalnog poretka

O najavljenoj poseti ruskog predsednika Vladimir Putina Pekingu, Žujović ističe da ona ne mora nužno biti direktno povezana sa Trampovim dolaskom.

"To je poseta koja je planirana ranije, sa formalnim povodima, uključujući godišnjice sporazuma između Rusije i Kine", rekao je on.

Alexander Shcherbak / Sputnik / Profimedia

Ipak, dodaje da se ukrajinski konflikt i globalne krize ne mogu posmatrati odvojeno od kineske uloge.

"Kina se postavlja kao važna država koja može da poveže različite strane i utiče na tok događaja", ocenio je Žujović.

Na pitanje da li Kina koristi globalnu nestabilnost, Žujović odbacuje takvu ocenu.

"Ne bih rekao da Kina koristi nestabilnost u svetu. Rekao bih da se postavlja kao konstruktivna strana koja pokušava da obezbedi stabilnost", naveo je on.

Prema njegovim rečima, kineski prioritet je ekonomski razvoj i stabilno međunarodno okruženje. Navodi da Kina želi stabilan svet jer smatra da je to uslov za njen razvoj.

"Multipolarni svet je već realnost"

Govoreći o globalnim odnosima moći, Žujović ocenjuje da svet više nije unipolaran.

"Nema ni najmanje sumnje da se multipolarni svet rodio i da sada imamo više centara odlučivanja", rekao je on.

Kako dodaje, Vašington više ne donosi odluke samostalno kao ranije. SAD su, dodao je, suočene sa silama koje su im dorasle i sada je sve više pitanje dogovora, a ne unilateralnih poteza.

O simboličkim aspektima susreta, uključujući ceremonijal i gestove tokom posete, Žujović ističe da oni imaju dodatni diplomatski značaj. On posebno ukazuje na simboliku kineskog "Hrama neba" i poruke koje Kina šalje kroz tradiciju.

"To je poruka harmonije i blagostanja, veoma važna simbolička poruka upućena svetu", rekao je on.

Kompletno gostovanje pogledajte u videu iznad teksta.