Blokade, incidenti i zakon: Ko je odgovoran ako na neprijavljenom skupu dođe do nasilja?

Nedavni incident koji se dogodio tokom blokade ispred Pravnog fakulteta, kada je kolima udaren jedan 90-godišnjak, otvorio je pitanje bezbednosti građana na blokadama i na protestima, odgovornosti onih koji ih organizuju, odnosu policije prema neprijavljenim skupovima, ali i političke instrumentalizacije takvih događanja. Sagovornici Euronews Srbija navode da nastavak takvih protesta pokazuje da zahtevi za izborima nisu iskreni, kao i da će izbori, ako se i kad dese, biti korišćeni samo za nastavak nasilja kroz tvrdnju da su pokradeni.

Marketinški stručnjak Nebojša Krstić kaže da je najveći problem to što nastavak blokada, za koje se u trenutku pomislilo da su iscrpljene kao modus protesta, pokazuje da oni koji blokiraju ne žele izbore.

"Izbori u uslovima anarhije i proizvodnje haosa, dakle, nisu realnosti i ne treba da budu održani. I nigde u svetu se ne održavaju. Nastavak ovih protesta pokazuje u stvari želju da ti zahtevi za izborima nisu iskreni i da će i izbori, ako se dese i kad se dese, biti korišćeni samo za nastavak nasilja kroz tvrdnju da su pokradeni ili ako se još dese neki incidenti, a sigurno mogu biti orkestrirani i mogu da se dese, kad god da se dese, neće biti razlog za smirivanje političkih tenzija, već će biti samo jedan korak u rasplamsavanju", rekao je on.

U tom smislu, kaže on, postavlja se pitanje čemu onda trošiti toliki novac, navodeći da su izbori su skupa stvar.

"Kad su redovni, onda ta cena mora da se prihvati, demokratija košta, ali kad su vanredni, to ne mora. I to je jedan problem", rekao je Krstić.

Kada je reč o odgovornosti u slučaju incidenata, Krstić kaže da postoji zakon koji reguliše proteste i reguliše i ko je odgovoran i ko mora da prijavi, i ko kad prijavi mora da vodi računa o bezbednosti, u saradnji sa policijom. 

"Ovde imate da se hiljade protesta održalo u poslednjih 15-16 meseci i da nijedan nije bio prijavljen i da ni za jedan ne znamo ko je tačno organizator, pa taj ne može ni da snosi neku odgovornost. A ovi učesnici koji sistematski krše zakon na razne načine, oni su štićeni, štićena lica od strane policije, dok čovek koji ne znamo kakvu potrebu ima da stigne tamo gde je naumio i ima pravo da stigne, dakle, on biva hapšen i biva procesuiran što je van pameti", rekao je Krstić.

Advokat Dragoslav Ljubičanović kaže da sada svako ima u zavisnosti od svog pogleda i političkog opredeljenja interpretaciju incidenta kod Pravnog fakulteta. 

"Niko ovde nije rekao da je ušao među njih. Nije tačno. On (vozač) je bio opkoljen od njih. Videli smo i druge incidente saobraćajne na tim blokadama gde su lica koja sprečavaju saobraćaj i slobodu kretanja vrlo agresivna, otvaraju ta vozila, nasrću. Ne može niko da me uveri da to ne utiče na vozača. Čovek je pokušao da se vrati u rikvierc, nije tačno da je punom snagom. Znate šta znači punom snagom udariti nekoga? Taj neko ne bi bio živ. To su sad sve interpretacije", rekao je avokat.

Ko priželjkuje incidente?

Da su na raskrsnici kod Pravnog fakulteta blokade i dalje svakodnevne ali sa jednom razlikom što u poslednjih oko mesec dana njih više ne obezbeđuje policije rekao je politikolog Nikola Parun.

"Verujem da nijedna od njih nije bila prijavljena, da će se organizatori svaki put zaštititi od kritike na taj račun pravom na spontani javni skup koji dozvoljava zakon o javnim okupljanjima, kada je on okinut, odnosno izazvan nekim konkretnim događajem", rekao je on i naveo da dosad niko nije kažnjen za to.

On smatra da je dosta maglovito to kako se tumači šta je konkretni događaj koji dozvoljava spontani skup koji se onda ne prijavljuje.

"Uhapšen je taj čovek koji je samo krenuo gde je naumio, samo je problem što je on udario čoveka od 90 godina, iz sve snage u rikverc", rekao je on.

Euronews Srbija

Parun je naveo da je prva odgovornost na vozaču koji je udario čoveka, druga na policiji koja je prema zakonu o javnom okupljenju  dužna da obezbedi javno okupljanja bez definicije da li su ona prijavljene ili nisu prijavljene.

"Svaki skup bi trebalo po zakonu prijaviti, osim taj koji je spontano organizovan, odnosno spontani odgovor na nešto konkretno. I do sada svih tih tridesetak ili koliko već hiljada skupova koji su organizovani u prethodnih godinu i po dana, verujem da je najmanji broj njih zaista i bio prijavljen. Međutim, to ne abolira policiju od odgovornosti da obezbeđuje te skupove jer da tako nije, zašto bi policija obezbeđivala te skupove kod Pravnog fakulteta koji se dešavaju kao 16 minuta stajanja, pa unazad godinu dana ili već, dok to nije prestala da radi pre 15. dana", naveo je on.

Ljubičanović u tim blokadama i protestima ne vidi ništa spontano.

"Ako nastavimo da se pravimo nevešti kao u proteklih godinu i po dana, onda može. Ovde ništa nije spontano i ništa nije bez organizatora. Ja bih voleo da čujem tu decu koja su taj dan došla tu zloupotrebljena, da nisu organizovana i poslata tu da budu sa nekim ciljem. Cilj nije odavanje pošte, kako su rekli da je odavanje pošte, cilj je politička utakmica, politička kampanja", rekao je Ljubičanović.

On je upitao šta je sa pravnom obavezom policije da štiti slobodu kretanja građana, da obezbedi nesmetano odvijanje saobraćaja, da kažnjava, odnosno, prikuplja dokaze o izvršenju saobraćajnih prekršaja na saobraćajnim putevima.

Euronews Srbija

"To su sve dileme. Sada mi možemo da stavimo ko ima pretežno pravo. Da li neko ko se setio da, nije tačno da su svakodnevne tamo blokade, nekoliko meseci ih nije bilo. I meni je najstrašnije u tome što ta deca su izašla i misle da će svesnim laganjem javnosti postići bilo šta dobro u ovoj državi, u ovom društvu. Ako je njihov inicijalni razlog izlaska na ulice, zatvaranja na fakultetima i bio moralno opravdan, a to je želja da se nešto u društvu promeni, da se otkriju učinioci, odgovorni za onu tragediju u Novom Sadu, sada već postaje jasno da su sredstva kojima oni to žele da postignu upravo ono što proklamuju da se bore protiv toga", rekao je Ljubičanović.

On kaže da postoji snimak tog incidenta, da se jasno vidi da čovek ide unazad, da je opkoljen, da se nasrće na njegov automobil.

"Lica koja su okupila tu ljude i rekla im - tu stanite, blokirajte saobraćaj, dobro je da se desi incident, znate šta bi se desilo da nije bilo incidenta? Ne bi imalo o čemu da se priča i da se raubuje kao politička tema. I to vidimo. Svaki incident se koristi kao okidač da neku političku temu i političku borbu. Ovde, narativ nije kako će odgovarati vozač. Time se niko ne bave na taj način. nego hteo je da ubije čoveka od 90 godinama. Dajte, molim vas, to su politički narativi, to nisu pravni narativi", rekao je Ljubičanović.

Tužilaštvo taj slučaj kvalifikuje kao teško ubistvo u pokušaju, a advokat kaže da to nije prvi slučaj da se saobraćajni incidenti na blokadama kvalifikuju kao teško ubistvo u pokušaju i da posle takve kvalifikacije otpadnu kad se neko samo malo zapita i stavi prst na čelo.

Krstić je rekao da se ne možete znati šta misle ljudi koji blokiraju raskrsnicu. 

"Ali onaj ko je organizovao te ljude, koji ih je postavio tu i koji im je rekao da dođu, taj je odgovoran", dodaje on.

On je rekao da su na blokadi bili "klinci" i čovek od 90 godina, a da je možda bilo i još starijih ljudi. 

"Šta će čovek od 90 godina nasred ulice u piku saobraćajne gužve? Ove klince još i razumem, oni su brzi, mogu da skoče, uteknu kad treba, ali stariji čovjek stvarno nema tu poslu. Međutim, nije to pitanje. Pitanje je dakle šta organizacija toga radi sve vreme. A ovde mislim da je gospodin Ljubičanović u pravu da je ovde u stvari da taj koji organizuje ne želi da oda poštu poginulima u nesreći u Novom Sadu, nego želi da se desi incident. On svesno gura tu decu i druge građane u neku opasnost po zdravlje ili po život. On priželjkuje da se to desi da bi onda moglo da se tvrdi kako eto ima razloga za spontano okupljanje", naveo je Krstić.  

     Kompletan razgovor o ovoj temi možete pogledati u video prilogu iznad teksta.