Moreuz kao oružje: Blokada "uskih grla" može da ima globalne posledice
Komentari
16/05/2026
-14:01
Da li bi uvođenje putarine za prolazak kroz Malajski moreuz, uski morski prolaz koji povezuje Indijski i Tihi okean, moglo da bude profitabilan posao? Indonežanski ministar finansija Purbaja Judi Sadeva nagovestio je tu ideju krajem aprila.
"Ako bismo to podelili na tri dela između Indonezije, Malezije i Singapura, to bi moglo biti veoma isplativo, zar ne?", rekao je.
Kasnije je pojasnio da nije bio potpuno ozbiljan, nakon što je indonežanski ministar spoljnih poslova Sugiono izjavio da njegova zemlja podržava slobodu plovidbe i da neće uvoditi putarine za brodove koji prolaze kroz moreuz između Indonezije, Malezije i Singapura.
Ipak, ta izjava ponovo je otvorila pitanje mogućnosti zloupotrebe pomorskog saobraćaja kao geopolitičkog sredstva pritiska, ne samo u Ormuskom moreuzu, već i u drugim plovnim putevima.
"Zatvaranje Ormuskog moreuza primoralo je kreatore politika u Aziji da se suoče sa pitanjima bezbednosti drugih pomorskih uskih grla", napisala je novinska agencija Reuters.
Malajski moreuz izaziva posebnu zabrinutost. Reč je o najvažnijoj brodskoj ruti između istočne Azije, Bliskog istoka i Evrope, kroz koju prolazi oko 22 odsto svetske pomorske trgovine.
Opasnosti od geopolitičkog pritiska
Međutim, osim piraterije i regionalnih sukoba, postoje i drugi razlozi za zabrinutost. Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) upozorio je u novembru prošle godine na ovu novu opasnost.
Povezane vesti
Čak su i nedržavni akteri sada u poziciji da ozbiljno poremete tok globalne trgovine, navodi ovaj istraživački centar, pozivajući se na napade hutskih milicija u Crvenom moru. Mnoge brodarske kompanije sada izbegavaju prolazak kroz Suecki kanal i umesto toga biraju duži put oko Rta dobre nade, što značajno utiče na lance snabdevanja i cene, piše Dojče vele (DW).
Politikolog Nikolaus Šolik, bivši pukovnik austrijske vojske i viši savetnik pri Austrijskom institutu za evropsku i bezbednosnu politiku (AIES), smatra da su to znaci suštinske promene u geopolitičkom odnosu snaga.
"Danas osećamo posledice razvoja u kojem pojedine države veruju da mogu legitimno da dominiraju strateški važnim pomorskim moreuzima", rekao je za DW. Posebno bi bilo opasno, dodao je, ukoliko bi moreuzi poput Ormuskog, Malajskog ili Tajvanskog postali sredstva geopolitičkog uticaja.
Google Earth
Sa tim je saglasan i Kristijan Virt, analitičar za Aziju pri Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove (SWP).
"Da li je neki moreuz posebno ranjiv zavisi uglavnom od tri faktora: sporazuma o transportu, mogućih alternativnih ruta i političke situacije u okolnom regionu", rekao je za DW.
Što je neka ruta važnija i što ju je teže zaobići, to je njen strateški značaj veći.
"Povratak geografije"
Ormuski moreuz, kroz koji prolazi velika količina globalnog izvoza nafte i gasa, trenutno se smatra posebno ranjivim. Međutim, Šolik upozorava da ne treba posmatrati samo Persijski zaliv.
Povezane vesti
"U takvoj situaciji, Tajvanski moreuz bio bi još značajniji od Ormuskog moreuza", kaže on, misleći na mogući sukob između Kine i Tajvana. Kako ističe, veliki deo azijske trgovine prolazi kroz Tajvanski moreuz, kao i kroz Malajski moreuz.
Međunarodni institut za strateške studije (IISS) nedavno je napisao da geopolitika trenutno doživljava "povratak geografije". Moreuzi poput Ormuskog, Bab el-Mandeba ili Tajvanskog više nisu samo geografski prolazi; oni sve više postaju strateške poluge geopolitičke moći. IISS smatra da je snažna međusobna povezanost sveta stvorila nove zavisnosti, a time i nova sredstva za vršenje pritiska.
U međunarodnom pravu situacija je vrlo jasna
"Na pomorske moreuze od međunarodnog značaja primenjuje se princip slobodnog tranzita. To znači da brodovi, uključujući i ratne brodove, imaju pravo neometanog prolaska kroz moreuze koji su klasifikovani kao međunarodne vode", rekao je Virt.
Tanjug/AP/Matias Delacroix
Povezane vesti
Blokada međunarodnog moreuza predstavljala bi ozbiljno kršenje međunarodnog prava, rekao je Virt. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravu mora garantuje čak i ratnim brodovima miran prolazak kroz obalne vode koje se nalaze u teritorijalnoj nadležnosti država koje okružuju moreuz. Putarine ili naknade su u potpunosti neprihvatljive i mogu se naplaćivati samo na veštačkim plovnim putevima kao što su Suecki ili Panamski kanal.
Krhkost pomorskog prava
Međutim, pravi problem su političke realnosti, kaže Šolik: "Međunarodno pravo funkcioniše samo ako su zemlje spremne da ga poštuju". To, naravno, nije uvek slučaj: u nedavnom slučaju u Južnom kineskom moru, Kina je ignorisala odluku Stalnog arbitražnog suda koja je bila u korist Filipina.
Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da ne treba precenjivati konvencionalnu vojnu moć.
"Danas vam više nije potrebna velika mornarica da biste ozbiljno poremetili [saobraćaj kroz] neki moreuz", rekao je Šolik. Iran je, kako navodi, pokazao kako mali brzi čamci, rakete ili dronovi mogu da izvrše značajan pritisak.
Međutim, Virt smatra da potpuna blokada moreuza nosi i ogromne rizike za državu koja je sprovodi, jer bi i ona pretrpela veliku ekonomsku štetu. U slučaju eskalacije u Tajvanskom moreuzu ili Malajskom moreuzu, i Kina bi bila ozbiljno pogođena.
AP Photo/Asghar Besharati
Postoje i neke alternativne rute u jugoistočnoj Aziji, poput Sundskog moreuza između Sumatre i Jave ili Lombokskog moreuza između Lomboka i Balija. Transport preko tih alternativnih pravaca je duži i skuplji, ali globalna trgovina ne bi bila potpuno zaustavljena ako bi Tajvanski ili Malajski moreuz bili blokirani, rekao je Virt.
Pomorska uska grla
Ipak, oba stručnjaka su saglasna da globalizovana ekonomija postaje sve ranjivija. Šolik se poziva na princip "just in time" u modernim lancima snabdevanja. Kompanije gotovo da više ne drže zalihe robe, što znači da čak i kratki prekidi mogu izazvati globalnu ekonomsku štetu.
Zbog toga je Centar za strateške i međunarodne studije upozorio da Ormuski moreuz nije izuzetak, već simptom: moderna globalna ekonomija oslanja se na mali broj pomorskih "uskih grla", a njihova blokada može imati globalne posledice.
Zbog toga se posledice debate o Malajskom moreuzu protežu daleko izvan jugoistočne Azije. Oštra reakcija Singapura, Malezije i Indonezije na predlog uvođenja taksi na prolaz pokazala je koliko je primamljivo koristiti geografsku kontrolu kao političku ili ekonomsku polugu, ali i da dovođenje u pitanje slobode plovidbe predstavlja ozbiljnu pretnju svetskoj ekonomiji.
Komentari (0)