Tramp došao Siju "na noge" sa dva velika problema: Koja je pozadina susreta dva najjača svetska lidera

Poseta američkog predsednika Donalda Trampa Kini održana u trenutku pojačanih globalnih tenzija i otvorenih kriznih tačaka od Tajvana do Ormuza pretvorila se u ključni test odnosa dve najveće svetske sile, uz poruke o mogućem redefinisanju geopolitičke ravnoteže i budućnosti američko-kineskog partnerstva i rivalstva. Dragana Filipović, karijerni diplomata i odličan poznavalac američke spoljne politike, bila je gost emisije Euronews svet, a na samom početku razgovora pomenut je tekst jednog novinara New York Timesa koji je pratio Donalda Trampa. On je napisao da su za njega glavne bile razlike u nastupu i pristupu kineskog i američkog predsednika, gde zaključuje da je Si želeo da stavi do znanja da je Kina spremna da se ponaša kao supersila, jednaka Americi. 

"To svakako jeste moj utisak, jer ceo seting ove posete, to pokazuje. Kinezi su vrlo vešti u tome da svaki protokolarni detalj koriste da time šalju neku poruku. U ovoj situaciji, dakle, Tramp je došao na noge, Kine, da tako kažem, kineskom predsedniku i došao je sa dva značajna problema. Jedan je Ormuz i na neki način iznuđena potreba da završi rat, jer se nalazi u vrlo nezavidnoj situaciji u odnosu na Kongres i na domaću scenu u Sjedinjenim Američkim Državama", kaže Filipović.

Dodaje da je druga stvar pitanje Tajvana i energetska kriza koja je aktuelna.

Fiipović ističe da je ova poseta predviđena pre nego što je došlo do rata u Iranu. Kasnije je ona odložena, a u toj pripremi je dobila potpuno novu dimenziju. S druge strane, Kina je imala veliki interes za ovu posetu i osetila je da je momenat da ona treba da zauzme poziciju na savremenoj sceni u međunarodnim odnosima koja je ipak različita od one koju je imala do sada.

Tanjug/AP/Mark Schiefelbein

"Ona je bila uvek pomalo rezervisana, nikad nije bila agresivna u svojoj spoljnoj politici, u globalnom smislu i očito je procenila da je sada momenat pozicioniranja u odnosu na Pacifik", kaže ona.

Dodaje da Južno kinesko more, pitanje Tajvana deo gde Sjedinjene Države takođe imaju svoj interes i smatrali su očigledno da je bolje direktno razgovarati sa nekim prema kome će se ona postaviti kao partner sa najvećom svetskom silom.

"Mnogi uslovi su se stekli da, da do takvog razgovora dođe baš na tim pozicijama, na egal pozicijama, ako hoćete. Mi smo imali susret dva svetska lidera, možda najjača svetska lidera, ne, ne možda, očito najjača svetska lidera u ovom trenutku, i sad je vrlo interesantno, prosto, proceniti šta, šta su oni i kako uspeli ili nisu uspeli", kaže sagovornica.

Pozicija Pekinga jasna

Govoreći o Tajvanu, ona podseća na dugogodišnje suprotstavljene pozicije Vašingtona i Pekinga, ali i na moguće pomeranje u tonovima nakon ovog susreta.

"Pozicija Pekinga je jasna, Tajvan je deo kineske teritorije koji mora da se prisajedini, dok SAD već dugo imaju stav da Tajvan mora da bude sposoban da se brani“, objašnjava ona.

Ona napominje da su razgovori ostali delimično zatvoreni za javnost, ali da su pojedine izjave američke strane izazvale zabrinutost u Vašingtonu, posebno u vezi sa mogućim promenama politike prema Tajvanu.

Euronews Srbija

U nastavku, Filipović ukazuje na to da Kina u ovom procesu deluje dugoročno i oprezno, dok SAD imaju potrebu za bržim i vidljivijim rezultatima.

"Kina neće baš tako potrčati da u svemu izađe u susret SAD-u. Njena metodologija je step by step, polako, procenjuje se sve i nigde joj se ne žuri“, kaže ona.

Nasuprot tome, kako navodi, američka strana je pod većim pritiskom unutrašnje politike i očekivanja da poseta donese konkretan uspeh.

Govoreći o mogućim dogovorima, Filipović ocenjuje da je centralna tema bila šira regionalna stabilizacija, pre svega kroz uticaj Kine na Iran i pitanje Hormuza.

"Mislim da je to suština zahteva koje je postavio Tramp“, navodi ona, dodajući da su ekonomska i tehnološka pitanja takođe bila važan deo razgovora, uključujući industriju čipova, veštačku inteligenciju i retke minerale.

Tanjug/AP/Mark Schiefelbein

U završnici, ona naglašava da Kina želi da se predstavi kao faktor stabilnosti u regionu, ali i da zadrži kontrolisan pristup u odnosima sa SAD.

"Ono što Kina hoće jeste da potvrdi da je faktor stabilnosti u tom delu sveta“, kaže Filipović.

Na pitanje o mogućem izbegavanju "Tukididove zamke“, ona zaključuje da je još rano za konačan sud, ali da odnosi velikih sila ostaju u fazi preispitivanja i redefinisanja.

"Da li je izbegnuta još ne znamo. Kina je sila u usponu i tu nema dileme“, zaključuje ona.

Istorijski razvoj odnosa SAD i Kine

Tramp je osmi američki predsednik koji je posetio Kinu. Prvi je bio Ričard Nikson, 1972. Gvozdena kineska vrata otvorio je Henri Kisindžer, savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Ričarda Niksona. Njegova tajna diplomatija, zajedno sa premijerom Kine Džou Enlajem, dovela je do prve posete američkog predsednika Kini 1972. godine, kada se Nikson sastao sa Mao Cetungom. Vašington je želeo da iskoristi razdor između Sovjetskog Saveza i Kine kako bi izvršio pritisak na Moskvu i naterao je na ustupke. Centralna tačka pregovora bio je Tajvan. Nikson je u dokumentu "Šangajski komunike" prihvatio formulu jedne Kine, što je predstavljalo veliki udarac za Tajpej.

A sedam godina kasnije, Sjedinjene Američke Države su se sastale sa Džimijem Karterom i Dengom SjaoPingom. Ova poseta predstavljala je prekretnicu kada je reč o ekonomskom otvaranju Kine prema svetu.

Tanjug/AP/Mark Schiefelbein

Susret dvojice lidera omogućio je potpisivanje prvih trgovinskih sporazuma Vašingtona i Pekinga, otvaranje američkih fabrika u Kini i masovni priliv jeftine kineske robe na zapadno tržište. Što se tiče Tajvana, Sjedinjene Države su zvanično prekinule diplomatske odnose sa spornom teritorijom i prebacile ambasadu u Peking. Međutim, Kongres je ubrzo usvojio zakon o odnosima sa Tajvanom koji obavezuje Vašington da obezbedi Tajvanu sredstva za odbranu, a koji je i danas na snazi.

Deng je pobesneo zbog ove odluke i optužio Vašington za licemerje. Nakon zahlađenja u odnosima koje je izazvalo nasilno razbijanje demonstracija na Tjenanmenu 1989. godine, Bil Klinton i Đang Cemin relaksirali su odnose Amerike i Kine sastankom u Sijetlu 1993. godine.

Lideri su stavili ekonomiju ispred ideologije, a ovaj sastanak trasirao je put Kini ka članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji osam godina kasnije. Ovaj susret bio je istorijska tačka preokreta jer je nakon njega kineska roba preplavila američko tržište, a Kina je razvila monopol nad rafinisanjem retkih minerala, proizvodnjom aktivnih farmaceutskih sastojaka i sklapanjem visoke tehnologije, a američko tržište postalo je zavisno od kineske robe.

Tanjug/AP/Mark Schiefelbein

Klintonova odskočna daska za kinesku ekonomiju bila je glavni okidač za početak trgovinskog rata tokom prvog Trampovog mandata. Na sastanku sa Si Đinpingom u Mar-a-Lagu, Tramp je došao sa jasnom agendom da smanji ogroman trgovinski deficit sa Kinom. Vašingtonu je zasmetalo i naglo vojno jačanje Pekinga, i iz tog razloga Bela kuća se opredelila za politiku otvorenog obuzdavanja Kine kroz uvođenje carina i tehnološki embargo.

Susret Džoa Bajdena i Si Đinpinga 2022. na samitu na Baliju protekao je u znaku istorijskog nivoa tenzija oko Tajvana. Zaoštravanje je dostiglo vrhunac nakon posete Nensi Pelosi Tajpeju u avgustu 2022. godine.

Međutim, za razliku od prethodnih era, ovde cilj nije bilo zbližavanje ili saradnja, već postavljanje takozvanih diplomatskih zaštitnih ograda. Susret je uveo eru stabilizovanog rivalstva gde obe strane priznaju sukobe interesa, ali aktivno komuniciraju kako bi sprečile rat.