Neizvesno leto: Masovna otkazivanja letova zbog nestašice kerozina, blokada Ormuza digle cene karata u nebo

Rat sa Iranom i gotovo potpuna paraliza plovidbe u Ormuskom moreuzu izazvali su ozbiljne potrese u svetskom avio-saobraćaju. Situacija izaziva strah od novog talasa otkazivanja letova i ekstremnog poskupljenja avionskih karata, i to baš uoči vrhunca letnje sezone na severnoj hemisferi.

Kriza je dovela do ozbiljne nestašice avio-goriva širom sveta, jer poremećaji u izvozu nafte iz Persijskog zaliva direktno pogađaju proizvodnju kerozina. Rafinerije na Bliskom istoku, koje pokrivaju više od 10 odsto svetske proizvodnje avio-goriva, suočavaju se sa ogromnim poteškoćama u transportu tereta ka kupcima van regiona.

Od početka sukoba, cene avio-goriva (jet fuel) rastu čak i brže od cena sirove nafte. U Evropi su dostigle istorijski maksimum, premašivši 200 dolara po barelu, što je zadalo snažan udarac avio-kompanijama.

Suočene sa visokim troškovima i smanjenom dostupnošću goriva, mnoge kompanije su već otkazale hiljade letova, prizemljile starije letelice koje troše više energije i podigle cene karata. Tržište strahuje da će uslediti još drastičnija redukcija linija, piše Bloomberg.

Azija i Evropa najviše pogođene

Pixabay

Azija je region koji trpi najjači udarac, jer se tradicionalno najviše oslanja na naftu koja prolazi kroz Ormuski moreuz. Prema podacima agencije OilX kompanije Energy Aspects, proizvodnja avio-goriva u azijskim rafinerijama pala je u aprilu na 2,9 miliona barela dnevno, što je pad od preko 500.000 barela u odnosu na februar.

Pod pritiskom je i Evropa, gde je poslednjih godina zatvoreno nekoliko rafinerija zbog nemogućnosti da se takmiče sa azijskim gigantima. Evropska unija uvozi oko 40 odsto potrebnog kerozina, od čega polovina uobičajeno prolazi upravo kroz Ormuski moreuz.

Kompanija Shell je saopštila da evropske rafinerije sada rade maksimalnim kapacitetom, dok Evropa pokušava da poveća uvoz iz Severne Amerike i Afrike. Ipak, Međunarodna agencija za energiju (IEA) upozorava: ako Evropa ne uspe da nadoknadi više od polovine gubitaka sa Bliskog istoka, zalihe goriva mogle bi pasti na kritičan nivo već u junu. To bi dovelo do stvarnih nestašica na aerodromima i masovnih otkazivanja letova.

SAD imaju zalihe, ali ne i neograničene mogućnosti

Donald Tramp je izjavio da Sjedinjene Američke Države raspolažu "obilnim" zalihama avio-goriva i odbacio ideju o ograničenju izvoza radi zaštite domaćeg tržišta. Međutim, američke rafinerije već rade rekordnim kapacitetom i imaju malo prostora za dalje povećanje proizvodnje, dok se najveći deo te proizvodnje troši unutar same zemlje. Iako su SAD zaštićenije kao neto izvoznik, njihova zapadna obala i dalje zavisi od uvoza (15 do 20 odsto), uglavnom iz Južne Koreje.

Gorivo je, posle troškova radne snage, najveća stavka za avio-prevoznike i može činiti do 30 odsto operativnih troškova. Dok su mnoge evropske kompanije na vreme osigurale cene kroz "hedžing" ugovore, mnoge američke firme su napustile tu praksu nakon krize 2008. godine, što ih sada ostavlja potpuno izloženim tržišnim šokovima.

American Airlines procenjuje da će ove godine imati preko četiri milijarde dolara dodatnih troškova, dok vlasnik kompanije British Airways, grupacija IAG, predviđa rast troškova za gorivo od oko dve milijarde evra u 2026. godini. Posebno su ugroženi niskobudžetni prevoznici - američki Spirit Aviation Holdings već je kolabirao početkom maja usled skoka cena goriva.

Drastično poskupljenje karata

Andreas Haas / imago stock&people / Profimedia

Kompanije već prebacuju teret troškova na putnike kroz veće tarife, doplate za gorivo i skuplje naknade za prtljag. U Aziji su poskupljenja već vidljiva: Cathay Pacific iz Hong Konga uveo je nove doplate za gorivo koje dostižu i 350 dolara za duge međunarodne letove.

Prema podacima platforme Kayak, prosečna cena povratne međunarodne karte porasla je za 16 odsto u odnosu na prošlu godinu (na 1.101 dolar), dok su karte u unutrašnjem saobraćaju u SAD skočile za čak 24 odsto.

Analitička kuća Cirium procenjuje da su avio-kompanije već smanjile letnji kapacitet za skoro četiri odsto, izbrisavši 9,3 miliona sedišta iz svojih redova vožnje. Lufthansa je najavila ukidanje 20.000 letova na kratkim relacijama u Evropi ovog leta.

Kada je reč o odšteti, pravila su jasna: u slučaju rata ili ekstremnih okolnosti, kompanije nisu dužne da isplate odštetu. Ipak, Evropska komisija je naglasila da, dok se lokalna nestašica goriva može smatrati višom silom, visoka cena goriva to nije. To znači da, ako se let unutar EU otkaže zbog troškova manje od 14 dana pre polaska, putnici mogu imati pravo na odštetu do 600 evra, uz obavezan povraćaj novca ili obezbeđivanje alternativnog leta.